На иницијативу „СНП – Избор је наш“ кабинет потпредсједника Народне скупштине РС Милана Петковића организовао је у петак, 6.12.о.г.  у просторијама НС РС округли сто – јавну расправу на тему: „Народ као извор суверенитета и када се одлучује о уласку у међународни војни савез НАТО“.

На скупу су учествовали посланици Уједињене Српске Маринко Драгишић и Мирела Кајкут Зељковић, предсједник Уједињене Српске и шеф Српског клуба у ПСБиХ Ненад Стевандић, предсједник Покрета „Избор је наш“ Дане Чанковић, политички аналитичар Џевад Галијашевић, адвокати Небојша Пантић, Горан Ђорђевић, Владан Глишић, правници и представници невладиних и међународних организација. 

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Милан Петковић истакао је да је Резолуција о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности коју је усвојила НСРС обавезујућа за све званичнике из Српске.

„Ово нам мора бити полазна тачка приликом евентуалних преговора о чланству у неком од војних савеза. Референдум о евентуалном чланству БиХ у НАТО-у мора бити организован“, рекао је Петковић.

Адвокат Небојша Пантић сматра да је референдум најдемократскији начин изјашњавања о важним питањима.

„Република Српска је до сада имала само један референдум, иако је било важних питања о којима су грађани морали да се изјасне. Зато се народ треба изјаснити о евентуалном чланству БиХ у НАТО-у“, рекао је Пантић.

Овом приликом СНП – Избор је наш са јавне расправе – округлог стола издвојиће  сљедеће сажетке излагања учесника:


Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш

Покрет Избор је наш полази од става да је Дејтонска БиХ државна заједница политичких ентитета Републике Српске и Бошњачкохрватске федерације, у којима се и налази суверенитет, као највише право одлучивања и чињенице да је извор тог суверенитета у народу. Зато несумњиву и легитимну вољу српског народа треба оснажити и кроз приједлог о допуни кривичног законика Републике Српске, који ће се „брусити“ и на овој јавној расправи како би он био што бољи. Назив кривичног дјела грађанске иницијативе: Неовлаштено гласање о чланству у међународним војним савезима или организацијама. Представници из Републике Српске, изабрани или делегирани у свим заједничким институцијама Босне и Херцеговине (Предсједништво БиХ, Представнички дом и Дом народа БиХ) који без референдумске одлуке грађана Републике Српске гласају о чланству Босне и Херцеговине у међународним војним савезима или организацијама, казниће се затвором у трајању од двије до дванаест година. Ово ново кривично дјело спада у групу кривичних дјела против уставног уређења Републике Српске.

Усвајањем такве допуне закона олакшала би се позиција српских политичара у заједничким институцијама у евентуалној ситуацији притиска странаца на њих или у случају, када српски члан у Предсједништву БиХ не би искористио своје право такозваног виталног националног интереса и затражио мишљење Народне скупштине РС (која с тим у вези доноси коначну и обавезујућу одлуку) о одлуци Предсједништва БиХ у вези њеног уласка у неки међународни војни савез или организацију. Покрет сматра да је такав начин – доношење Законика о допуни Кривичног законика Републике Српске најбољи, а можда и једини  начин да се изађе из комплексне и компликоване ситуације страних утицаја, а истовремено и да се поштује воља српског народа.

Да би српски народ показао снагу суверенитета не може и не смије бити по страни а поготово онда када се одлучује о суштинским интересима по њега.

Позивано српске политичаре, и позицију и опозицију, да испуне вољу српског народа да се не уђе у НАТО војни савез.

Покрет ће изнијети и идеју, да невладине организације и стручна јавност  Српске и Србије размисле о могућности, да користећи универзално право народа на самоопредјељење у којем је садржано и право на војну неутралност, да се од Генералне скупштине УН затражи начин како да се обезбиједи и гарантује то право народа на војну неутралност.
 

Адвокат др Горан Ђорђевић

ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ КРИВИЧНОГ ЗАКОНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
-ИСКОРАК У СУСРЕТ ДОГАЂАЈИМА-

Предложене измене и допуне Кривичног законика Републике Српске значајне су из најмање два разлога. Први, реч је о благовременом препознавању процеса са којима ће се Република Српска сусрести у наредном периоду. У том смислу предложене измене и допуне КЗ РС, представљају доградњу правног поретка. Наиме, активна држава у оквирима својих кривичноправних система сама препознаје потенцијално друштвено опасна понашања и иста инкриминише на начин како су то изнели предлагачи, осећајући потребу и доказујући визију да поједина друштвена понашња могу угрозити основне постулате, а то је увек систем вредности једног друштва. У овом случају реч је о вредностима које представљају израз једне историјске вертикале настанка и опстанка Републике Српске. На другом месту, реч о о изградњи правног поретка. Правни поредак представља основу егзистенције једне нације и показатељ државотворног капацитета једне нације. А изградња и очување правног поретка данас представља истински подвиг.

Указује се на чињеницу да предложене измене и допуне КЗ РС, јасно одређују објекат заштите.

Код предложених кривичних дела, имајући у виду да свако кривично дело има своје објекат заштите као добро или вредност против кога је управљено кривично дело, па му се с тога пружа кривичноправна заштита, јасно је да је објекат заштите не само самосталност Републике Српске и њена недељивост, већ и уставна начела која представљају уставну гаранцију независности и суверенитета Републике Српске. У овом случају то је уставно уређење Републике Српске, односно заштита изворних надлежности и референдумских одлука.

Посебно је важно што ова иницијатива представља повратак политичкој филозофији, која стоји у основи сваког правног поретка. И то политичку филозофију као дела система традиције који је увек у симбиози са правним претком.У овом случају реч је о јасно израженој потреби да се сви учесници у политичком животу Републике Српске, опет врате „великим темама“.


Адвокат Владан Глишић, Српска мрежа

Грађанска иницијатива о увођењу новог кривичног дела у Кривични законик Републике Српске а којом би били санкционисани представници Републике Српске у органима државне заједнице БиХ ако би гласали и поступали супротно интересима и ставовима Народне скупштине Републике Српске  у политичком смислу представља деловање сагласно не само интересима нашег народа на овом простору већ и деловање сагласно савременом духу обнове суверенизма. У овом тренутку широм Европе јачају покрети који се залажу за то да се суверенитет врати народима и да се бриселска бирократија у ЕУ ограничи. Идеја суверенитета модерно осмишљена има два аспректа када се посматра конкретна држава – спољни и унутрашњи. Споља суверенитет једног народа се огледа у томе што није подложан мешању и утицајима страних држава. У унутрашњем смислу он се огледа у томе што је суверенитет у рукама народа а не у рукама привилегованих мањина и елита. Једноставно речене, суверенисти у оба случаја, своју политику своде на то да се о томе како ће на неком простору живети питају они људи, народ који на том простору и живи.

У том смислу, наведена грађанска иницијатива покушава да потсети политичку класу у Српској да је Дејтонски споразум из кога је настала данашња БиХ био последица рата који се водио и да је природно да је суверенитет ту у рукама ентитета тј. организованих ратних страна – држава које су тај рат водиле. Нису се три народа у БиХ случајно нашла на неком острву и онда направили Дејтонски уговор како би основали своју државу да би тако заштитили своје право да ексклузивно рибаре на том острву. 1995.године настаје Дејтонски споразум да оконча рат који је последица баш тога што су ови народи желели да имају своју државу одвојену једну од друге. Зато је суверените у Српској а не на нивоу БиХ и то је садржано у оригиналном Дејтонском уговору.

Самим тим, ова иницијатива тражи да се политички представници Српске увек сећају где је суверенитет одлучивања и коме су они одговорни – Републици Српској. И то је сасвим у духу савременог суверенизма.

С друге стране, ова грађанска иницијатива покушава да делује  на последице које је у правном систему данашњице оставила концепција савременог егоцентричног и себичног односа припадника потрошачког друштва према својој заједници. Пошто се тај модел понашања у друштву потенцира као последицу имамо то да је све мање правних поредака у свету који имају кривично дело издаје – сматра се да је лојалност појединца према својој заједници превазиђена категорија. Ова грађанска иницијатива на мала врата враћа појам издаје у кривичноправни систем Српске и на тај начин делује насупрот деструктивним процесима који се данас у свету одвијају а код нас рефлектују.

И трећи, врло битан угао посматрања ове иницијативе је чињеница да је она део конкретне борбе нашег народа, држава и друштва против увлачења ових простора у НАТО мимо и против воље нашег народа. Војна неутралност је само начин да наш народ каже да не жели у НАТО а да ипак не „набија прст у око“ том предаторском, инвазионом и злочиначком војном савезу. Зато и представници Српске у заједничким органима државне заједнице БиХ морају да знају да народну вољу да се остане ван НАТО тј. војно неутралан морају да поштују или да сносе кривичноправне последице своје издаје ако је почине.

---