Бакир хоће да понови очеву грешку
Бакир Изетбеговић је данас, 14.2. о.г. за телевизију Ал Џазира изјавио да ће се Додиковим иницијативама и најавама, „супротставити до краја, оружјем и ратом... свим средствима“. СНП – Избор је наш, такву изјаву сматра дубоко забрињавајућом и подсјећа на политику која је започела изјавом његовог оца, Алије, који је рекао да ће жртвовати и мир за независну БиХ која је тада била једна од социјалистичких република СФРЈ.
Додикова миротворна политика састоји се од супротстављања одлукама и активностима које руше темеље Дејтонског мировног споразума и његовог Анекса IV, (од одлуке УС БиХ о конститутивности до најновије одлуке у вези пољопривредног земљишта ), а Бакирова политика управо у подржавању тих и таквих одлука.
Срби су тешка срца прихватили Дејтонски мировни споразум, а када су то већ урадили, онда су га и поштовали, док су Бошњаци прижељкивали споразум, а онда, када је већ усвојен, уз помоћ Запада, ОХР, страних судија у УС БиХ, насилно га мијењали централизујући БиХ преносом овлашћења са ентитета на ниво БиХ у покушају да створе државу БиХ,
Дакле, Додик је изричит. Ако не поштујете изворни Дејтонски споразум и хоћете да ослабите Републику Српску до њеног непостојања, онда ће се она, Српска, издвојити из наметнуте БиХ. А и Бакир Изетбеговић је прецизан. Ако не прихватимо такве одлуке и покушамо изаћи из БиХ, онда он пријети свим средствима, оружјем и ратом.
Значи, суштина проблема је у томе, што бошњачки политичари, заједно са дијелом међународне заједнице хоће да промијене Анекс IV Дејтонског мировног споразума неприхватајући Дејтонску БиХ као државну заједницу, што она у правом смислу и јесте, при томе говорећи лицемјерно, да се залажу за Дејтонски споразум.
Са друге стране, Додик и већи дио међународне заједнице се залажу за изворни Дејтонски споразум, а ако то суштински не желе бошњачки политичари, онда ће услиједити мирно раздруживање Републике Српске и Бошњачко-хрватске федерације.
У времену кад је српски народ један од најугорженијих у свијету, он иза себе има истину, међународно право, Дејтонски мировни споразум и Резолуцију 1244 СБ УН.
У таквим временима, вође српског народа не постају самом функцијом, већ дјелима која произилазе из храбрости, мудрости, визије и љубави за свој народ.
Сутра, 15. фебруара, на Дан државности Србије, са дубоким осјећањем величине и значаја тог датума, можда ће се неко препознати.
СНП – Избор је наш