Питање статуса и суштинских ствари на Косову и Метохији тиче се цјелокупног српског народа. Зато Покрет сматра да о споразуму Београда и Приштине који је постигнут у Бриселу треба да се изјасне све државне установе, Српска православна црква и народ. И то, прво Уставни суд Србије, па ако је његов став о споразуму позитиван, онда да се изјасни Влада, Народна скупштина, Српска православна црква и народ на референдуму, а поготово народ на сјеверу КиМ. Сматрамо потребним да се о споразуму изјасне и установе Републике Српске, а референдум да се одржи и у Републици Српској.

Уколико се реализује бриселски споразум, то ће значити почетак стварања велике Албаније. Свако објашњење да до тога не може доћи демантоваће све чвршћа сарадња Косова и Албаније (граница између њих као да не постоји), али и догађаји који ће услиједити у Македонији, Црној Гори, па чак и Грчкој. Зато наведене земље треба да схвате велики значај у стварању независног Косова, а та спознаја ће их упутити на пријатељски однос и сарадњу са Србијом. Подршку великих сила независном Косову треба да искористе власти Републике Српске, како би затражиле њено међународно признање. Покрет не сматра да су Косово и Република Српска у једнакој позицији по питању остваривања своје независности. На Косову, као саставном дијелу Србије, живе Албанци (Арбанаси) који су национална мањина, а демографску већину на Косову остварили су на незаконит начин. У земљишним књигама нису већински власници територије КиМ.  Од 1950. до 1975. године на Косово је незаконито досељено око 300 000 Албанаца из Албаније. И они, заправо, праве највећи проблем на Косову, и желе стварање велике Албаније. Док су Срби у Републици Српској државотворан, историјски народ, и у земљишним књигама су већински власници територије РС.

Када су у питању награде Србији за потписивање споразума, у виду датума за почетак преговора са Европском унијом и страних инвестиција, оне саме по себи неће ријешити економске, нити било које друге проблеме.

Рјешење је у мотивацији људи за рад, за производњу, коришћење властитих потенцијала, рјешење је и у моралној и духовној обнови, и у држави коју ће народ вољети. Такву ће државу народ изграђивати, а она ће бити гарант заштите интереса народа и сваког појединца.

Уколико садашња српска елита није у стању да на најбољи начин ријеши питање Косова и Метохије, треба да то рјешавање врати у Уједињене нације, или, можда још боље, да препусти надолазећој родољубивој снази Србије да у повољнијем односу снага у свијету ријеши то питање.