Племенити циљ – Побољшање бошњачко-српских односа и хвала предсједнику Караџићу

07.04.2016. год.

Велики је изазов и племенити циљ радити на побољшању бошњачко-српских односа који су темељ добре будућности у региону. Они морају бити засновани на истини без обзира каква је.

„Човјек са вољом може се борити и везаних руку.“ Ову изречену мисао Достојевског најбоље потврђује предсједник Караџић. Он и његова одбрана уз минималну помоћ институција Републике Српске и Србије и уз максимална отежавања, не само Хашког тужилаштва, раде историјски важан посао.

Хашки суд, као пристрасан и политички мотивисан, на свјетском нивоу има за циљ да стави печат, да овјери лажну слику о догађајима на простору бивше Југославије, лажира узроке и карактер рата, прикаже Србе као геноцидне и на тај начи да се спријечи легитимни циљ српског народа да има своју државу у оптималном капацитету. Са таквим циљем Хашки трибунал није могао да позитивно утиче на помирење.

Предсједник Караџић и његова одбрана, износећи чврсте доказе, чињенице и аргументе, уз свједочење важних свједока, приморали су бар једног од судија Судског вијећа да издвоји своје мишљење. Судија Берд, позивајући се на експертизу стручњака УН, пише да Срби нису гранатирали пијацу Маркале, те да су и Бошњаци убијали свој народ, жртвујући га за НАТО бомбардовање српских положаја. Трибунал је одбацио оптужбе у седам општина БиХ и на стакленим ногама изнио квалификацију геноцида за Сребреницу, одустајући од досадашње дефиниције и не помињући преувеличан број од седам до осам хиљада убијених Бошњака. Изнијет је и став да је био грађански рат три народа БиХ, а не агресије Србије и Срба.

Све то је од изузетне важности за истину и историју, а управо само на истини се може заснивати међусобно повјерење, зато Република Српска, Србија и српски народ требају бити захвални предсједнику Караџићу. Срби не требају да ликују што је изашла на видјело истина да су бошњачки политичари жртвовали дио свог народа. Са том горком истином, на достојанстввен начин бошњачки - муслимански народ треба да изађе на крај. Тако размишљајући, за очекивати је да се бошњаци ограде од радикалног и екстремног ислама, како би се на такав начин створили предуслови за истински мир. Бошњачко–српски односи од пресудне су важности за добру будућност у региону, без обзира у каквим друштвено-политичким субјектима ова два народа живјела.

Неправоснажна пресуда предсједнику Караџићу не смије да изазове само декларативно јединство српских политичара и народа и да се заврши само на обећањима институција Србије и Републике Српске да пуном снагом помогну првом предсједнику Републике Српске. Здруженим снагама, лакше ће истина изаћи на видјело и припремити се могућност за отварање најважнијег питања – ко је починио највећи злочин, злочин против мира, који се састојао у разбијању једне суверене државе ратом. Ако то питање не отворе судски достојници, отвориће га достојни историчари.

СНП - Избор је наш