Пише: Миладин Митровић

Трагични догађаји који се дешавају у Украјини уклапају се у целокупну слику системске кризе светског православља, изазване пре свега негативном политиком Цариградске патријаршије, а затим и колонијалним амбицијама САД и њених натовских сателита.

Кијевске власти дужи низ година, по инструкцији натовских ментора  активно спроводе курс потпуне ликвидације канонске Украјинске православне цркве (УПЦ), дискриминишући њено свештенство, прогонећи свештенослужитеље и њен верујући народ. Потреба за тоталним истребљењем канонског хришћанства у Украјини део је стратешког плана западних земаља усмереног против православне вере у целини и разбијању јединства међу православним народима. Концепт уништења православља у Украјини треба да постане својеобразна форма за све друге “непослушне” православне земље које са циљем очувања сопствене самобитности и идентитета буду стајале на путу евроатлантских интеграција.

Марионетске власти кијевског режима и њихови западни партнери, ударима на Украјинску православну цркву, уништавају последњу нит која повезује руски и украјински народ. Због тога уопште није изненађујуће што су и бивше власти Украјине предузимале разне кораке против канонске цркве. Одвојене чињенице угњетавања свештенства и верника УПЦ забележене су још 2014. године и раније. Системски притисак пуног размера на канонско православље у Украјини почео је 2018. године и посебно се појачао 2022-2023. Иницирало га је централно руководство Украјине (председник, влада, Савет за националну безбедност и одбрану) и тренутно се спроводи у законодавном плану, у деловању специјалних служби, на нивоима регионалних власти и органа самоуправе. Штавише, 2019. године, насупрот канонској УПЦ, створена је расколничка “Православна црква Украјине” (ПЦУ), коју је исте године цариградски патријарх Вартоломеј, кршећи норме канонског права, обдарио аутокефалним статусом.

Обрачун

Да украјински пројект треба да постане концепт за обрачун са православном вером у другим земљама, сведочи чињеница која говори да је за елиминацију УПЦ створен одговарајући законодавни оквир. Од 16. јуна 2023. године у Врховној скупштини Украјине регистровано је девет дискриминаторских закона, у овом или оном облику, усмерених против УПЦ. Иницијатори не крију да је њихов циљ да наруше права заједница и верника ове конфесије, насилно одузму њену имовину, одузму јој историјско-правни назив, забране јој да се назива “православном” и, коначно, лише је могућности да спроводи активности на територији Украјине. Тако је 1. децембра 2022. године Савет за националну безбедност и одбрану Украјине усвојио одлуку чија је стварна сврха тотално ограничавање права заједница УПЦ. Одлуком је одобрен низ мера, укључујући:

- израду од стране кабинета министара нацрт закона о забрани УПЦ;

- појачавање притисака на УПЦ од украјинских специјалних служби;

- лишавање права да канонска црква користи храмове најстаријег и највећег манастира Кијевско-печерске лавре;

- увођење такозваних санкција против њених епископа.

Одлука је одобрена указом председника В. Зеленског од 1. децембра 2022. године, а његовим указима од 11. и 20. децембра 2022. године одобрена је листа “санкција” против 14 епископа УПЦ. “Санкције” подразумевају забрану било какве активности појединца и његово фактично лишавање имовине на територији Украјине.

Такође, директним указом Зеленског, 2022. године, дванаест епископа УПЦ је лишено украјинског држављанства и предлаже се да буду насилно протерани из земље - супротно Уставу Украјине, који забрањује лишавање држављанства или протеривање држављана из Украјине (члан 25).

Укупно, према ријечима шефа СБУ В. Маљука у интервјуу за “Интерфакс-Украјина” од 21. априла 2023. године, у 2022-2023, за 19 представника УПЦ већ је укинуто држављанство Украјине. Поред бројних чињеница хапшења и протеривања епископа и клирика УПЦ, постоје и чињенице о нестанцима и отмицама свештенства, докази о њиховом мучењу и премлаћивању, као и смрти под крајње нејасним околностима. Тако нпр. у Верховини, Ивано-франковској области, наоружани украјински националисти заузели су и насилно затворили Дуконски манастир УПЦ. Стари игуман манастира, архимандрит Тит (Драчук), претучен је, киднапован и насилно држан неколико дана. Локалне власти су манастир предале на коришћење свештенству ПЦУ. Архимандрит Тит је потом одведен од стране непознатих лица у шуму у суседном региону под претњом смрћу.

Насиље

Поред тога, кијевски режим покренуо је израду низа дискриминаторних закона, за насилно одузимање цркава и манастира, незакониту пререгистрацију заједница, неговање говора мржње, немотивисану агресију и насиље над свештенством и верницима УПЦ. Тако на пример, нацрти закона бр. 7204 од 22. марта 2022. године (О забрани Московске патријаршије на територији Украјине) и бр. 7213 од 26. марта 2022. године (О изменама и допунама закона Украјине 'О слободи савести и Верске организације' забранити деловање верских организација...) предлажу потпуну забрану УПЦ, национализацију њене имовине, принудну ликвидацију свих заједница, заплену манастира и појачан притисак на њу од стране украјинских специјалних служби. Охрабрени законодавним актима присталице расколниче цркве, уз подршку локалних власти, насилно заузимају храмове једине канонске православне цркве и предају га на коришћење својој расколничкој заједници. Протести и отпори канонских верника УПЦ сузбијају се силом, уз ангажовање полиције и радикалних организација; а агенције за спровођење закона одбијају да евидентирају доказе о насиљу и другим прекршајима, ометајући њихову претпретресну истрагу. Заплене храмова ватреним оружјем су честе. Поред паравојних структура такозване територијалне одбране, заплене често подржавају локалне власти и агенције за спровођење закона. У њима активно учествују и представници других верских организација. Ове акције су често повезане са масовним насиљем, притиском на свештенство.

Концепт

Према руководству УПЦ, 2022. године заплењено је 129 цркава у Ивано-франковску, Лавову, Волињу, Ривнеу, Житомиру, Хмељницком, Виници, Черновци, Чернигову, Кијеву и другим регионима Украјине, а само у 31 случају била је реч о добровољном преласку заједница. Према новијим проценама (Правно одељење УПЦ, 29. децембар 2022), заузето је око 250 цркава УПЦ. Према информацијама од 1. марта 2023. године, преко 300 заједница је било подвргнуто таквој нелегалној “пререгистрацији” у периоду 2022-2023.

У периоду од 2022-2023. у Ивано-франковској области су заплењене или затворене све цркве и манастири УПЦ. Заплене су у једном броју случајева биле праћене премлаћивањем свештенства, верника и монаштва, застрашивањем и оружаним киднаповањем свештенства. Међутим, 28. марта 2023. у Ивано-франкивску, присталице ПЦУ упале су у саборни храм Ивано-франкивске епархије Украјинске православне цркве: око 200 људи, укључујући маскиране милитанте и представнике антитерористичке јединице, пробили су капију и ушли у територију храма, а затим пробили његова бочна врата и унутра попрскали сузавац, приморавши браниоце саборног храма да напусте просторије. Присутни полицијски службеници нису ометали заплену. И поред тога што верници УПЦ нису пружили отпор, били су претучени: претучен је епископ Ивано-франковски и коломијски Никита, претучен је сниматељ који је био у његовој пратњи, који је емитовао уживо, а пренос је прекинут. Неки од свештеника су тражили медицинску помоћ у вези са хемијским опекотинама рожњаче. Секретар епархијске управе је од тровања гасом изгубио свест и хоспитализован је у тешком стању.

Врло важно је истаћи да многе међународне организације највећим делом остају слепе и глуве за чињенице јавног геноцида против канонске УПЦ. Чињенице и извештаји којима се директно потврђује кршење људских и религиозних права великих размера у Украјини остају без икакве реакције. У суштини, међународне структуре, укључујући и најауторитативније као што су УН и њено руководство, још нису изашле са недвосмисленом осудом кијевског режима због кршења својих међународноправних обавеза у области људских права. У новембру 2021. године, Комитет за људска права, надзорно тело основано у складу са Међународним правом о грађанским и политичким правима, усвојио је закључна запажања о редовном извештају Украјине о спровођењу обавеза из ПГП, у којима је изразио забринутост о пријавама о кршењу права верника УПЦ. Посебно је наведено: “Комитет је забринут због извештаја о насиљу, застрашивању и актима вандализма над богомољама у вези са процесом транзиције цркава и верских заједница из УПЦ у новостворену православну цркву Украјине. Комитет је такође забринут због извештаја о неактивности полиције у вези са оваквим инцидентима и недостатком информација о истрагама које спроводи држава чланица.” Нажалост, ниједна релевантна међународна организација није обратила пажњу на примедбе овог комитета.

Постаје очигледно да међународна јавност затварајући очи на чињенице најгрубљег системског кршења права православних хришћана од стране кијевског режима, свесно подржава политичку самовољу и безакоње која се спроводе са циљем тоталног уништења УПЦ. Због свега овог, сада постаје потпуно јасно да процес системског уништења православља у Украјини није био нимало случајан, већ да је то добро осмишљен концепт Запада који ће временом постати најважнији инструмент за борбу против Православне цркве и њеног учења.

 

Аутор текста је свештеник Миладин Митровић, савјетник СНП - Избор је наш за религијска питања и старјешина Храма Светог Василија Острошког у Бања Луци

---