Хроника насиља над ИН4С-ом: Физички напади, хапшења, пријетње, режимски медијски линч, Џуди Куо…

30.05.2020. год.

СНП- Избор је наш честита дванаестогодишњицу рада порталу ИН4С и његовом главном и одговорном уреднику Гојку Раичевићу, желећи им успjех у даљњем раду, а на добробит јавности и народа у нашем региону.

Користимо прилику да још једном осудимо све врсте институционалног насиља над главним и одговорним уредником Гојком Раичевићем, као и другим запосленима у порталу, а које је уследило искључиво због њиховог храброг и истинитог изношења истине и професионалног информисања јавности.

Због информисања наше јавности преносимо њихов текст:

Хроника насиља над ИН4С-ом: Физички напади, хапшења, пријетње, режимски медијски линч, Џуди Куо…

Овако изгледа честитка упућена нашој редакцији: „Биће крви ! Мислите да можете радити шта хоћете и колико хоћете без икаквих посљедица? Мислите да сте анонимни и да не знамо који сте? Знамо тачно и који сте и гдје живите и гдје вам вам раде најмилији ! ИМА ДА ВАМ ПОБИЈЕМО СВЕ, ЦИЈЕЛЕ ПОРОДИЦЕ ДА ВАМ ИСТРАЖИМО ОД ДЈЕЦЕ У ЗИПЦИ ПА ДО НАЈСТАРИЈЕГА У ФАМИЛИЈИ. КОРОВ СЕ ИЗ КОРЈЕНА ЧУПА. БИТ ЋЕ КРВИ!“

Портал ИН4С прославио је на Ђурђевдан 12 година постојања.

Уз огроман ентузијазам и надљудске напоре, трудили смо се да будемо „острво“ слободне јавне ријечи у „мртвом мору“ АНБ-медија. Постали смо бренд, примјер борбе и истрајности, али и незаобилазни фактор информисања како на српским просторима, тако и широм свијета – где год живи српски народ. Уједно, и велика сметња, нерјешив проблем за црногорске властодршце.

Говорили смо оно што се многи нису усуђивали ни да помену, у континуитету разотркривали мрачну природу црногорског режима, доказивали досљедност тиранина Ђукановића када је ријеч о арчењу државних ресурса и недосљедност у свему другом.

Праворемено и тачно информисали смо људе о масовности и достојанству величанствених свенародних литија – онда када су се сви остали правили да их не виде или су, тек крајичком ока, „примјећивали“ само дјелић онога што је задивило свијет.

Натјерали смо поједине режимске медије да буду бар за нијансу објективнији, и ублаже наглашени србофобни наратив.

Очито постоји и више него довољно разлога да се режимски репресивни апарат, свом силином, обруши на ИН4С, кроз хапшења и дивљачко пребијање главног уредника, преко упада и претреса наших просторија, па све до „антихибридних“ активности – у, на срећу, неуспјешним покушајима смањивања домета наших објава.

„Прикљученија“ Гојка Раичевића

Новинарски ангажман главног уредника ИН4С, Гојка Раичевића, у Црној Гори је од људи блиских Ђукановић, „подржан“ бројним хапшењима, пријетњама, пребијањем. На сваком дугом мјесту на којем живи српски народ – високо је оцијењен, признат и награђиван.

Први озбиљнији „блиски“ сусрет са Ђукановићевом „правдом“ и полицијом Раичевић је доживио 2015. године, током бруталног уклањања импровизованог шаторског насеља испред Скупштине Црне Горе, под чијим су се „крилом“ заклонили сви жељни слободе.

У том кратком временском периоду, десила су се још два хапшења. Полиција га је ометала на новинарском задатку, током снимања протеста, баш у моменту хапшења посланика ДФ-а Славена Радуновића. Тада је Раичевић, у марици, брутално претучен, а када му је позлило пребацили су га у Ургентни центар.

Послије указане медицинске помоћи и примања инфузије, Раичевић је одведен у полицију. Након саслушања, пуштен је на слободу. Свакако да не треба посебно истицати да кривци никад нису откривени, па ни кажњени.

Тада је обећао да пријетње и полицијска тортура неће утицати на његову ријешеност да истраје у борби против полицијског режима Мила Ђукановића до потпуног ослобођења ових простора. И, одржао је обећање.

Такође, почетком ове године ухапшен је, заједно са уредником портала Борба, због вијести о „експлозији у Вили Горица“.

ИН4С је чак у наслову ставио и знак питања, а у поднаслову да су информације још непотврђене, али је то било недовољно да спријечи полицију да реагије због наводног „ширења панике“.

Немогуће је побројати све пријетње које су упућене ИН4С-у и Раичевићу лично, са разних адреса. Ипак, издвојићемо баш ону која је стигла као „честитка“ за 21. мај – дан бруталне крађе народне воље и увода у стварање онога што Црна Гора данас јесте – приватна држава Мила Ђукановића.

„Биће крви !

Мислите да можете радити шта хоћете и колико хоћете без икаквих посљедица? Мислите да сте анонимни и да не знамо који сте? Знамо тачно и који сте и гдје живите и гдје вам вам раде најмилији ! ИМА ДА ВАМ ПОБИЈЕМО СВЕ, ЦИЈЕЛЕ ПОРОДИЦЕ ДА ВАМ ИСТРАЖИМО ОД ДЈЕЦЕ У ЗИПЦИ ПА ДО НАЈСТАРИЈЕГА У ФАМИЛИЈИ. КОРОВ СЕ ИЗ КОРЈЕНА ЧУПА. БИТ ЋЕ КРВИ!“

Не питамо се да ли ће они који упућују овакве и сличне пријетње бити пронађени и процесуирани. Знамо да неће!

Наставак прогона ИН4С-а по диктату САД-а

Као досљедни противник приступања Црне Горе злочиначком НАТО савезу, ИН4С је био „кост у грлу“ многима. Та, часна улога нашег медија, није промакла ни Американцима.

2018. године, у извјештају о утицају Русије на европске земље који су за Сенат САД припремиле Демократе, наводи се да је „пропаганда против НАТО у Црној Гори ишла преко Спутњика и проруског портала инф4.нет, а Русија је давала ресурсе невладином организацијама Не у рат, не у НАТО и Покрету за неутралност“.

извјештај

Амерички сенатори из редова Демократа увјеравали су да „проруска мека сила“ дјелује у Црној Гори преко „проруског портала ИН4С“, иако у паушалном извјештају који ће представити Сенату, поред осталих нетачних података, навели чак и погрешно име нашег портала.

Ипак, прекоокеански „партнери“ су отпочели са цртањем мете нашем медију, што се најнепосредније потврдило у скандалозном иступу Џуди Куо, отправнице послова у Амбасади САД у Црној Гори, која је краје 2019. године јавно саопштила да развој медијске писмености међу младима подразумијева – зомбирање црногорске омладине, коју ваља припремити на беспоговорно прихватање актуелног русофобног наратива, као и на „чињеницу“ да су медији који заузимају критички став према поступцима САД и њених сателита – издајнички, инструисани и финансирани из Кремља.

„Млади су данас веома поводљиви и подложни медијским манипулацијама. Именоваћу пар главних који шире лажи и пропаганду – Спутњик, који је директно под руском Владом, затим портали као што су ИН4С и Борба, који су веома уско повезани са директивама које долазе из Кремља“, рекла је Куо тада, и „лов“ на слободне српске медије у Црној Гори прогласила отвореним.

Наравно, у свакој другој демократски слободној држави ово би био дипломатски скандал, међутим, реакција црногорских власти је, као што смо и очекивали, изостала.

Ипак, није изостала реакција Агенције за електронске медије, која је покренула процедуру за утврђивање одговорних правних и физичких лица због постављања „незаконитих садржаја на порталу ИН4С“.

Коментари читалаца, текстови, па и пренешене вијести са других медија – постали су предмети наглашене пажње полиције. Случајно, зар не!?

Амбасада Велике Британије незаинтересована!?

Још једна занимљивост – британска амбасада у Подгорици, иако посвећена демократији, владавини права, поштовању људских права, слободе говора… није показала интересовање за проблеме са којима се суочава ИН4С и поред чињенице да је главни уредник британски држављанин.

„Антихибридни ратници“ у бици против ИН4С-а

Више пута су се експоненти власти, а понајвише министар одбране Предраг Бошковић, похвалили да су им партнери из НАТО послали помоћ у виду специјализованих тимова за „хибридни рат“ у који су се, жудно, упустили.

Чињеница да су чланови редакције под сталним мјерама надзора од стране АНБ-а, о чему постоје и званичне потврде, очито није успокојила црногорски режим, који се потрудио да уз помоћ иностраних тастатура-ратника смањи опсег наших објава, и тако спријечи да грађане Црне Горе „трујемо“ истином, бисерима са друштвених мрежа, вијестима из „руског свијета“, идентитетским текстовима, доказима о беспризорним насртајима режима на Цркву и вјернике.

Портал је небројено пута био изложен хакерским нападима, посебно у вријеме крупних политичких дешавања када је, суштински, ријеч ИН4С-а разбијала дисциплиновану медијску блокаду.

Ипак, очајничко спиновање разних режимских медијских специјалаца и контрахибридних тимова који се системски баве нашим радом нису уродили плодом. Не дамо светиње.

Текст, фотографије и видео садржаји преузети са портала ИН4С