Српски народ 9. јануара слави настанак Српске републике.  И ту радост, и те како, разумију и Словенци и Хрвати и Бошњаци. Они су већ 1990. и 1991.  године, док смо сви живјели у заједничкој држави Југославији, радили против ње и разбијали је. Стварали су нешто за себе, своје. Када су створили државе са преко 90% једног народа онда су прешли на привидно политичку грађанску опцију – један човјек један глас. Колико су били самосвојни показује и кампања продаје конзерви на којима је писало, чист словеначки (хрватски) зрак. Било је таквих бисерних примјера још.

Сада, неки Бошњаци говоре да подједнако воле Сарајево, Бања Луку, Мостар, Бијељину. То је суптилна и перфидна агресија на Републику Српску. Да ли су подједнако вољели и Београд и Крушевац док су живјели у заједничкој држави.
Деветог јануара 1992. године из страха за живот, идентитет, и због могућег нестанка српског народа на овим просторима (а присјећајући се Другог свјетског рата), настала је највећа побједа, Српска република.

На  Српску, од њеног оснивања до данас, окомила се највећа неправедна глобалистичка сила у жељи  да нестане. Међутим, и поред тога, она наставља својим путем. Корацима, некад тежим некад лакшим, бранећи слободу и истинске традиционалне вриједности. На тај начин, одупирући се највећој неправедној свјетској сили, дала је позитиван примјер и другима, много већим од себе, да се вриједи борити за нешто што је добро.

Зато националне невладине организације које се боре за традиционалне вриједности широм свијета, са разлогом, могу да праве догађаје са поруком:

„Девети јануар – заједничка радост“.   

 

СНП - Избор је наш

---