Свако царство ако се само по себи раздели, не може остати царство оно. И ако се дом сам по себи раздјели, не може остати дом онај. И ако сотона устане сам на себе и раздјели се, не може остати, него ће пропасти. (Мт. 12: 25)

Црквени раскол у Украјини сваким даном све више и више добија трагичнији  епилог. За разлику од предходног периода када су украјински националисти уз благослове неканонског и самопроглашеног свештенства агресивно одузимали храмове и имовину канонске Украјинске Православне Цркве, сада се расколници дијеле између себе и истом насилничком методом одузимају једни од других парохије и храмове. Међу расколницима данас влада атмосфера апсолутнога хаоса, братоубилачког насиља, крвавог страдања православних вјерника у Украјини. 

Један од кључних разлога зашто се овакве ствари дешавају открива се у чињеници да је за пуне три године постојања ове лажне црквене структуре која сама себе назива Православна Црква у Украјини било припојено само 500 парохија. Од овога броја само је 40 добровољно приступило расколницима, а све остале парохије биле су насилно припојене бандитским методама украјинских радикалних група. Осокољени одлуком константинопољског патријарха Вартоломеја да додјели томос о самосталности да би «исцјелио рану» и «излечио раскол», расколници су почели да освајају парохије једни од других и праве још већу смутњу међу народом.

Потребно је појаснити да је приликом давања томоса о самосталности, патријарх Вартоломеј је објединио у једну структуру под називом Православна Црква Украјине двије расколничке и самопроглашене не каноске структуре «Украјинску Аутокефалну Православну Цркву» (аутокефалисти) и «Кијевскиј Патријархат» (филаретовци). Грубо нарушавајући каноне Правосалвне Цркве Вартоломеј не само да није успјео да обједини, него је изазвао још већи хаос јер се сада као резултат његове непромишљене одлуке,  на територији једне епархије појавило 2 или 3 епископа.  Као примјер може се узети Харковска епархија у којој на 30 парохија сада претендују двојица епископа. Ова ситуација је посебно дошла до изражаја у Виницкој епархији у којој се за власт и господство над парохијским црквама боре тројица епископа, при чему начини борбе не само да нису у духу хришћнске науке, него више личе на крваве крсташке походе у којима највећу жртву подносе вјерујући људи.

Ситуацију унутрашњег конфликта међу расколницима са радоћу су дочекали гркоќатолици који су у Черновицкој области самоиницијативно припојили себи неколико парохија. До отворених сукоба међу расколницима најизраженије је дошло у Одеси, гдје је чак дошло до физичког обрачуна међу расколничким свештеницима због чега је морала да интервенише полиција.

Оваквих негативних примјера у Украјини почевши од 2019. па све до сада је изузетно велики број. Љетопис срамоте и стида писан индиректном руком патријарха Вартоломеја остаће заувијек упамћен као један од најсрамнијих чинова у историји константинопољске патријаршије. Он не само да није доњео јединство украјинском православљу, него је породио још већи хаос у коме страдају религиозна осјећања милиона вјерујућих људи у овој земљи. Одлуком да дадне аутокефалију он је само изазвао још веће страдање и продубио конфликте.

Потпуно је било бесмислено очекивати да ће се расколничке структуре ујединити у једну целину. Ривалство међу расколничким лидерима ове двије непризнане групације  УАПЦ и Кијевским Патријархатом било је толико очигледно, да ни прикосновени ауторитет патријарха из Истамбула није био довољан. Осим тога расколнички «митрополит Епифаније» далеко уступа ауторитету расколника Филарета, који је будући незадовољан фаворизовањем Епифанија од стране Константинопоља сада одбио послушање и сваки дијалог са Вартоломејем. «Царство Правосалвне Цркве» у Украјини раздјелилио се само по себи, а амерички пројекат у режији Порошенко – Вартоломеј доживљава апсолутни фијаско.

Аутор чланка је свештеник Миладин Митровић, савјетник СНП – Избор је наш за религијска питања и старјешина Храма Светог Василија Острошког у Бања Луци

---