СНП- Избор је наш, сматра да се о свим суштинским питањима по народ, он треба изјаснити на референдуму, који је најдемократскији начин одлучивања. Питање уласка у НАТО јесте такво суштинско питање, зато је Покрет замолио истакнуте појединце из региона, који се баве политиком, аналитиком, правом, историјом, да дају своје мишљење у вези евентуалног уласка дјела српског народа, (кроз Српску и БиХ) у НАТО.

Њихове ставове и мишљења преносимо кроз сљедеће прилоге.

Андрија Мандић, Предсједник Нове српске демократије: Искуство из Црне Горе

Ми смо се у Црној Гори залагали да се одлука о уласку у НАТО пакт донесе на референдуму. И поред свих механизама којима власти прибјегавају приликом избора у Црној Гори, они се нису смјели усудити да по питању чланства у алијанси која нас је бомбардовала распишу референдум јер је процјена била да га сигурно губе и да апсолутна већина грађана Црне Горе није за чланство у том савезу. Ми смо скупили преко 100.000 потписа за расписивање референдума по том питању али је парламент са нерегуларном већином угурао Црну Гору у НАТО. Поучена нашим искуством Република Српска мора да развија снажније одбрамбене механизме да се заштити од НАТО пакта. Предност коју ви имате јесте у томе што Срби у РС нису национално дискриминисани као што је то случај у Црној Гори. Између осталог због противљења чланству у НАТО пакту колега Милан Кнежевић и ја смо осуђени на по пет година затвора у монтираном судском процесу од стране режима Мила Ђукановића.

Свакако на уцјене Бошњака по том питању не треба пристајати и тако нарушавати стабилан и јасан спољнополитички правац који је заузела Република Српска.


Мр. Жељко Будимир, виши асистент Факултета Политичких наука у Бања Луци: Народ је извор суверенитета

У свим демократским политичким системима народ је извор суверенитета државе. Питање уласка у неки систем колективне безбједности најдубље задире у суверено вршење власти над одређеном територијом. Зато је механизам директног народног одлучивања кроз референдум о приступању војном савезу какав је НАТО, једини демократски прихватљив начин. Са друге стране, Сјеверноатлантска заједница је третирала српски народ током ратних 90-их година  као непријатеља и неколико пута ратовала против њега. Тиме је мјењана војна равнотежа снага у корист наших непријатеља. У случају уласка БиХ у тај војни блок политичког Запада, промјенила би се и политичка и безбједносна равнотежа успостављена Дејтонским мировним споразумом на српску штету. Дејтонска уставна равнотежа чува какву такву стабилност у БиХ. Такође, уласком у НАТО улази се у нови Хладни рат, који се огледа у војно-политичком надметању прије свега са Руском Федерацијом и НР Кином. Ове велике силе ни на један начин не угрожавају српски национални интерес. Зато Република Српска мора остати војно неутрална у 21. веку.


Адв. Владан Глишић, Народна мрежа: Народ против НАТО

Потреба НАТО да бахато гази све тековине демократске цивилизације и да ускраћује право на институције демократије српском народу већ је него очигледна.

Чак и фарса са референдумом у Македонији, када народ није дао подршку плановима за одрицање од идентитета како би постали део НАТО-а била је због окруживања Србије и утеривања српског народа у тај војни лагер.

Свињарија са убацивањем Црне Горе у НАТО без референдума и преко корумпираног Ђукановићевог режима само потврђује да НАТО наставља да води рат против Срба само другим, неоружаним средствима.

Сада, када се низом уцена и притисака покушава Република Српска погурати на путу приласка НАТОу кроз наводно безазлене МАП-ове и сличне фалсификате јасно је да се Срби морају бранити од тог војног лагера али такође неоружаним средствима.

Референдум на коме би се народ Републике Српске изјашњавао о даљим корацима Српске (макар преко БиХ) ка НАТО-у је услов свих услова опстанка Срба и Српске.

Ако неко и мисли да је питање НАТО-а одвојено од питања опстанка нашег народа на просторима западно од Дрине нека само погледа положај Срба у Црној Гори. Није то НДХазијско понашање режима Мила Ђукановића према Србима нешто што нема везе са НАТО већ је његово понашање према Србима последица његовог давнашњег договора са Бриселом и Вашингтоном да Црна Гора буде део НАТО.

Колико је тешко бити Србин у Црној Гори знамо сви, а тамо НАТО-капое чине Црногорци који још нису (надам се да и неће) окрвавили руке српском крвљу. Можемо мислити како ће горљиво и са колико ентузијазма посао НАТО-капоа радити Муслимани и Хрвати који су своје праве намере према Србима показивали већ неколико пута у прошлом веку.

Данас не морамо да се бранимо са оружјем у рукама јер данас ни Русија а ни Кина нису оно што су биле крајем прошлог века. Ни ЕУ, ни САД нису више оно што су биле тада. А нешто се изгледа мења и у Србији. Зато је довољно да користимо стари, проверени, ненасилни и демократски институт – референдум. Без референдума више ни један корак ка НАТО. То је модел како у Српској народ може против НАТО.


Доц. др Александар Врањеш: Једини исправни пут

Народна скупштина Републике Српске прогласила је војну неутралност која ће бити на снази све до расписивања референдума на којем би била донесена коначна одлука о приступања било којем војном савезу укључујући и Сјеверноатланску алијансу. Питати народ у Републици Српској да ли жели улазак у НАТО је једини исправан пут и од њега никада не треба одустати. Анкете годинама уназад показују да се само 7-8% процената грађана Републике Српске изјашњава за улазак БиХ у НАТО. Тако да би тај референдум био прилично извјестан када је ријеч о српском народу. Како ови подаци нису непознати представницима међународне заједнице и бошњачке политичке елите, претпостављам да би тражили два излаза из ситуације да Република Српска референдумом блокира улазак БиХ у НАТО: први би се односио на заобилажење референдума, а други на одржавање заједничког референдума на нивоу БиХ чији би се збирни резултати узели као коначни. У оба случаја воља српског народа била би негирана. Тако да је задатак Народне скупштине Републике Српске да у наредном периоду донесе низ одлука које би спријечиле овакву ситуацију и заштитиле право српског народа да путем референдума одлуче да ли желе улазак у НАТО.


Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет: Српска да следи Србију

Република Српска мора инсистирати на томе да у погледу политике према НАТО пакту она у потпуности следи позицију Србије. На тај начин скида притисак са себе, а уједно међународној јавности јасно ставља до знања да је Србија гарант „Дејтонског споразума“ и да је сходно томе нормално да се око тако крупних питања усаглашавају политике. У том правцу би изјашњавање људи на референдуму веома помогло да се позиција војне неутралности још додатно учврсти и направи тај народни бедем који би чувао институције Републике Српске од сигурних насртаја које врло брзо ваља очекивати.

Оно што се наравно никако не сме сметнути са ума је како је питање коначног статуса Косова и Метохије у апсолутној вези са чланством Србије, па самим тим и Босне и Херцеговине у НАТО пакту. Уколико власт у Србији пристане на тзв. „историјски споразум са Албанцима“ то ће онда бити окидач за јаку НАТО кампању у којој ће се кињити „Руси који нам нису помогли“, док ће се са друге стране форсирати теза да само у оквиру НАТО пакта сви Срби могу бити под једним кровом. Углавном, оно чега морамо бити свесни је да је тренутак великог обрачуна близу и да као народ морамо бити спремни да још једном истрајемо, а онда је победа извесна.


Др. Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета, Црна Гора: Да се не доживи срамота  

Уласком у НАТО савез Република Српска би се придружила злочинцима и оправдала злочине према сопственом народу. Злочиначким бомбардовањем Републике Српске, Републике Србије и Црне Горе сам НАТО савез одговорио је на то питање. Власт у Црној Гори није издржала искушења, издала је свој народ и ушла у историју највећих бешчашћа. Нажалост, та срамота је пала и на српски народ у Црној Гори који без подршке својих сународника и савезника живи поништавање своје часне историје. Желим да Република Српска не доживи нашу срамоту.


Џевад Галијашевић, геополитички аналитичар и стручњак за тероризам: Не у НАТО, мир међу Србима и Бошњацима

Иницијатива да Република Српска изађе на референдум и да се на њему јасно опредјели у односу на приступање војним алијансама и савезима, представља одбрану слободне Српске али и напор да се спаси заједничка држава и мир међу Србима и Бошњацима.

НАТО, као главни свјетски убица, је узрок највеће несреће широм планете, свакако и у Босни и Херцеговини а посебно несреће причињене српском народу. Разарање српског политичког и животног простора, разбијање Југославије, бомбардовање Републике Српске у два наврата, прогон Срба из Хрватске, рушење Србије њених градова, путева, мостова, фабрика, школа, обданишта и покушај њеног комадања, отимање Косова... и стални притисак на Српски народ и његов свакодневни живот.

Све је то планирао, организовао и спроводио тај савез... НАТО.

Могу ли Бошњаци и њихове елите у Сарајеву уопште схватити шта значи уцјењивати Србе и Републику Српску да уђу у НАТО како би они формирали неки Савјет министара, који никоме не користи, и ничему не служи осим што одржава привид постојања и функционисања заједничке државе.

А заједничка држава Босна и Херцеговина не постоји, у главама, мислима и осјећањима а још мање у друштвеним односима или институцијама.

Милиони мртвих муслимана  на Блиском истоку; немилосрдно рушење Србије и Југославије – убијање народне браће Срба осиромашеним уранијумом који убија „а не боли“, свједоче да НАТО не бира него руши све што му се не покори.

Уосталом: референдум није баук ни антидржавна активност већ начин уређивања друштвених односа и прибављања мишљења народа о важним политичким питањима. Изабрани представници у парламентима тј. законодавним представничким тијелима представљају механизам посредне демократије док на референдуму се непосредно изјашњавају сами грађани који су најбољи познаваоци властитих интереса.

Зато: сви у Републици Српској морају на референдум! Другог пута нема, рекао је Џевад Галијашевић

 

СНП – Избор је наш

---