Одборници Скупштине Града Бања Лука дали су подршку  новом приједлогу грба Бања Луке. Остала је још јавна расправа и његово коначно усвајање.

Шта значи замијенити грб који је у средишњем дијелу имао основу Храма Христа Спаситеља и у њој крст са  четири С, са грбом који у себи не садржи никакво духовно искуство, духовни израз народа и грађана који живе и који су живјели у граду, у којем се усваја грб? Ово питање не би имало тежину  да Бања Лука није главни град Републике Српске која је политички ентитет српског народа (по Дејтонском споразуму), она је и израз воље српског народа који је показао храброст, одговорност и снагу да се одбрани тако што је и формирао Српску Републику.  Додатну озбиљност наведеном питању  даје и чињеница да је Уставни суд Републике Српске условио  наведену промјену, али и одређени глобални процеси.

Идемо на одговор на питање шта значи..? Значи  да се нисмо одвојили од једнопартијског система (иако имамо више партија) и то оног који у основи има супротстављен однос према духовном искуству, религији и националном идентитету. Чак и појава масовног одласка у цркве и џамије 90-их година, па и изградња вјерских објеката, били су у функцији обмане и преваре збуњеног народа и истинских родољуба, а од стране оних који су директно учествовали у разбијању Југославије. То су радили преко политике националних странака које су мање-више сами организовали. Част искреним и добронамјерним појединцима којих је било у свим националним  странкама. Иначе, како објаснити да је, буквално преко ноћи, у једном противрелигиозном друштвеном режиму (таква је била Југославија) дошло до масовног национализма и одласка у џамије и цркве, ако не, да је то било  по задатку, а и по наређењу.  Стратегија је била сљедећа: Запад је дао зелено свјетло  и помогао у разбијању Југославије. Систем је осмислио и формирао „националне странке“  и удри по народима. Пљачкај, убијај... Радили су то тако, да могу рећи народима „што сте тражили, то сте и добили, још ћете ви нас тражити да поново дођемо на власт“.

Предмет овог текста нису истински националисти – родољуби, којих је било на свим странама и који су жељели добро. Зато, настављам и задржавам се на БиХ као Југославији у малом. Сада је вријеме за нову фазу. Уставни суд БиХ донио је одлуку о конститутивности Бошњака, Срба и Хрвата и у Бошњачко-Хрватској Федерацији и у Републици Српској.  Таква одлука нема никакве везе са равноправношћу ентитета и сва три народа у заједничким институцијама БиХ (Предсједништво,  Парламентарна скупштина, Савјет министара), која је дефинисана Анексом IV Дејтонског споразума, али има везе са успостављањем једнопартијског система који је против религиозног и националног идентитета народа на овим просторима. 

Идемо само на примјере у Републици Српској. На основу горе наведене одлуке укида се химна, грб и Дан Републике Српске, а промијењен је и грб Бања Луке који је имао крст и 4С, са образложењем да се други нису идентификовали са тим симболом. Занимљиво је, што та одлука, на прво размишљање, даје закључак да она штити националне идентитете Срба, Хрвата и Бошњака, а заправо у њеној реализацији тај идентитет се поништава. Скоро је немогуће на било ком мјесту истовремено задовољити сва три идентитета. Додаћу и примјер да је на основу те одлуке укинут и префикс српски у називима градова (Српски Брод, Српски Нови Град, Српско Сарајево). На крају остаје, да се на основу те одлуке, укине и назив Република Српска. У том смислу, већ је и било одређених размишљања.

Зачуђујуће је, што нико од политичара ни из једне странке не спомиње Одлуку Уставног суда БиХ о конститутивности и у томе се огледа једнопартијски приступ, без обзира што има више политичких странака.

Овом приликом, ни на који начин не износимо критику аутору безличног грба, хералдичару Драгомиру Ацовићу, који је добио услов од Уставног суда РС да од безличног садржаја направи грб, осим, можда, што је под тим условима тај посао требао одбити.

Од три величине новог грба које се израђују, она која се највише употребљава има три „знамења“ – тврђаву, ријеку и дио дајака-чамца. Мало се задржимо на тврђави Кастел. Највјероватније су је направили Римљани, а користили и изграђивали и други, најчешће окупатори над  грађанима Бања Луке, ко год да су кроз времена били.

Чувена тврђава Кастел, уважавајући историјску вриједност, заправо је најобичнија војна утврда. Некад је била и симбол окупације, али врло често и затвор, мјесто гдје су мучени и убијани људи, често без кривице. И таква једна војна утврда и затвор истисла је основу Храма Христа Спаситеља, који је био срушен 1941. и опет освештан 2009. године. Шта нам значи храм и крст? Страдање али и васкрсење, истински и вјечни смисао живота. А за оне који воле науке, то је највећа наука, Наука о спасењу. Можда су бањалучки одборници требали изњедрити идеју да се у тврђави изгради капела – црква и помоћи њеној изградњи. На тај начин имали би саосјећање за многе који су ту мучени и страдали... јер окупација је то била. Тако би помогли  и души својој. 

И на крају, како се добро уклапа безлични грб Бања Луке са глобалистичким процесом који покушава да створи безличну свјетску заједницу. Заједницу без идентитета, религије и личности. Без суверенитета, а са човјеком који се психолошки обликује као роб, а мисли да је то добро за њега. У таквој безличној свјетској заједници пуно лакше би се спровела окупација и опљачкала природна богатства.

Овај безлични грб Бања Луке нису бирали њени грађани, него им је наметнут како би се преко њега духовно анестезирали. Зато је важно не дозволити да такав грб заживи.

Да ли је у циљу стварања безличне заједнице покренут и процес – Српски безимени језик (али то је тема за неки од сљедећих текстова).

Бошњаци, Срби и Хрвати са идентитетом који подразумијева духовно искуство, религију и национални идентитет, нису једни другима опасност, колика је опасност за све њих која долази од центра антирелигиозне моћи.

И на крају сваки текст завршавам:
Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.


Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш

 

 

Пратите нас на Facebook страници СНП Избор је наш

---