Покрет подржава активности српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика које су произашле као одговор на намјеру да се укине име Република Српска. У том смислу, за очекивати је да ће све српске политичке странке постићи јединство и заједно доћи до најбољег рјешења.

Намјера СДА да пред Уставним судом БиХ оспори име Републике Српске представља континуирани, осмишљен и дугорочан процес њеног укидања, који је у правном смислу, систематично, започео са одлуком Уставног суда БиХ о конститутивности сва три народа и у Бошњачко-хрватској федерацији и у Републици Српској. Покрет је убијеђен да уколико Уставни суд БиХ буде одлучивао о имену Република Српска да ће донијети одлуку да је такво име неуставно. Таква евентуална одлука не би произашла само из чињенице да у Уставном суду БиХ одлучују и тројица судија-странаца већ би она правно била утемељена у одлуци уставног суда БиХ о конститутивности, коју је нажалост усвојила и Народна скупштина Републике Српске.

Све док је на снази одлука Уставног суда БиХ о конститутивности Срба, Бошњака и Хрвата у оба ентитета може се правно водити и процес укидања Републике Српске па и промјена њеног имена. Или кад се дође до крајњег чина укидања Српске, као одговор на укидање Српске, да њене установе покрену процес раздруживања са Бошњачко-хрватском федерацијом.

Српски политичари прихватањем одлуке Уставног суда БиХ о конститутивности и бранећи и само име Република Српска, воде схизофрену политику, јер једно друго искључује. Дејтонским споразумом у Анексу IV БиХ је дефинисана као државна заједница Бошњачко-хрватске федерације која је политички ентитет  Бошњака и Хрвата и Републике Српске која је политички ентитет српског народа. Покрет већ петнаестак година упозорава  на ту одлуку која је правно проблематичка и нелегитимна  иако је легално донесена, доживљавајући је као својеврсну бомбу у темељу Дејтонског споразума. Уколико српски политичари заиста желе да елиминишу правну основу за укидање Републике Српске, морају на неки начин ставити ван снаге ту правно проблематичну одлуку Уставног суда БиХ, која је извор проблема и других штетних одлука по Републику Српску и српски народ.

У прилог овој теми преносимо и наш текст од 21.2.2013. године под називом „Бомба у темељу Дејтонског споразума“

„Бомба у темељу Дејтонског споразума
21.2.2013.

Одлука Уставног суда Републике Српске да грбови Бањалуке и Невесиња нису у сагласности са Уставом Републике Српске темељи се, у суштини, на одлуци Уставног суда БиХ о конститутивности сва три народа (српског, бошњачког и хрватског) и у Федерацији БиХ и у РС. Е, ту наступа проблем. Та одлука о конститутивности је правно проблематична, нелегитимна, иако је донесена легално. За њу су гласале само судије представници бошњачког народа, док су судије представници српског и хрватског народа биле против. Овом приликом не наводимо тројицу судија странаца који су гласали за одлуку о конститутивности и који пресудно утичу на одлуке Уставног суда БиХ. На тај начин, Уставни суд БиХ је суд странаца, а БиХ се може сматрати окупираном путем тзв. својих институција, а којима управљају странци. Одлука Уставног суда БиХ о конститутивности је својеврсна бомба у темељу Дејтонског споразума. Она руши БиХ, која је заснована на ентитетима и чињеници да су бошњачки и хрватски народи створили Федерацију БиХ, а српски народ Републику Српску.


Зато Покрет позива предсједника РС, Милорада Додика, предсједника Народне скупштине РС, Игора Радојичића, предсједника Владе РС, Александра Џомбића, као и предсједнике свих политичких странака, да се одреде према одлуци Уставног суда БиХ о конститутивности. Ако они прихватају такву одлуку, онда морају да прихвате и захтјев за промјену имена Републике Српске, која је гарант опстанка српском народу и његовом идентитету.

Уколико је Уставни суд РС донио одлуку у вези са грбовима са образложењем да симболи – грбови морају одражавати традицију и културу свих граћана који у њој живе, у том случају се намећу два закључка. Први, да је то велика бесмислица, јер у Републици Српској живи преко тридесет групација са различитим традицијама и културама, што значи да најмање тридесет симбола треба да се налази на грбовима, а такав случај није забиљежен нигдје у свијету. Други закључак је да је та одлука Уставног суда РС о грбовима посљедица комунистичке и глобалистичке идеологије да истиснемо елементе вјерског и националног идентитета из наших симбола, а онда и из нашег срца.“


СНП - Избор је наш

---