Убијеђен сам да Русија жели мир у свијету, а посебно на Балкану, јер ту не би могла избјећи директно учешће. То је мој утисак послије боравка у Москви на Првом конгресу народа Евроазије. Тај утисак не произилази само из чињенице да Русија кроз историју није била агресивна, улазила је у ратове углавном изазвана, већ из чињенице да је Русија у сваком успону. А, оној  озбиљној држави, која је на узлазној путањи, никако не одговарају сукоби и велики ратови, који би зауставили њен напредак, јер у овом времену, њен противник је највећи.

Укратко, од говорника који су долазили из различитих држава, разумио сам врло интересантне процесе. Државе које су се ослободиле источног блока и оне које су настале распадом СССР-а, ријешиле су се неких проблема, стега, идеологије, па и неке врсте диктатуре, међутим, на новом путу нису пронашле своје задовољење. Можда је њихово разочарење још веће, јер су очекивале „мед и млијеко“. Оне државе које су ушле у Европску унију своју слободу предале су другом господару. У новом систему вриједности створене су огромне социјалне разлике, са тенденцијом да буду још веће. Констатовано је да су те државе са Русијом међусобно зависне, условљене, упућене једна на другу. Та зависност се може злоупотријебити, а може се искористити за обострано добро. Русија не приволијева, а камо ли да присиљава друге народе и државе, али им нуди рјешења и идеје на праведној основи и слободи, како би се боље и брже развијале и обезбиједили колективну безбиједност и од тероризма.

Русији није лако и зато мора да води најмудрију политику. Срби у том смислу, морају бити реални и не могу очекивати од Русије велику финансијску помоћ. Има пуно регија и у самој Руској федерацији које вапе за новцем и оне су природно за њу приоритет. У политичком смислу, Русија ће пружити максималну подршку, на примјер како би спријечила покушаје да се наметне резолуција у Уједињеним нацијама да је српски народ вршио геноцид. Србија и Српска могу очекивати и помоћ у наоружању, али не у смислу да изазову инциденте и сукобе.

Пријатно ме је изненадила реакција представнице Владе Руске федерације. Када је чула да сам из Републике Српске, не само да је знала за њено постојање, него се и обрадовала њеном помињању.

Руски народ се и духовно обнавља, што је темељ свеукупним вриједностима. То сам видио и у огромном броју вјерујућих који су чекали у реду да цјеливају мошти Светог оца Николе, које су из Барија привремено донијете у Храм Христа Спаситеља. Колона дугачка неколико километара била је испрекидана групама од неколико стотина људи, највјероватније због безбиједносту. Примијетно је да Москва изузетно води рачуна о безбиједности и због, очигледно, могућих терористичких напада.

Боравак у Москви намеће ми закључак да српски политичари својим поступцима не смију довести до свршеног чина ни Русију ни Запад. Они Срби који истински мисле да треба што више и у сваком смислу сарађивати са Западом, нека раде на томе, као и они који мисле да је то све најбоље да раде са Русијом, Кином или неком другом државом, а Србија и Српска да им не отежава, већ напротив да буду активне у свим правцима.  Уколико Запад буде вршио притисак на Србију и Српску, да уђу у НАТО, или да се не дај Боже укине Република Српска, то би била прилика и моменат да се Русија позове у помоћ. 


Изјава Данета Чанковића, предсједника СНП – Избор је наш, за портал Видовдан

---