Оно што су Украјина и друге републике СССР-а биле за Русију и руски народ то исто су биле Хрватска и друге републике Југославије за Србију и српски народ. Из истих порива, па и истим „формулама“ су формиране.

Тајна је у томе, како су се и због чега некoлико дијелова једне стране (Англосаксонци, масони, Ватикан...) а која је противна Русима, Србима, Славенима, Православљу, сложили и лукаво организовали формирање СССР-а и Југославије. Подстрек за формирање истих није био добронамјеран за руски и српски народ. Штетно дјеловање изражено је посебно  у периоду Лењина, Хрушчова, Јосипа Броза...

У политици као и у рату често није као што изгледа.

Краљ Александар I, српски и руски родољуби прихватили су стварање Југославије и СССР-а не жељом срца. већ као својеврсну неминовност  у околностима у којима  су се нашли, улазећи  у систем покушавајући ублажити штету својим народима која се производила и у СССР-у и у Југославији. Некад су то радили успјешније а некад мање успјешно. Можда је у том смислу, творце идеје СССР-а, највише изненадио Стаљин – и ето Другог свјетског рата.

Најштетније дјеловање видљиво је у успјеху, надамо се не трајном, процеса стварања унијата, као и прављење раздора у православним црквама на простору СССР-а и Југославије.

Занимљиво да је „противничка страна“  крајем XX вијека на два начина покушала да загосподари Русијом и њеним природним богатствима. Један начин је мирним путем кроз реорганизацију СССР-а, а други начин је дестабилизацијом па и ратом. Овдје вриједи истаћи да је једна од замки била и подршка идеји рушења „Берлинског зида“.  Мудра руска политика изненадила је противничку страну па и читав свијет, тако што је са „таквом лакоћом“ прихватила рушење „Берлинског зида“  и распад СССР-а. Руски родољуби  нису сматрали да је смислено  жртвовати се, губити енергију, новац и вријеме како би се одбранило оно што у суштини није вриједно такве жртве, већ су у тој западној рушилачкој енергији постали кормилари и умјесто да Русија постане поробљена како је жељела противничка страна, они су је повели у највећу побједу за праведно човјечанство.

Што се тиче Југославије њу су почели отворено разбијати када је Социјалистичка република Србија 90-их година изборила равноправан положај за себе у односу на остале до тада повлаштене републике у бившој СФРЈ.

Тек сада, у овом времену, улази се у период стварног нестанка СССР-а и Југославије које су настале као посљедица активности „противничке стране“. Тај период може донијети неколико рјешења:

• Да се на Западу пробуди „добар човјек“ који ће се побједоносно супротставити неправедној глобализацији која озакоњује ненормалности, анестезира душу и ствара свог „налик-човјека“. У том случају обновиће се јединствени свјетски поредак и међународно право;

• Стварање својеврсних владавина које ће заузети, условно речено територије, аустроугарске и руске империје и на неки начин их обновити. У том рјешењу захваљујући Русима, Срби могу да уђу у своје златно доба;

• Кроз свеопшти  хаос, кризе и ратове и страдања у сваком смислу, а посебно у Азији, може доћи до подјеле човјечанства на двије сфере које ће се по начину живота и систему вриједности разликовати као дан и ноћ.

Оно што је за очекивати у будућем периоду, ако се Руси и Срби истински врате Богу, да ће за њих доћи период свеопштег напретка.  

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш

---