СНП – Избор је наш подржава одржавање скупова у вези БиХ (како је видимо, доживљавамо и шта са њом да се уради), каква је и трибина „Изворни Дејтон или мирни разлаз“ (која је  јуче одржана у Београду а у организацији политичко информативних портала Све о Српској и Факти и подржана од Представништва Републике Српске у Србији),  како би се чула различита размишљања и дали приједлози за најбоља рјешења у вези БиХ.

Уважавајући године, искуство и знање професора Ненада Кецмановића осврнућемо се на његов дио излагања у којем каже „ ...Српска да покрене равноправан диалог три народа о будућности БиХ...“. Такав приједлог нас подсјећа на понашање српских политичара у двадесетом вијеку када су другима давали предност, а српски народ стављали у лошији, подређен положај у односу на друге. Нарочито даровање давало се Хрватима и Словенцима, чак су Срби гинули како би Истру и Далмацију дали на располагање њима. Знамо како су се Србима захвалили.

Укључујући три народа која би рјешавала будућност БиХ, непотребно прихватамо лошију преговарачку позицију од оне која нам нуди политичко правна структура БиХ. Без обзира на могућност да Хрвати и Срби имају исти поглед на будућност БиХ, они, Хрвати свој приједлог дефинисања будућности БиХ требају ускладити унутар Бошњачко Хрватске Федерације. Тада Бошњаци могу заговарати принцип да Хрвати у БиХ треба да имају исти статус као Срби у Хрватској, јер су оба народа била конститутивна у Хрватској односно БиХ и приближно једнаке заступљености, истине ради, Срба је у Хрватској било неупоредиво више и живјели су заједничкој држави СФРЈ.

Често се чује, па и на овој трибини и од других, мимо професора Кецмановића, да БиХ има три стране. Одговор је да Дејтонска БиХ има само двије стране, Бошњачко Хрватску Федерацију  (БХ Федерација) која је политички ентитет Бошњака и Хрвата и Републику Српску (РС)  која је политички ентитет српског народа.

Дакле, СНП – Избор је наш сматра да се најбоља преговарачка позиција остварује полазећи од чињенице да је БиХ државна заједница настала међународним уговором (1995. године), тако што су БХ Федерација и РС тим уговором пренијели дио својих права и обавеза на заједничке институције,  а суверенитет као највише право одлучивања задржали ентитети. Из тих разлога непотребно је утврђивати да ли Дејтонски споразум садржи могућност мирног раздруживања или не. О томе се пита било која од двије стране из међународног уговора а које су формирале државну заједницу. Довољно је да једна страна покаже, снагу, одлучност, жељу и интерес да изађе из те државне заједнице и да јој то нико не може оспорити. Важно је нагласити да државна заједница БиХ нема територију, како то имају државе.  Територију имају ентитети, на начин да БХ Федерација има 51 проценат, а РС 49 процената територије бивше југословенске Социјалистичке Републике БиХ. Таквом чињеницом се рјешава и покушај оспоравања да Србија и Српска заједно граде хидроелектрану „Бук Бијела“.

И на крају, мишљења смо да је боље да се умјесто израза „мирни разлаз“ користи израз „мирно раздруживање“. Јер други израз боље дефинише супротну радњу од акта  политичког и правног удруживања ентитета кроз државну заједницу.

СНП – Избор је наш

---