Међународна заједница да заштити Дејтонски споразум или да обезбиједи народима право на самоопредјељење

18.10.2021. год.

СНП – Избор је наш истиче да је међународна заједница у правној обавези да заштити међународни уговор и Анекс IV Дејтонског споразума (својеврсни Устав БиХ). У јавности се испред тог међународног уговора не треба чути никакав придјев, па ни „изворни“, јер не постоји верификована ниједна нијанса (у смислу преноса овлаштења) тог уговора – пренесена овлаштења на заједничке институције БиХ нису „печатирана“ Уставом БиХ. Уколико међународна заједница није у стању да заштити Дејтонски споразум, онда се треба потрудити да створи мирни амбијент у којем би народи искористили своје право на самоопредјељење и у Бошњачо-Хрватској Федерацији и у Републици Српској.

Политички па и економски проблеми произашли су из насилних одступања од Дејтонског споразума која су имала за циљ да промијене политичко-правни карактер БиХ као државне заједнице.

Да је Дејтонска БиХ државна заједница, објашњено је у тексту „Шта је нама Би Х“.

Сви они који покушају да спријече легално и легитимно право Републике Српске да врати своје надлежности које је, у амбијенту притиска, пренијела на заједничке институције ризикују да буду одговорни за избијање рата. Република Српска иако је пренијела дио својих надлежности на ниво заједничких институција БиХ, она се није одрекла свог суверенитета (највишег права одлучивања) а који јој је потврђен и Анексом IV Дејтонског споразума. Значи, тај суверенитет даје право Републици Српској да сваку надлежност поново врати у своје институције. Тај пренос надлежности није била трговина нити су то неки облигациони односи, па да је Српска за пренесену надлежност нешто конкретно добила. Напротив, из такве радње произашла јој је голема штета.

Више Република Српска има право да изађе из Дејтонске БиХ као државне заједнице, него што је то својевремено имала право Социјалистичка Република БиХ да изађе из СФРЈ. Тежину изласка СР БиХ из СФРЈ уочио је и Алија Изетбеговић, зато је и рекао да ће жртвовати мир за независну БиХ. И већи је легалитет и легитимитет могућег референдума грађана у Републици Српској о избору у којој и каквој држави желе да живе, него што је својевремено то имао референдум у СР БиХ (1. март 1992. год.) који је одржан без учешћа једног конститутивног народа, српског.

Уколико неко постави питање да су „злочином геноцида“ Бошњаци и Хрвати протјерани са територије Републике Српске, везан одговор на то јесте – да је над српским народом учињен злочин геноцида. Срба скоро да нема у Лици, Банији, Кордуну, Славонији, Далмацији, Бошњачко-Хрватској Федерацији, Косову и Метохији, а било их је великом броју, да не спомињемо геноцид на Србима у Првом и Другом свјетском рату, као и за вријеме Отоманске окупације, када су многи Срби под притиском мијењали свој идентитет и своју вјероисповијест.

СНП - Избор је наш