Поштовани господине Тегелтија, предсједниче ВСТС БиХ,

Разлог да Вам се обратимо отвореним писмом, које прослјеђујемо и свим установама Р. Српске и Р. Србије, јесте Ваша изјава дата поводом правосудног предмета „Драгичевић“ у Бања Луци, 28. 12. о.г, а охрабрење да то урадимо на сљедећи начин добили смо у изјави предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика, који је и предсједник СНСД-а, најјаче политичке странке у РС.

Позвали сте политичке субјекте да се суздрже од оцјена којима се доводи у питање интегритет и независност правосудних институција... које морају бити лишене сваке врсте притиска, било да је ријеч о политичарима или јавности. Предсједниче ВСТС, „политички субјекти“, обични људи, народ, највише би волио да ни на који начин не учествује у стварању притиска на рад правосудних институција, јер би то значило да они добро обављају свој посао и да сви они који доносе правосудне и тужилачке одлуке то чине праведно, по закону и У ИМЕ НАРОДА.

Чиме гарантујете да у правосудне институције није ушао криминал и корупција? Нису у питању само ријетки криминални случајеви, већ масовна појава неправилности у правосуђу. Да овом приликом  не спомињемо смрт Давида Драгичевића, која може превазићи много шире оквире од саме смрти једног младог човјека.

Колико бисте рекли породици убијеног Милана Вукелића да је разуман период за откривање  и кажњавање починилаца  и налогодаваца његовог убиства. Он је убијен прије 11 година у бомбашком нападу гдје су још двије особе тешко повријеђене. Неријешених убистава има више. Како да назовете оне судије које су својим пресудама избацивале српске породице  из својих имања, а добијених уговорима о размјени некретнина, а који су  у огромној већини урађени по закону и уз добровољност обију страна. Судије су само на основу такозваних општих околности поништавали те уговоре „бранећи се“ да је тако својом одлуком наредио  високи представник Педи Ешдаун. А он је том одлуком само пролонгирао вријеме објективне застаре за поништење уговора (три године) послије којег времена није било могуће поднијети тужбени захтјев за поништење било којег уговора. И то је било поштено. Јер без те одлуке високог представника нису се могли поништити они уговори којим би се судским путем утврдило да су урађени незаконито или без сагласности обију страна. Таквих уговора процентуално је било мало у односу на остале ваљане уговоре, али се морала обезбиједити законитост и правда да сви они који сматрају да су уговори сачињени под притиском једне стране на другу или да су незаконито сачињени, све су то морали судским путем доказати. Међутим, судије су злоупотријебиле одлуку високог представника и фактички типски доносиле пресуде о поништењу уговора и тиме изазвале велику неправду и патњу српских породица. У таквој ситуацији дешавала су се убиства и самоубиства а трауме из тог периода многе српске породице и данас носе. За такав, рекли би злочин, нико није одговарао. Само у регији Бања Лука таквих случајева је било преко пет хиљада.  Нећемо овдје говорити о пресудама које су произвеле огромну материјалну штету друштву и Републици Српској, о покраденим и уништеним фирмама, опљачканом народу, а да за то скоро нико није одговарао.

Све је то разлог да подржимо изјаву предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика (а која нас је уједно и охрабрила да Вам пишемо на овакав начин): „Ја већ десет година указујем како правосуђе у БиХ не ваља“. Додао је да појединци из правосуђа „само се штеле са криминалним сектором“. Очигледно да је такав рад правосудних институција изазвао огромно незадовољство у народу. И управо то оправдано незадовољство може бити злоупотријебљено од страног фактора који би организовао побуну народа, поготово оног дијела који је најдиректније доживјео трагедију, неправду и материјалну штету. Страни фактор би ту побуну усмјерио на рушење Српске или бар преноса овлаштења на БиХ путем реформе полиције и правосуђа.  Због тога мислимо да треба добро размислити да ли правосудни предмет „Драгичевић“ треба пренијети на Тужилаштво БиХ. Тим прије што је Покрет „Избор је наш“ сматрао да се изазивају намјерно неки догађаји  који би  наводили на потребу реформисања полиције и правосуђа у смислу преноса овлаштења са Републике Српске на ниво БиХ. Чак смо и за убиство два полицајца у Сарајеву 26. октобра о.г.  сматрали да може да постоји реално мишљење у том правцу. Чим је дошло до тог злодјела убиства два полицајца истог трена медији из ФБиХ су оркестрирано износили став да су починиоци убиства из кругова аутомафије, исто су говорили и они који су задужени за истраживање тог убиства. На срећу та кампања о потреби реформисања полиције није наишла на плодно тло. Покрет је дан након тог убиства јавности послао саопштење да се може  радити о терористичком акту који би се злоупотријебио у циљу реформе полиције (Убиство полицајаца у Сарајеву терористички акт са опасним намјерама?) .

Чак може доћи до болне подјеле у народу између оних који су претрпјели трагедију и штету  од правосудних институција и који са правом траже истину и правду и оних који нису претрпјели такву неправду, а виде да страни фактор преко првих, злоупотребљавајући њихову трагедију, желе да ослабе па и сруше Републику Српску. И једни и други имају своје разлоге и оправдања за своје ставове. Тешко је ући у туђу кожу. Покрет је дубоко забринут и исказује реалну могућност да страни фактор може подстаћи крвопролиће између наведене двије групације.  Због такве могућности огромна је одговорност, не само кривична, већ и велеиздајничка свих оних судија, тужилаца, адвоката и других који су учествовали у стварању реалног незадовољства у народу, а којег страни фактор може вјешто злоупотријебити у правцу рушења Српске.

Да би се бар мало смањило незадовољство и на тај начин избио аргумент за протесте, потребно је у правосуђу увести својеврсно ванредно стање, које би довело до резултата па и рјешења  смрти Давида Драгичевића.

Господине Тегелтија, подразумијева се да терет наведених проблема  није само  на Вашим плећима, нити сте Ви, у највећем дијелу одговорни за њих, јер трају  већ двадесетак година.  Али на жалост, трају и данас.

На овај начин исказујемо подршку и позивамо  предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика, који је и предсједник највеће политичке странке, и човјек са највише ауторитета да још храбрије и конкретније крене у борбу против криминала, нарочито у правосудним институцијама. Господин Додик уз такве активности и остваривању неких економских пројеката у Српској добио би огромну подршку народа.

Треба упитати гдје су и шта раде поштене судије и тужиоци којих несумњиво има и зашто се и они не огласе како би од криминала заштитили своју професију која је једна од најчаснијих у друштву.

Ово отворено писмо упућено Вама, прослјеђујемо и свим установама Р. Србије. Стало нам је да се и на овај начин Србија а нарочито њен предсједник Александар Вучић упозна са начином страдања једног дијела српског народа и то у послијератном периоду.

У доброј намјери и жељи да српски народ и његове институције на најбољи начин ријеше проблеме  и изазове који пред њима стоје, срдачно Вас поздрављамо.


СНП – Избор је наш

---