Апел лидерима политичких странака и амбасадорима у БиХ
АПЕЛ ЛИДЕРИМА ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА И АМБАСАДОРИМА У БиХ
Храброст за овакво обраћање лежи у чињеници да је својим потписима више од 50.000 грађана Републике Српске подржало нашу иницијативу издвајања Републике Српске из наметнуте БиХ у искреној жељи за мирно и праведно политичко рјешење, без којег нема ни економског напретка на овом простору.
У свјет је отишла искривљена слика о рату на простору бивше Југославије. Други су измишљали и преувеличавали и до десет пута своја страдања и своје жртве, приказујући Србе искључиво као агресоре и злочинце. Српски народ је и у овом, а поготово у претходним ратовима био страдални народ, народ који као да се стиди за злочин који је почињен над њим, па због тог то своје страдалништво није износио свјету. Отуда је и могла да заживи тужба дјела БиХ против Србије и Црне Горе. Та тужба нема правног утемељења и када би се вратили на почетак рата, увидјели би да су управо сецесионистичке републике, републике бивше Југославије (која је била суверена држава и оснивач Уједињених нација) одговорне за овај рат, који је био и сецесионистички.
Овом истином не нападамо, ми се истином бранимо!
Југославија се распала, а остао је највећи проблем, проблем унутрашњих, Брозових граница, које су неправедне и штетне по српски народ, али и за друге.
Стога „док ђаво није дошао по своје“, док се нисмо вратили на вријеме 1991. када се представници сва три народа нису могли договорити о свим важнијим питањима, апелујемо на све Вас, да помогнете у остваривању права народа на самоопредјељење и избор у којој и каквој држави да живи. Зашто?
То је „соломонско рјешење“, мирно и праведно, рјешење које спречава нестабилност на овим просторима.
На западном Балкану петсто година ми смо успјели да сачувамо разлике, свако своје, без обзира што су људи овде убијани само зато што су Срби, муслимани и Хрвати, и без обзира што се диктатуром или окупацијом једна различитост хтјела наметнути другим различитостима. Из тих разлога можемо тврдити да је пројекат међународне заједнице о постојању вишенационалних држава на Балкану, немогућ.
Свако оспоравање слобода у религиозном изразу и родољубљу, биће погубно за овај простор, па и за свјетски поредак.
Само лоше ствари подразумјевају наметање - ДОБРЕ НЕ. Наметнута је и БиХ као држава. То се види и по одлуци Уставног суда БиХ о конститутивности сва три народа и у РС и у ФБиХ, која је донесена је захваљујући тројици странаца - судија Уставног суда БиХ, док су хрватске и српске судије тог суда били против те одлуке. Ова одлука је правно проблематична и представља извориште свих других неправедних и штетних одлука, које из темеља руше Дејтонски споразум, којег су Срби тешка срца прихватили и то ради успостављања мира.
Јединствени рачун (Управа за индиректно опорезивање) и одређивање коефицијената за расподјелу тако великог новца, је својеврсна превара и пљачка РС и српског народа. Не тражимо за свој народ више, него што други имају и траже за свој народ.
Из ФБиХ долазе знаци нетрпељивости према РС и српском народу. То се огледа у покушају да се РС прикаже као геноцидна творевина, те ниподаштавању институција РС и сталној жељи да се сва овлаштења Републике.Српске добивена Дејтонским споразумом пренесу на институције БиХ. Подјелом БиХ ниједан народ не треба ништа да жртвује од своје историје, културе, духовности - били би слободни.
Природно је да многи Хрвати и многи Срби у БиХ, Хрватску односно Србију не доживљавају као туђе земље. Српски народ је дубоко незадовољан својим статусом на Балкану, представљен је као народ који је вршио етничко чишћење, а Срба скоро да нема у Хрватској (било их је око један милион), нема их ни у ФБиХ. Српском народу хоће да одузму Косово и Метохију, душу српског народа, укину РС.
Ми смо за хришћанске вриједности и европску интеграцију, али са српским виђењем те интеграције. Док се Европа интегрише, српски народ се покушава дезинтегрисати. А обједињење српског националног бића и његово уписивање међу срећне народе у Европи, значило би да је српски народ предводник у стабилизацији и напретку на Балкану.
Ако хоћемо друштво у којем се поштују људска права онда нису довољни само закони којима се та права присилно штите, већ је потребно да у друштву има што више духовних људи, јер они из љубави не крше никоме та права и да се његује вјера.
И из тих разлога потребно је припомоћи да све три конфесије узму више учешћа у рјешавању друштвених и политичких проблема на овом простору.
СНП - Избор је наш