Долазак специјалног изасланика Стејт департмента за Балкан Метјуа Палмера у Сарајево посљедица је Вашингтонског споразума као геостратешке скретнице у политичком и економском смислу. 

Прихватање споразума од стране предсједника Вучића, пред свједоком Трампом, предсједником САД, западни фактор ће протумачити као слабост, која подразумијева спремност Вучића да прихвата захтјеве и остварује интересе САД у овом региону. Амерички интерес је истискивање интереса великих сила из региона и стављање под контролу не само владе држава, већ и природне ресурсе и све дргуе политичко-економске односе на начин, мало и да претјерамо, некадашњих колонија.

За такав процес САД на овим просторима, препрека може бити јака и слободна Србија потпомогнута пријатељским земљама. Зато Вашингтонски споразум, као геостратешка скретница, најављује даљу дезинтеграцију Србије (Република Војводина, аутономија тзв. Санџака, активирање Прешво, Бујановац, Медвеђа)

Са друге стране, поново ће се покренути процес централизације БиХ, кроз доношење Устава БиХ и покушај слабљења Р. Српске све до њеног укидања. Сви они српски политичари који се покушају супротставити том процесу, трпиће притиске и покушаје њиховог избацивања из политичког живота. У том смислу долази и специјални изасланик Палмер у Сарајево. Ако не успије дисциплиновати храбре српске политичаре, онда ће то урадити на општим изборима у кључној години 2022. 

Већ се сада припремају њихови кључни Срби за ту кључну годину. 

Дакле, предсједник Вучић прихватањем Вашингтонског споразума као геостратешке скретнице, можда несвјесно је прихватио и даљу дезинтеграцију Србије и централизацију БиХ са могућношћу нестанка Р. Српске.

 

СНП - Избор је наш

---