Посвећено Радовану К.

Све је како треба, узрок - последица. "Како сејеш, тако жањеш"

Крећемо слободно - Највиши ауторитет, Бог, је изазван. Провера човека као савршено Божије дело. Задатак - ИЗАЗИВАЧ  ЋЕ ПОКУШАТИ УНИШТИТИ ЧОВЕКА СА БОЖИЈОМ БЛАГОДАТИ И КРОЗ ТАЈ ПРОЦЕС, ПРЕКО ЧОВЕКА КОЈИ ОДУМИРЕ, СТВОРИТИ ЊЕГОВОГ НАЛИКЧОВЕКА БЕЗ СПОСОБНОСТИ ЗА ЉУБАВ И СМИСЛЕНУ ЖРТВУ.

Правила успостављена. Лукави има увек први потез, а човек слободу избора, врхунску и несавладиву моћ - Бога са човеком, ако га се не одрекне. 

Почетно стање - Све је савршено и као такво, без греха. "Ја у вама и ви у мени". Човек, као искључиво духовно биће, је непогрешив, не чини грех, јер је у савршеном и непојмљивом Бићу које управља видљивим и невидљивим, спознајним и неспознајним силама, свиме што постоји. И длаком на глави човека.

Човек није аутономно и искључиво рационално биће.

Просветитељски рационализам, либерални  индивидуализам, научни материјализам и модерна представа о слободи и ако је све то лепо "упаковано" са смислом и делује да има позитивну вредност за човечанство,  а заправо ради се да исход свега тога буде пораз човечанства. 

Као што је "пут у пакао поплочан добрим намјерама". Као што у животу, често није као што изгледа. 

Какво човеково понашање прижењкују наметнути ауторитети - види се по томе што подстичу поруке које утичу на понашање да је "човек човеку вук", а НЕ брат; "нема вечних пријатеља, само су вечни интереси". Тиме се губи спремност на жртву и љубав. "Циљ оправдава средство", умирује савест (која је ехо човековог религиозног стања)  и пребацује одговорност и кривицу са починиоца на неки циљ због којег можеш чинити и злочин. 

Зар нисмо сведоци да савремена цивилзација ствара отуђеног човека који није спреман ни на какву жртву за друштво, народ и државу, већ се упиње само да задовољи своје незајажљиве "потребе". И добијамо гордог или без наде човека.

Слобода, коју познајемо у земаљском људском роду, не постоји. Слобода у Бићу које све обухвата, пре почетка игре подразумева  испуњавање задатка и подразумевану савршену делатност коју врши човек и у савршеном је складу унутар Бића, јер изван, не постоји.

Зар човеков организам, из угла "смртника", није савршен. Молекул, електрон, еритроцит, имају своју функцију и смисао. Шта онда помислити за Оног који га је створио?

Како нарушити тај савршени склад , лепоту i  неспознатљив врхунски смисао непознат грешном човеку, а уз допуштање Бога, јер започиње " Игра "? 

Слободом мишљења гордог изазивача ( палог ангела ) којом он постаје највећи имитатор, највећи илузиониста, највећи лажов. Он све изврће. Љубав замењује страшћу, Истину, лажима, а Живот, смрћу. Оно што ствара је привид, као одраз у огледалу. "Креација" имитатора.

Највеће одвајање човека од своје природе почиње кроз процес мишљења и његов прелазак из искључиво духовног бића ка искључиво материјалном бићу.

Шта значи мишљење и интелигенција које је човек прихватио, а лукави му "потурио" ? Оба појма човека ограничавају у малој сфери материјализма и физичко-хемијски закона, може се показати да и наука, коју сада сматрамо озбиљном, се гради на песку и лажи. Или у бољем смислу, 

Наука описује "природне" законе и механизме, али не наводи истински и крајњи узрок - Бога сведржитеља, творца Неба и Земље, свега видљивог и невидљивог.

(случај гравитације, сила која привлачи тела која имају масу, али крајњи узрок није што тела имају масу, већ што је то Божије устројство)...јер све је по Божијој промисли. А човек, па и науком, открива само мали део Божијег стваралаштва. 

Човеково суштинско размишљање и интелект, и у земаљском животу, никако није везан искључиво за јединку. На њега се, као и на умне процесе, делује видљивим и невидљивим силама. Човеково размишљање је заправо избор у доношењу одлука у зависности од похрањених информација, искуства генетских предака похрањених у мозгу и личног искуства јединке и подстрека којег пријемчљива јединка - човек, добија од духова поднебесја на челу са лукавим.

Дакле, човекова спознаја и његово делање, које је произашло као резултат његовог размиљања, то јест његов избор од свега што му нуде духови поднебесја и лукави, води пре свега у заборав који крије ко је човека створио и његове могућности да буде савршен. Такво стање је изазвно грехом, па и злом које човек слободном вољом, "наговорен" од лукавог, прима. Човек кроз грех анестезира душу и све што чини у свету кроз сву историју, а подстакнут духовима поднебесја, води ка покушају уништења човека са Божијом благодати и стварању налик човека. Тај процес је неминовност, без обзира што неке техничко-технолошко-медицинске "ствари" делују напредно и хумано за човека. 

Човек као јединка (без утицаја Бога Дух светог који му даје не само живот) никада није и неће смислити оргиналну идеју и доћи до истинске спознаје. Он, човек функционише као најмоћнији и најсложенији својеврсни компјутер. Слободном вољом бира од оног што му нуде две стране које играју игру у којој је главни субјект човек. Начин деловања на човека,  стране коју предводи лукави, јесте управо привидна слобода мишљења, гордост, грех, искушења...и све је у коначници лоше. 

Што год лукави понуди човеку - то је сушта супротност у односу на оно што је Бог дао човеку.

Лаж - Истину; страст - љубав; смрт - вечни живот.

Највећи изазов за човека који је добио од стране лукавог је страх од смрт, пролазност. Крај. Нема МЕ више. Решење за то долази кроз безгрешно зачеће Дјеве Марије, Исуса Христа , Сина Божијег и његовог Васкрсења.

Човек подстрекиван и обманут лукавим чини дела која су грех, али се, осетивши љубав према Богу, у личном односу према Њему, кроз истинско покајање спасава, док жртвама грешника  -  невино страдалим, двери Царства Небеског се отварају.

Човек може имати затворене "канале" који иду према духовима поднебесја и отвоорене "канале" са Богом Духом светим и такво стање човеково јесте, светост.

Човек је у својој суштини и природи, добар. Бог је допустио прародитељски грех и пад човеков да покаже Победу човека Божије благодати над страном коју предводи лукави.

Други долазак Христов затеће и наликчовека, али и човека са Божијом благодати.

Да би лукави остварио главни задатак у "игри", предуслов је потпуно поробљавање човека. Да би се то десило треба разбити све врсте суверенитета и идентитета, разбити државе, народе и основне религије нарочито Православље.

У свему томе једини циљ верујућег човека не треба бити искључиво лично спасење, већ кроз Цркву и саборно деловање помоћи народу и што већем броју појединаца да се покрену на путу који води највећој Победи. Такво делање била би још једна осмишљена жртва верујућег човека приложена за лично спасење.

У колективном смислу , важно је да Србин, верујући човек  јавно изнесе идеју - Српски народ има право на свој живот, решење српског нацииналног питања на Балкану и на државу коју ће вољети, а која ће бити заштита интереса српског народа и сваког појединца у њој. То је држава у којој се народ, Црква и држава прожимају у једну целину.

И припрема за наредни век у којем ће у значајној мери Срби, као духовни ратници учествовати у духовној борби на земљи, која ће бити видљива и очињим видом.

 

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

---