ЛОНДОН - Институт за рат и мир (IWPR) из Лондона објавио је на својим страницама извјештај о етничком неповјерењу и нетрпељивости која влада у БиХ, у којем упозорава да три народа која овдје живе осјећају да би нови ратни сукоб могао избити у сваком тренутку.

На шест страница извјештаја наводи се да је БиХ подијељена земља те како "никада неће бити оно што је била прије посљедњег рата". БиХ је подијељена на два дијела, на бошњачко-хрватску федерацију и на Републику Српску, у којој углавном живе Срби.

Многа подручја у којима је живјело етнички мијешано становништво сада су постала етнички хомогена. Становништво тих подручја је побијено или је напустило земљу. Други значајан чинилац је пресељење Бошњака, Срба и Хрвата у друга подручја БиХ, наводи се у извјештају IWPR-а. Етничке и религиозне разлике између територија убрзо су се појавиле, тако да су снажне хомогене муслиманске заједнице створене у Травнику, Завидовићима, Тешњу, Маглају, Бугојну и Зеници, док изразито српска подручја укључују Бањалуку, Требиње и Бијељину.

Као посебан проблем у извјештају IWPR-а истакнута је економска ситуација повратника. Срби запошљавају само Србе, а Бошњаци Бошњаке, тако да се пријератно становништво не може вратити домовима и присиљено је тражити запослење у "свом" ентитету. Због тог проблема скоро сви желе отићи из БиХ у потрази за бољим послом. Политички утицај повратничке популације раван је нули. Тако је, на примјер, у Приједору након рата готово читава популација била састављена од Срба, док је данас ово највећа општина с помијешаним етничким становништвом и с највећим процентом повратника Бошњака.

Упркос овом напретку само половина од пријератних 49.500 се вратила у Приједор. Многи од повратника су узнемирени чињеницом да не могу добити свој пријератни посао, а локална управа говори да не може отпустити некога да би неко други добио тај исти посао. Ипак, и у оваквом подручју траје снажан етнички конфликт, а IWPR наводи како је само у мјесецу рамазана у Приједору дошло до три напада на муслиманске вјерске објекте.

У извјештају се главни град описује као хомогени у којем се проценат Бошњака знатно повећао. "Долина снова постала је мјесто ноћних мора", наводи се у извјештају. Главни град Сарајево је, такође, послије рата постао више хомоген. Прије рата Сарајево је било познато по својој мултикултуралности и многи се сјећају да су стварани бракови између муслимана, Срба и Хрвата. Све се то промијенило 1992. године. Ризах Смаилбеговић, млади Сарајлија, сјећа се како је морао трчати током рата преко улице у страху од снајпера, а родитељи су му често из страха за његов живот бранили да напушта стан.

Смаилбеговић каже да његови вршњаци сада пате од посљедица ратног дјетињства. "Читава генерација је збуњена. Они су изгубили правац. Одгајани су на потпуно новим правилима. Мутан политички систем базиран на новцу креирао је изгубљену генерацију младих". Такође, многи људи из свих етничких заједница су напустили Сарајево да би нашли посао негдје у Европи, Канади или САД. У Сарајеву тренутно, према процјенама, живи осамдесет одсто Бошњака, док га Срби и Хрвати све више напуштају.

Саговорници који се наводе у извјештају IWPR-а вјерују како би рат у БиХ поново могао избити, да је етничка подјела деценију након рата видљива те како рат у ствари никада није ни завршен јер Дејтонским споразумом проблеми у БиХ нису ријешени. "Дејтон је попут уједињења нечега што треба или лијечити или подијелити", рекао је један од саговорника IWPR-а.

---