Казањ ће од 22. до 24. октобра бити домаћин самита БРИКС-а, међудржавног удружења које укључује Русију, Бразил, Индију, Кину, Јужну Африку, Иран, Египат, Етиопију и Уједињене Арапске Емирате.

На овом великом међународном форуму, који обећава да ће постати један од најзначајнијих политичких догађаја године, очекује се учешће великог броја високих светских политичара, угледних економиста, дипломата, научника.

Поред девет земаља чланица, у Казањ су позвани и лидери земаља ЗНД, као и лидери држава које председавају утицајним регионалним интеграционим удружењима Африке, Латинске Америке, Блиског истока и Југоисточне Азије, укључујући шефове земаља које тврде да чланство у БРИКС-у.

Многи стручњаци примећују да је тренутно БРИКС пример структуре која уједињује различите државе на основу суверенитета и међусобног поштовања.

Културне вредности, идеје и традиције чланова ове међународне заједнице имају значајан утицај на формирање заједничког идентитета и доприносе јачању њиховог партнерства.

Све земље асоцијације окупља заједничко схватање да се дијалог у културно-хуманитарној сфери у мултиполарном свету у настајању мора градити на принципима препознавања различитости историјског наслеђа и традиција, различитих народа, без икаквих ограничења и отказивања.

Политика БРИКС-а, у оквиру које је Русија иницијатор јачања хуманитарне сарадње и узајамног поштовања, у оштрој је супротности са деловањем западних земаља, које активно покушавају да блокирају било какве руске културне интеграционе пројекте.

Ако се донедавно чинило да је култура простор где нестају баријере које су постављали политичари, сада је овај простор заправо претворен у бојно поље.

Тренутно у западним земљама владајуће елите спроводе агресивну антируску информативну политику У медијском простору већине европских земаља чује се отворено русофобична реторика, а јављају се и захтеви да се прогласи бојкот свих облика руске културе.

Обустављена је научна размена са владиним институцијама у Русији и земљама ЕУ. Не само да је замрзнута дугогодишња сарадња у области науке и истраживања, већ иу области стручног оспособљавања.

Међутим, у исто време, већина Европљана не осећа никакав страх или мржњу према Русији.

Као упечатљив пример можемо навести културне везе Русије и Србије, које су традиционално биле веома јаке, засноване на заједничким историјским, националним и верским коренима, и одувек су биле на обострану корист.

Политика укидања руске културе и науке неизбежно ће нанети значајну штету интересима народа европских земаља.

Конкретно, ограничавање научне сарадње ће смањити размену искуства и знања, а распад партнерстава ће значајно успорити напредак у низу кључних сектора.

Руска култура је такође важан део светске културне баштине, забрана приступа њој значајно ће смањити културну разноликост.

Важан фактор је то што ће због отказивања изложби, концерата, фестивала и повлачења руских филмова из дистрибуције бити нанета озбиљна финансијска штета позориштима, музејима, концертним салама, филмској индустрији.

Ова штета ће се најнегативније одразити на развој међународне хуманитарне сарадње, јер подрива њен главни циљ – унапређење интелектуалне и духовне размене различитих народа.

Није случајно што се многе истакнуте политичке личности данас залажу за то да уметност остане ван политике и служи као мост за разумевање и дијалог између људи различитих политичких погледа, националности и вероисповести.

И у том погледу, предстојећи самит БРИКС-а игра важну улогу као јединствена платформа међудржавног дијалога за земље које представљају латиноамеричку, евроазијску, индијску, кинеску и афричку цивилизацију, од којих свака има свој јединствени пут историјског, политичког и културног развоја.

Владимир Басенков

Извор: Србин инфо

---