За похвалу је одговор Младена Иванића, члана Предсједништва БиХ, на покушај да се у току прославе Дана Трећег пјешадијског /Република Српска пука/ Оружаних снага БиХ и Дана Војске Републике Српске, покуша забранити обраћање предсједника Републике Српске Милорада Додика. У одговору је навео: „Наставља се пракса негирања постојања Републике Српске. Та пракса у БиХ започета је оспоравањем обиљежавања Деветог јануара, Дана Републике Српске“. Иванић је истакао да је неприхватљиво да предмет нове политичке кризе у БиХ буде програм прославе Дана Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског /Република Српска пука/, да Трећи пјешадијски пук по закону баштини традицију Војске Републике Српске и да у складу с том баштином, подразумијева и традиционално обраћање предсједника Републике Српске.

Можда је за још већу похвалу одговор предсједника Додика да ће Дан Војске Републике Српске бити обиљежаван одвојено од Оружаних снага БиХ.

Заправо Република Српска, показало се, није ни требала учествовати у стварању Оружаних снага БиХ и на тај начин угасити своју војску. За Оружане снаге БиХ, Република Српска издваја више новца него да има своју војску и да је финансира. На добру вољу српских политичара да утопе своју војску  и учествују у формирању Оружаних снага БиХ, добијали су увреде и понижења. Бошњачким и хрватским политичарима Оружане снаге БиХ су увијек биле при руци и у служби, па су чак биле коришћене и за филм о хрватским ратним генералима. А када требају да учествују у централној прослави Дана Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског /Република Српска пука/, е ту је проблем. Постављају се услови да не може предсједник Републике Српске да се обрати, а Трећи пјешадијски пук баштини традицију Војске Републике Српске, чији је по функцији предсједник био и врховни командант. И онда, чија је то војска? Кога би она бранила и од кога? Не дај Боже поновног рата. ЈНА се у рату распала а ко зна шта би се десило са Оружаним снагама БиХ. И зато би било добро да Република Српска пронађе начин да не финансира такве оружане снаге.

А што се тиче прославе Дана Војске... српски народ заслужује прославу Дана васцијеле српске војске. Има ли бољег Дана за то  од Видовдана, а тад је и крсна слава Војске Републике Српске. На Видовдан у Бањалуци требају се сабрати и они који нису из Српске, па и они који нису Срби. Да на тај дан величанствено и достојанствено се присјетимо оних који се стално боре за слободу, али и подсјетимо и нас и Европу на српске витезове из Косовске битке, на Видовдан 1389. године, на Милоша Обилића и друге витезове, који су у духу српског витешког кодекса борбу оплеменили  моралном узвишеношћу. Који су заробили султана Мурата, за њих тиранина, и који су му дозволили частан крај – да изврши самоубиство а не да га понизе убијањем.

Неки лажно говоре да су Срби на Косову на Видовдан изгубили. А Отоманска империја у успону, у једном тренутку је најмоћнија сила свијета, тек ће седамдесет година послије Косовске битке, 1459. године заузети Смедерево. Знала је тада хришћанска Европа за српску побједу на Косову пољу. У ту част огласила су се и звона на Катедрали Нотр Дам у Паризу.

Сада, и Срби, а поготово Европа, заборављају косовске јунаке. Косовској бици се даје неупоредиво мањи значај, од оног који она заслужује, чије су посљедице од  огромног значаја за хришћанску Европу.

Ето правог Дана, када би се славила српска војска, сада и у будућности, и како би се преносио дух српских косовских ратника и јављали храбри Срби са ратном чашћу и племенитошћу.

Овај текст није усмјерен ни против кога. Има намјеру, да неко не би  српску добру вољу погрешно протумачио као слабост и такав поступак све на овом простору одвео у зло.


Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш






Пратите нас на Facebook страници СНП Избор је наш

---