Да ли је вриједило стварање СССР-а, Југославије, ЕУ?

Створио их је исти центар моћи, на суштински истим „вриједностима“, богоборству и отпадништву интелектуалне елите као и равнодушности народа према истинским традиционалним вриједностима, религији и стварној отаџбини. Таква равнодушност прошарана је презиром  и гађењем, фуј, све што је руско, српско и осталих народа Европе.

Предмет овог текста нису материјанло-техничка и научна достигнућа створена у наведеним системима (СССР, Југосавија, ЕУ). Она могу пружити удобност, бити практична, олакшати и унаприједити живот. Мада се све то може и злоупотријебити. Искључиво материјалистички принцип човјека може одвести у искушења, и прихватајући само жељу за стицањем материјалног богатства постати похлепан, насилан, саможив, и на крају да гa и богатство читавог свијета неће усрећити. Занимљиво је, да и просјаци у средњем вијеку па и сада не иду да просе у богате квартове него прије одлазе у сиромашне крајеве.

Вриједило је, и Русима СССР, и Србима Југославија и Енглезима, Французима, Нијемцима, Италијанима и другим родољубима ЕУ, јер кроз муку најбоље се учи, те да виде шта је добро а шта је зло.

Ако је морал својеврсни ехо религиозног стања личности, онда противници религије су и противници морала, што се накнадно уочава. Није ни чудо што онда Европска Унија покушава да уништи сваку врсту суверенитета, признаје истополне бракове, што механизмима пропаганде „надувавају“ личности гордошћу, што све више причају о демократији а свој бриселски систем заснивају на диктату силе, шире толеранцију, а све мање толеришу богобојажљивог човјека.

Истински смисао народа јесте да сачува свој идентитет (језик, писмо, религију, културу) и кроз младе нараштаје преноси га у будућност. Истински циљ појединца јесте спознати смисао живота, а спознаја смисла иде преко савладавања највеће препреке, смрти.  А управо принципи („вриједности“) на којима се заснивају наведени друштвено-политички и економски субјекти (СССР, Југославија, ЕУ) су отежавали и отежавају да као народ постојимо, а као појединци спознамо смисао живота, а тиме и најдубљу животну радост. Они су заправо били замјена за истинску државу која брине о националним вриједностима и зато су се (СССР и Југославија) морали чувати диктатуром.  Такав начин чувања показаће се неопходним и за ЕУ, иначе ће се у суштини распасти, без обзира на могуће трансформације.

Југославија, СССР, ЕУ су системи чија је главна заједничка особина антирелигиозност, колико год се то покушавало прикрити. Са таквом особином они су  антинародни, а у најдубљем смислу и антиљудски. И као такви у СССР-у није било доброга за Русе као што није било у Југославији добро за Србе. Показаће се да за озбиљне европске народе нема суштински доброг у Европској Унији. Окомили су се на горе наведене народе зато што су они озбиљни хришћански народи  са истинским вриједностима  и као такве преко тих система (СССР, Југославија, ЕУ) покушавају уништити. Центар моћи који је створио СССР, Југославију, ЕУ, иако изузетно снажан и утицајан, и колико год да је црн, није у стању да у потпуности реализује своје замисли и доведе процес до краја. То је због комплексне људске природе која је у суштини добра, али истовремено и наивна и као таква склона паду, прихватајући наговор лукавог и допуштајући да зло уђе у човјека преко којег се онда манифестује.

СССР, Југославија, а показаће се и ЕУ нису функционисали идеално према замишљеним циљевима центра црне моћи. То је зато што су се у систему власти појављивали и родољуби који су умањивали планирану штету народа и самој људској личности. Када је у СССР-у и Југославији постало отежано остваривати најважнији задатак, а Руси и Срби покушали да изборе равноправност и заштитете се у наметнутим им системима, онда они који су и створили СССР и Југославију, кренули су да их разбијају уз учешће Совјета и Југословена. (По задатку су формирали националне странке и мислили су да могу контролисати комплетан процес.  Да народима покажу, ето, како је са националистичким странкама.., рушење, рат, страдање, неимаштина... и да народи поново пожеле њих, те да они поново дођу на власт. „И опет јово на ново“. Међутим, у свему томе било је  и истинских родољуба, а и нису очекивали да ће се национализам и вјера тако примити у народу...)

Интензитет критике према СССР-у и Југославији био је обрнуто пропорционалан висини штете коју су трпили руски и српски народ у њима. Што је била већа штета,  мања је била критика. Да ту није био разлог комунизам види се и по томе што се данас Русија напада снажније и свеобухватније него СССР, на кога је заправо била привидна критика због комунизма, и то у оној мјери како се не би као бумеранг комунизам вратио Западу.

Суштина СССР-а, Југославије, ЕУ, политике кроз сва времена, па и свеколиког начина људског живота, не може се разумјети без прихватања постојања судара два свјетска кода, смисла и бесмисла, добра и зла, и то кроз непрекинут процес. Неразумијевање би било још веће када би мислили да је у људском животу, кроз сво вријеме, главни и једини актер човјек.

Један код који слиједи Оног који је Пут, Истина и Живот. Који се заснива на томе да је човјек у својој суштини добар али са теретом прародитељског гријеха и гријеха својих крвних предака, са слободном личношћу која се може изборити са свим искушењима уколико је са Богом. Побиједити највећи страх, смрт, и задобити Царство небеско. И то љубављу, скрушеношћу, трпљењем, пожртвованошћу, радом и вјером у Васкрсење.

И онај код побуне, који све хоће да поништи, изврати, наопачке стави. Да лаж замијени истину, неправда правду, страст љубав,  а смрт да замијени живот. Свако осјећање љубави, захвалности, биће угушено и то због анестезије душе. И на крају неће постојати  „нирвана“,  вјечно ништавило без личности – душе, јер је она неуништива. Када у другом амбијенту моћ анестезије престане да дјелује, услиједиће вјечна патња.

Енергије, идеје и мисли та два кода пролазе кроз људско друштво и човјека у чему је он активан саучесник. У уништавању традиције, а посебно религије, није само уништавање народа, него и јачање стране зла. Човјек са страхом, страхом од смрти, не може се истински борити против зла.

Атеизам интелектуалне елите изазвао је највећу штету (зло) отаџбини, народу и појединцу...

Навешћу један кратки пирмјер;

Не сумњајући у добру намјеру академика, аутора Меморандума САНУ, он никада није истински био „платформа великосрпског национализма“, нити се могао издићи на ниво српског националног програма, јер сами аутори су више били Југословени и атеисти него Срби. Тим прије што за Меморандум кажу да је утемељење успона Слободана Милошевића, који је у идеолошком смислу био Југословен. Текшко да квалитетан национални програм могу писати аутори а да међу њима нема вјерујућих људи. Прије да ће бити да је Меморандум вјешто подваљен и све добро смишњено у Хрватској служби безбиједности, а сами аутори пуки извршиоци. Иначе како објаснити да се Меморандум највише користио у Хрватској и то за буђење хрватског национализма и шовинизма, а у Хашком трибуналу Меморандум је коришћен као „идејни кривац“ за страдања и злочине у претходном рату.  Ама баш ништа није добро донио српском народу.

У овом времену, захваљујући и техници, зло ће бити организованије него икад прије, тако да ће постати идеологија, а њени припадници чиниће зло без икаквог устручавања, напротив.

Зато обични људи, Срби, треба да буду авангарда у обнови српске државе утемељене не истинским вриједностима. Вољети своје, поштовати туђе, чинити добро и радити, да таквим подвигом загрију срца уз мисао „Кад је Бог са нама, ко ће против нас?“.

И на крају сваки текст завршавам:
Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.


Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш

---