НОВА 2026. ГОДИНА БИЋЕ  БЕРИЋЕТНА  БЕРБА СРЕЋЕ, ЗДРАВЉА, ЉУБАВИ И БЛАГОСТАЊА АКО ТО СВИ ЖЕЛИМО!

Ако желимо бити срећни,живети у љубави и благостању  добро би било  направити разлику између наде коју сами гајимо и оне коју нам други , поготово у овом тексту  поменути ,сервирају.

Пише:Милорад Антонић

Скоро ће.Чекамо. Желимо али и да будемо жељени.А шта је лепо у том чекању? То што се надамо?! Јесте нада је спас. Али  из године у годину све узалуднија. Разлог. Колико год да је нада нераздовојни део нашег живота толико,а то је одувек тако,  не зависи од нас, јер нам је покваре  или одредеђују неки други. Згодан пример је баш дочек и исчекивања у Новој години.

И?! А шта је ружно  у свему томе? Није ништа ако ти други „свирају нашу наду“. Али.Ти други  последњих година  сеју ружну стварност, упаковану у целофан шаролике новогодишње платформе.

Убеђен  сам да вам овакво песмистичко расплоложњење не одговара, али  исто тако   сигуран сам да све више људи  у   предновогодишњим разговорима, који су чак бивали уприличени  на радном месту и у кафанама, као нека врста испраћаја старе године па се тек онда ишло на дочек , верује и зна да то више није као некад. Неки то кажу са жалом, неки тој чињеници не придају никакав значај. А све то подсети ме на поруку Емила Сиорана да „Све се више увјеравам да је човјек несретна животиња, напуштен на земљи, присиљен себи проналазити властити начин живота, онако како то природи прије њега није било познато.“

Е ,те  несретне животиње ,гледам данас на улицама. Не личе ми на оне однедавно који хитре,радују се и исчекују  неко ново расположење. Превише је  сете у очима и чини ми се  неизвесности и немоћи у њиховим мислима.  Разумем да  је тога  увек било. Али  пред долазак Нове године такво расположење је нестајало и наступала је права празнична атомсфера.

Преиспитујемо се: сабирамо и одузимамо шта смо урадили,а шта нисмо,како смо а како нисмо,а требало је боље планирати, зашто јесмо зашто нисмо,можемо ли, да ли је доста или  је мало, где су они,а где смо ми, волимо ли  или не и зашто, хоћемо ли,…А тек жеље! Желимо ли и јесмо ли жељени,где нам је љубав и зашто је нема…? И на крају кад подвучемо црту онда  жалимо што све то нисмо успели(или нисмо имали среће), могли, хтели, смели (нарочито последњих година),па онда опет Јово наново -јер Нова година је. Надамо се. Биће боље!

Истовремено постаје ми  све јасније и разумљивије одсуство оптимизма.

А кад мало боље размислим можда смо се опаметили. Јер све и надања и обећања и жење  веома брзо падају у заборав. И шта та прилика да се провеселимо ,башка што се још и одричемо много чега, да би  се те ноћи забавили, доноси? Чини ми се да уз много среће,  своје расположење  без обзира на памет, ма колика нам она по коефицијенту интелигенције била, у овим данима пред Нову годину морамо  „подгрејавати“ са разним стимулансима. Од кафе, преко алкохола, па до добре музике и  нарочито залогаја…све то те  ноћи морамо да имамо и употребимо да би били задовољни. Толико  ића и пића, о поклонима да и не говорим, заврзлама и труда да се дочара добро расположење за тако мало  радости(ја мислим да, обзиром на „уложено“ новогодишња радост најкраће траје и не заслужује толико). И то остаје  нејасно до краја.

Бисер свих бисера у нашем новогодишњем расположењу је чињеница да се у њега уплело и празноверје  по систему „ово се ваља а ово се не ваља.“Тако је  неко, очигледно  маштовит,  измислио  да за Нову годину не треба пећи ћурку јер ћурка спада у животиње које чепркајући  по земљи и тражећи храну бацају земљу  узнад а  то значи да у Новој години неће бити напретка  а свиње, свиње су  позитивци  јер  оне својом њушком  гурају роваре земљу испред себе , а  то је добро јер  иду напред, па ће тако напредовати и они коју једу  свињетину за Нову годину.

Нема објашњења зашто се  празноверје одомаћило осим претпоставке  да га је,можда, народ, у недостатку излаза из криза прихватио надајући се да  ће од веровања бити више користи и среће него од празних обећања, политичара поготво, који слаткоречиво и убедљиво обећају много да би народ на  крају добио  много мање, скоро ништа од обећаног. Јер нормално је  да нам током године никад  нико ни најрођенији  неће доћи на кућни праг и рећи ево ти  „сто грама срће.“ Па онда је ,такође, веома нормално упитати се ко нас тако лако  са  две три речи убеди да је важно славити ,веселити се зато што нам на леђа пада још једна  -Нова година! И чему?! Томе што смо старији, што је сваке Нове године неизвесност  извеснија  и већа. Тим пре што ништа од  изреченог у честиткама  вољеним и драгим особама  неће доћи само од себе.  Поготово што добру вољу, лепе жеље  и наду често покваре , ко би други него судбине  и дневно политички  догађаји. Збиља је човек та „несрећна животиња“ неким чудом  натеран да буде те ноћи весео, расположен, пијан, луд,….до те мере да му се ,све што уради чак и  неоправдано опрости. Јер боже мој Нова је година?!

Забранити слатка а  лажна обећања

Толико тога се нагурало у ту ,сасвим сигурно  дириговану потребу за срећом да је њена доза сваке године све већа. И реално личи ми на маглу. Поготово због чињеницае да са те новогодишње платформе добро припремљеног скоро издресираног расположења политичари  обавезно лансирају своје политичке сателите па ме то наводи  на помисао да  су исти заслужни  што је та магла све гушћа, ставрност све провиднија,а и будућност  и нада и жеља и потреба су све неизвесније.

А тек срећа?! Где она у свему томе станује!

Имајући све то у виду чини ми се да би био веома леп, пун љубави и добре намере  осећај  када би се у те празничне дане   политичарима   забранило  да свету  шаљу своје  лепе жеље, обећања типа оних да ће се залагати за мир, просперитет и љубав међу народима јер јасно је ко дан да ће  већ првог радног дана придоше нам године  наставити  по старом  започетом ,нпр. рату  као изузетно уносном послу, или ће измисли и други (а трећи светски).

Дакле за дочек Нове године  не требају нам њихова слатка а лажна обећања. Све смо их прочитали и у написаним и у ненаписаним књигама. И из свих след ствари је исти. Јер њихова новогодишња обећања кроз честитке  нису  обавезујућа. И они као и сви смртници у својим честиткама кажу оно што је прикладно, а не што искрено и истински народ жели да ураде.

Али узс ве то ,бар да говоре то што мисле?! Не! Они  говоре оно што им  се каже да кажу. Сећате ли се бившег  премијера В. Британије Ришија Сунака који је прво изјавио да она (В. Британија) „неће повећавати војну помоћ Кијеву, да би се потом предомислио.“

Јасно је да новогодишње жеље нису из оквира  вековних из којих произилази стварност. Оне су свему томе  супротност која чека да спласне новогодишњи привид среће, да утихну бучни изливи љубави изазвани стимулативима, да неко притисне  прекидач или да нестане стује, па да  светослна  шароликост  најави мрак у коме ће наставити да се шири наметање глобализације  и успостављања моћи.   

А моћ ,веома брзо  и лако без икаквих осећања живот  претвара  у крај! Зато  свему томе, пред наступајућу Нову годину не би требало да преходе  здравице   са изразитим осмехом балгонаклоности доботе  кад то једноставно нису! Такве жеље и честитке нам не требају. 

Деда мраз поготово!

Једино што је добро, али је истовремено право чудо,како ми обични људи  успевамо да то преживљавамо. Можда захваљујући томе што је наш мозак створио неки „антибиотик“,па смо колико толико постали отпорни, али није добро што  све те злобе и зле мисли и намере трају и што су из новогодишње ноћи, у којој су изгледале безазлене,постале и свакодневна и  ноћна мора.А нормална!

Не знам, додуше како ко,али ја не могу да од те ноћи створене  да буде привид коме се, гле чуда сви радујемо, било шта да очекујем. Једино што чекам је њен крај. Да пукне зора! Не могу да верујем у искреност изречену у  тој ноћи  за миром,  добрим здрављем, просперитетом лепим  жељама  и љубави које шаљу  сејачи зла и рата.

Почев од  Натанјахуа,Страмера,Мерца, Макрона ,Каје Калас,Урсуле…

Јер!

Је ли Натањаху по ко зна који пут прекришо примрје,и за то време убијао Палестинце?! Јесте!

Да ли сада очекује помиловање?! Да!

Јесу ли  Енглези у Украјини зауставили мир и  продужили рат ? Јесу!

Да ли је у Немачкој  кад год се обајви Хитлерова биографија посебан догађај? А тиражи завидни ! Да ли се  Хитлеров „Мајн Кампф”  штампа и продаје широм света?Да!  Првог јануара 2016., 70 година после смрти Адолфа Хитлера, дело је постало јавно власништво, и више издавача је припремило ново издање допуњено коментарима, критикама и анализама онога што је написано. Тираж ове књиге премашио је сто милиона примерака. А у том пафлету пише: „Човек је борбена животиња, нација је борбена јединица, стремити миру је грех, интелигенција је небитна, Јевреји су зло, Словени су неспособни да владају собом, Немци су створени да владају светом…“

Књига је Хитлера претворила у милионера, а до краја Другог светског рата штампана је у 12 милиона примерака. Чак се и делила тек венчаним паровима. Трагично  је да данас и међу неким Србима влада јагма за тим аутобиографским манифестом Адолфа Хитлера.

И даље!

Да ли се  у Америци од направљне и проглашене вакцине  против дечије парализе   за две недеље број вакцинисане деце оболеле од полиа попео на преко 200?Јесте! Да ли је ту вакцину произвео    Џонас Едвард Салк коме је  за то  тадашњи амерички  председник Двајт Ајзенхауер доделио Златну медаљу Америчког конгреса?Јесте!

Да ли је Џо Бајден подржао промену пола код мале деце?Јесте!

Да ли Макрон,без обзира што није Наполеон, упорно хоће да ратује против Русије?Да!

Да ли Урсула …и  скоро цела ЕУ заговарају рат? Да!   

Да ли ће нам читава група политичара ,ево за двадесетак и нешто сати, пред наступање Нове године и даље обећавати мир,благостање , просперитет…?! Хоће!Јер њих лаж одржава на местима на којима су.          

Јавите ми ако буде другачије!

Да ли се током протекле две деценије, продаја млечних смеса  као средство за депопулацију са којима се позива на максимално елиминисање дојења удвостручила? Да!

А да ли  перема извештају  СЗО, то годишње доводи до отприлике 800.000 превремених смрти деце млађе од пет година и најмање 20.000 смрти мајки од рака дојке.Да!

 

Да ли се улажу напори од Светског економског форума до оснивача Фејсбука  да Фејсбук пороби човечанство? А шта ради „човек несрећна животиња“? Робује свему што виду на  Фејсбујку.

Да ли је проф. др Богољуб Маринковић оснивач Математичког друштва „Архимидес“ поручио да „ученици који се поводе свим што добију са екрана  мало употребљавају свој мозак, па ће  временом мозак код генерација закржљати и добићемо приглупе генерације кроз десет или петнаест година. Kод великог броја ученика, чак код већине, знање је оплићало. Добар део потрошача интернета и оних који послују с мејловима је све неписменији.“ 

Зашто све ово напомињем? Зато што пре него се било шта од овога десило дотични моћници су нам желели успех  у животу ,срећу, добро здравље и мир…!  А ми смо управо од Нове до Нове године  и од политичара до политичара добијали вести о  напретку  цивилиазције. И радовали се што корачамо  ,како то они кажу „у сигурнијум,перспективнију и бољу ,будћност.“ А ништа није било тако!Је рако верујемо у моћ осећања која производи Нова година и њихова обећања,тек онда је питање на ком смо степену развоја?!   

Срећа станује овде, са нама

И зашто је свему овоме место овде и сада? Зато што срећа и љубав станују овде међу онима који их желе.

Зато мислим да све ово што пишем јесте утопија- боље речено неостварива замисао без реалне подлоге, али у свему овоме једно је битно – направити разлику између наде коју сами гајимо и оне коју нам други, поготово поменути сервирају.

Уосталом шта су и  други  постојећи светски лидери претходних година урадили од онога што су у новогодишњим порукама поручивали? Одмах после новогодишње ноћи први домаћи задатак им је био и остао борба за расподелу моћи ,а велику  кризу демократије и социјалне  неправде не примећују. Даније тако не би им било свеједно што   половина становништва планете нема никакву уштеђевину, док истовремено постоји преко две хиљаде мултимилијардера ,или то што  критичари Давоса најављују „стварање света у којем ће сви бити срећни, а неће имати ништа и други ће водити рачуна о нама“.

Јели то та магична искреност из новогодишњих расположења?

Је ли Трамп једно прича друго ради. И то по систему морских гусара наводно се  бори против  кријумчареља дроге у Венецуели, а отворено каже „они су нам украли нашу нафту и наше руднике“. Па  ако су то заиста урадили што их убија због дртоге?! И ако  заиста јесу што не седне за сто и разговара у миру по правди Бога милостивога! Са Кином може да разговара а са Венецуелом ?!“

Ето и они ће нам тог  31.јануара ове године пожелети  да у 2026.години  имамо мир, здарвље, благостање и срећу…а једва ће чекати да сване дан и да крену да човечанству планете праве пакао од живота.

И?!

Да ли ћу угастити тв кад на ред дођу  новогодишње честитке поготово  светских моћника?

Домаћи немају много шта да нам понуде.

                          Када  Сунце у подне, тог дана …

Таман кад сам помислио да нема излаза из ове новогдишење паукове мреже  сетих се лепших и пријатнијих сазнања до којих је дошао наш  надалеко  познати дипломирани инжењер електронике и телекомуникација,  Милан Т. Стеванчевић,(1937-2023).Наш научник иза себе оставио нам је леп податак  у коме ако нећемо да учествујемо можемо бар да се утешимо енергијом коју сам опис и зазива.  Наиме реч је о томе да је наш научник,  спознао да  3.априла и тренутка  када  Сунце у подне, тог дана  пређе преко Пећке патријаршије тада почиње   ново Српско лето. По том календару  који се ослања на библијску хронологију (Септуагинта), почиње у пролеће, тако да је 7534. година Српског лета (оно што ми зовемо 2025/2026) почела са пролећном равнодневицом, око 3. априла 2025. године (по старом рачунању, а 7533. је била 2024), и слави се као Нова Година по Српском календару, која се разликује од 1. јануара и користи се у одређеним круговима који се баве историјом и традицијом.

Можете ли  себе ставити у тај детаљ? Можете ли себе замисли(а можете и да одете тада тамо)  како чекате  да Сунце у подне пређе преко Пешке патријаршије и да схватите тда сте тог тренутка ушли у Ново лето,ту Нову, било чија да је тако настала, годину? Замсилте ту разлику и тај соећај ,част коју себи  и својим најближима заједно са природом дарујете !Каква је то разлика од оне коју чекате и којој кличете ‘!

Шта је то у  „ човјеку несретној  животињи“ да му је лепше на неком градском тргу или у загушљивом ресторану  са људима којима је важније од  свега бука и хаос. Како се  својој  срећи могу надати у друштву оних  који  одавно већ  у руци  уместо цвећа носе нож . И нападају с ‘леђа. Верјујем , када би у  том тренутку  тога били свесни, да су такви ту поред вас сигурно тамо никад не би ишли. Нити би се дивли окићеним улицама и свој тој шароликој  обмани.

Ништа мање није важна чињеница да док се на трговима веселите музици и песми на стотињак метара од вас су бескућници.Не да немају ништа од онога што ви имате него поврх  свега од ваше радости и бучне среће не могу мирно да спавају.

Невероватан догађај некадашње Нове године. Како то да тај дан који ето из тог кратког описа много обећава ,није бар познатији  у поднебљу које као ретко које у свету по том календару бележи своју 7534. годину .

Да ли ми у том датуму,а слично је и са Српском новом године у јануару, треба да тражимо  препознавање другачије среће ,љубави  и новог  живота? Разлог може да буде бш то  што је,бар према доступним списима и тумачењима у њему уткан   идентитет српског народа.

И на крају остаје, чини се, као недирнута и ствар која никако не сме, мада је  највише  угрожена, бити заборављена је  –љубав.

Ње у жељама и честиткама имамо  у великим количинама.

Љубав ће за разлику од оних позерских порука,све и  да нам их сваког дана шаљу,  овом приликом бити подршка свима искрена жеља .

Другачије је и веома једноставно .Љубав не зависи ни од кога од њих. Јер тог дана у  подне у нама је радост, али треба је само препознати. Мислити о њој и на њу. Без тога све је узалудно. А понуђено нам безвредно.

Како другачије да објасним другима који,као што је на верујем поменутима, ти други не верују  да желим да им Нова година буде таква  како они желе и да осећају љубав,серећу живот уопше да им свима  буде :

СРЕЋНА,ЧЕСТИТА И БЕРИЋЕТНА НОВА 2026.ГОДИНА , СИГУРНА И ВРЕДНА ПАЖЊЕ  ЊИХОВА И БУДУЋНОСТ  ЊИХОВЕ ДЕЦЕ.

И још нешто,па замерите ми колико год можете.

Можда грешим,али  проверићемо сви заједно. За развијање љубави и другачијих осећања ,па и доживаљавања Нове године испомоћ сам нашао  у тексту   „Шта је љубљв“ који ће бити објављен  02.01.2026.године односно  7534.године.

Извор: Седма Сила

---