Амбасадорима: Сједињених Америчких Држава, Руске Федерације, Народне Републике Кине, Велике Британије, Републике Француске, Савезне Републике Њемачке, Републике Србије, Републике Хрватске, који врше службу у БиХ

Отворено писмо амбасадорима држава које су одговорне за Међународни мировни уговор „Дејтонски споразум“

Поштована Господо амбасадори,

Овим отвореним писмом замољавамо Вас да усмјерите пажњу на опасност која долази од Уставног суда БиХ, а која може да угрози Дејтонски мировни уговор, Дејтонску БиХ и дестабилизује регион и са тим у вези да реагујете, како би одстранили узрок такве опасности.

У Уставном суду БиХ, тројица страних судија заједно са двојицом судија представника само једног народа могу донијети одлуке које угрожавају виталне интересе друга два народа у правно-политичком, економском и идентитетском смислу.

Примјер је Одлука Уставног суда о конститутивности сва три народа (Бошњака, Срба и Хрвата) и у Бошњачко Хрватској Федерацији и у Републици Српској. Иако легално донесена, она је нелегитимна, зато што су за њено усвајање пресудну улогу имали тројица судија странаца уз двојицу судија представника бошњачког народа. Четворица судија, представници српског и хрватског народа гласали су против такве одлуке.

Та одлука о конститутивности сва три народа у оба ентитета правно је проблематична и извор је многих проблема и других штетних одлука. А највећи проблем и највећа опасност је у томе што таква одлука Уставног суда БиХ руши темеље Анекса IV Дејтонског уговора, који је, условно речено, Устав БиХ. У том Уставу, равноправност сва три народа и оба ентитета налази се у заједничким институцијама БиХ (Предсједништво, Парламентарна скупштина), као државне заједнице. Она је одређена начином формирања заједничких институција, а то је принцип паритета (једнака заступљеност), као и начин одлучивања у њима – принцип консензуса. Анексом IV Дејтонског споразума Бошњачко Хрватска Федерација дефинисана је као политички ентитет Бошњака и Хрвата, а Република Српска као политички ентитет Срба.

Због те одлуке Уставног суда, Република Српска је морала да промијени своју химну и свој грб, да промијени називе појединих мјеста... Та одлука је омогућила да се оспори Девети јануар, као Дан Републике Српске. У будућности ће се из те одлуке црпити правна снага да се промијену називи ентитета и на тај начин гази слободна воља народа.

Дакле, та одлука о конститутивности се може оквалификовати као злочин против мира, јер она може произвести штетне посљедице, па и изазвати сукобе.

Уставни суд БиХ не представља законодавну, извршну, нити класичну судску власт, већ је тумач и коректив све три гране власти, а посебно води рачуна да закони буду у складу са уставом, то јест са Анексом IV Дејтонског споразума.

Уставни суд својим одлукама не смије наређивати законодавцу шта треба радити и то на начин да утиче, па чак и да мијења друштвено-политички систем Дејтонске БиХ, у правцу да два народа буду дискриминисана, мајоризована, прегласавана.

Дејтонски споразум, као међународни мировни уговор, који је обезбиједио мир и политичко правно устројио Дејтонску БиХ мора имати већу правну снагу од свих међународних конвенција, одлука, па и евентуалних закона, а поготово који би рушили Дејтонски споразум и на тај начин дестабилизовали регион.

У очекивању да се одредите према опасности која долази од Уставног суда БиХ, као и да подржите иницијативу да стране судије коначно престану са радом у том суду, срдачно Вас поздрављамо. 

Дане Чанковић, 

Предсједник СНП – Избор је наш

СНП – Избор је наш

---