13.05.2013. год.
Ових дана читам изјаве предсједника Републике Српске, Милорада Додика, које су одговор на новинарска питања у вези са свједочењем припадника земунског клана Александра Симовића да је Додик био умијешан у шверц цигарета, као и информацију о његовим наводним везама са нарко-босом Насером Кељмендијем. Предсједник у њима каже да међународни представници послије рјешења Косова и Метохије имају план слабљења Републике Српске. Према његовим ријечима, тај план подразумијева његову медијску сатанизацију, али овог пута посредством српских медија. Даље он, Предсједник РС, негира своју умијешаност у криминал од 90 – их година па надаље. Изненађујуће је и тужно да се један предсједник државе (Републику Српску доживљавам као државу која је у конфедерацији са Федерацијом БиХ) брани поједностављено говорећи да није криминалац. Да ли је велики Додик остао сам? Такво негирање – одбрана једног предсједника и вође, дјелује понижавајућа, па таман, не дај Боже, оптужбе биле и истините. Тако непристојна питања Предсједник је морао игнорисати, а тим прије јер нису предузете истражне радње које би омогућиле подизање оптужнице. Гдје су представници других институција, шта раде његове страначке колеге? Шта ради савјетник за медије, г. Перо Симић? Скоро ништа, а неки његови приједлози су за Додика штетни.
Ако је тачно што говори Предсједник да постоји план слабљења Републике Српске, што подразумијева фактички и његово рушење, и путем медија из Србије, како би се циљ -гашење РС - лакше остварио, онда, између осталог, националне НВО у РС и Србији треба да направе стратегију одбране и Републике Српске, и предсједника Додика. Важно би било да националне НВО одрже конференцију и у Београду и у Бањалуци. На њој би подржале предсједника Додика, али и захтијевале од њега да као предсједник и човјек од неспорног ауторитета буде предводник у борби против криминала и корупције.
Не постоји оправдање да је судство независно. Онда је зависно од корупције, а независно од правде, јер је чињеница да криминала и корупције има, да су појединци све богатији, а народ све сиромашнији. Додик треба да афирмише одговорност на свим нивоима и предложи закон о надокнади штете коју су нанијели чиновници и сви они који су на државном буџету, да подржи усвајање најбољег закона о провјери поријекла имовине и да подстиче његову примјену, да створи околности које ће људе мотивисати на рад.
Ако у медијима има мало истине о оном за шта оптужују Додика, онда тим прије предсједник Додик треба да се понаша као онај који каже: „Гријех је мој стално преда мном“, те се мора максимално активирати и мобилисати све снаге како би народ боље живио у амбијенту у којем би криминалци били кажњавани, а вриједни људи награђивани. И у тим околностима „дара не би превршила мјеру“ и подршка патриотских организација предсједнику Додику имала би смисла.
А ако, не дај Боже, у тим оптужбама има више истине, онда би подршка предсједнику Додику била погрешна. И морам рећи да тада поменути савјетник за медије најбоље ради.
Шта ако су истините и оптужбе и постојање плана о слабљењу РС? Да ли треба ићи на обезглављивање Српске, има ли предсједник Додик квалитетну замјену? Да ли је то бивши предсједник Мирко Шаровић или неко други? Замјене увијек постоје, оне могу бити боље или лошије. Како предсједник Додик и даље може остати на власти? Са аспекта спољног фактора уз помоћ Русије и одређених снага из Србије, а са аспекта унутрашњег фактора (да не обрађујем тему избора и воље народа) уз договор са СДС-ом. Ипак, уколико остане на власти без подршке споменутих фактора, онда је Додик обезбиједио сарадњу са оним снагама које желе да ослабе Републику Српску и да нас уведу у НАТО. Зато, када је предсједник Додик у питању, шта год урадиле, националне организације могу погријешити. Не знам да ли то важи и за искусног савјетника за медије.
Уколико заиста крене компромитација Додика из Србије, онда би стратегија одбране која би у себи садржала неслагање српског народа с једне и с друге стране Дрине била погубна управо за оне који би такву стратегију спроводили.
Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш
