Термин српски свијет у последње вријеме постаје све више актуелан и присутан у медијском простору. Његову реанимацију, у буквалном смислу ријечи изазавало је свечано празновање Дана српског јединства, слободе и националне заставе, те усвајање закона о заштити ћириличног писма у парламентима Србије и Републике Српске.  Иако искориштен од стране српских политичара као појам који треба да обједињује српски народ на принципима српске културе, језика и историјског сјећања, политички представници хрватског и муслиманског народа  веома агресивно и политички неоправдано критиковали су изјаве српских лидера.  Не упуштајући се у суштинска опредјељења смисла и значаја самога појма, Хрвати и Бошњаци нашли су себи за право да Српски свијет окарактеришу као изузетно опасну и негативну појаву која у себи носи освајачке елементе великосрпскога хегемонизма. Нема никакве сумње да су овакве намјере лицемјерни покушаји усмјерени на дискредитацију и омаловажавање значаја празника српскога јединства, слободе и националне заставе. Критика Српскога свијета само је одраз патолошког незадовољства и хистерије политичара из региона  сваки пут када српски народ постигне јединство и искаже спремност да се бори за свој национали  интерес.

Међутим у својој суштини Српски свијет није никаква геополитичка стратегија или наднационална доктрина која је усмјерена против националних интереса или територијалнога суверенитета других народа. Као национална матрица Српски свијет је прије свега духовно, језичко и културно опредјељење српскога етноса, који је због трагичности своје историје испуњене многобројним страдањима и честим сеобама, био приморан да вјековно живи разједињен и подијељен у многим земљама свијета. Управо због овога разлога појам Српски свијет је одувјек излазио далеко иза територијалних граница Србије, али је увијек био усмјерен на очување искључиво свога сопственога народа. На тај начин границе Српскога свијета су границе српског језичког подручја, који је саставни дио српске културе и цивилизацијских достигнућа. Српски свијет је посебна цивилизација којој припадају људи који себе називају различитим именима – и Срби, и Црногорци, и Македонци. То је пространство у коме се људи поистовјећује са културним и духовним основама овога свијета, без обзира на територијалну разједињеност од своје матице и вјештачко наметање осјећања припадности некоме другоме измишљеном идентитету.

Сама концепција Српскога свијета носи у себи далеке историјске коријене још од времена Светога Саве који је поставио културне и духовне темеље српскога карактера. У даљем историјском процесу изградње ове концепције као националне идеје доминантни фактори су увијек биле духовно-моралне основе Српске Православне Цркве. Због тога је Српски Свијет свијет Светосавља  у коме  су заложене одређене  моралне представе о традиционалним вриједностима таквим као што су породица, патриотизам, државност, љубав према отаџбини и Православној вјери. Светосавско опредјељење српске нације кроз многовјековну историју свога постојања обликовало је Српски свијет хришћанским и цивилизацијским начелима у којима никада није било претензије према туђем, него искључиво развијање и очување свога.  Због тога главна карактеристична особина Српског свијета која произилази из саме суштине српског националног бића је мирољубивост нашега народа.

У савременом свијету идеја Српског свијета нема тенденцију да под своје окриље врати некада давно покатоличене Србе који се данас изјашњавају као Хрвати или потурчене Србе који се данас идентификују као Бошњаци. Кљуна идеја Српскога свијета је да српско национало биће сачува од даљег дробљења и разједињења. Због тога је то цивилизацијски, а не политички појам, без обзира што неко жели да га управо таквим и представи ради стварања негативне слике о српскоме народу.

Очување идеје Српскога свијета, као идеје јединства и саборности данас постаје приоритетни задатак нашега народа. Механизам очувања националнога самопознања данас мора бити базиран на очувању српског културног и духовног наслијеђа. Српски народ, посебно тамо гдје је територијално одвојен од своје матице, као што је то случај на Косову и Метохији, Републици Српској, Црној Гори и Хрватској осјећа посебну припадност према Српскоме свијету. Стога се већ одавно осјећа потреба за моћном и јасно формулисаном концепцијом Српскога свијета, која треба да буде стављена у законске оквире, и треба да добије широку политичку и правну  подршку од стране државе Србије. На овај начин концепција Српскога свијета стварала би благопријатне услове у којима би наша дијаспора осјећала реалну блискост и припадност своме националном корпусу. Тим више што нас на овакве кораке приморавају изазови савремене међународне политике која на све начине покушава да разбије националне посебности народа и цјелокупно друштво уведе у  домене космополитског поимања живота. Због тога је важно да се на идеји Српскога свијета гради и стратегија очувања српскога народа без обзира гдје он живјео.

 

Аутор чланка је свештеник Миладин Митровић, савјетник СНП – Избор је наш за религијска питања и старјешина Храма Светог Василија Острошког у Бања Луци

---