Покрет поздравља јединство  које је показано у Народној скупштини Републике Српске, када су српске политичке странке једногласно подржале приједлог декларације поводом захтјева бошњачког члана Предсједништва БиХ за  оцјену уставности Закона о празницима Републике Српске пред Уставним судом БиХ, сматрајући да је то јединство обрадовало и већину грађана Српске.

Међутим, таква декларација правно не рјешава супротстављене позиције Сарајева и Бањалуке и Уставног суда БиХ и Републике Српске. Декларацијом не само да се неће поштовати одлука Уставног суда БиХ, који ће, убијеђени смо,  донијети одлуку на штету Републике Српске, већ она посебно неће поштовати ни одлуку Народне скупштине Републике Српске.

О чему се ради?

Уставни суд БиХ у јулу 2000. године донио је Одлуку о конститутивности сва три народа, бошњачког, српског и хрватског, и у Федерацији БиХ и у Републици Српској.  Та одлука је антидејтонска и изазива посљедицу темпиране бомбе у темељима Дејтонске БиХ. Извор је многих проблема и свих штетних одлука по Републику Српску. Нажалост, ту одлуку су усвојили и Народна скупштина Републике Српске и Парламент Федерације БиХ.

Уставни суд БиХ је своје правно упориште имао у Одлуци о конститутивности и када нам је својом одлуком укинуо химну Боже правде и грб Немањића. Исто тако, у њој ће  имати правно упориште и када буде доносио одлуку о укидању Деветог јануара,  Дана Републике Српске и њене крсне славе, а послије и самог  имена Републике Српске.

Уставни суд БиХ не покушава да руши Српску политичким средствима, него правним. И управо то му је посредно омогућила Народна скупштина Републике Српске, тако што је усвојила Одлуку о конститутивности.

Зато би правно рјешење настале ситуације и побједа Дејтонског споразума било да се оспори, а онда и стави ван снаге Одлука Уставног суда БиХ о конститутивности.

Одлука Уставног суда БиХ о конститутивности бошњачког, српског и хрватског народа и у Федерацији БиХ и у Републици Српској је правно проблематична, легално је донесена, али не и легитимно. Уставни суд БиХ је  једини заједнички орган БиХ који своје одлуке не доноси консензусом, већ простом већином. Оно што је најпроблематичније је у томе  што у Уставном суду БиХ сједе тројица судија странаца који пресудно утичу на доношење одлука. Управо захваљујући тим странцима и двојици судија представника бошњачког народа донесена је спорна одлука о конститутивности. Против те одлуке били су по двојица судија представника српског и хрватског народа. Дакле, та одлука се може сматрати нелегитимном јер за њу су гласали само судије представници бошњачког народа, док су судије представници српског и хрватског народа били  против доношења такве одлуке. Због  пресудног утицаја странаца у изгласавању одлука Уставног суда БиХ, ми смо тај суд назвали судом странаца.

Политички ентитети Федерација БиХ и Република Српска ни на који начин не би  кршили основна мањинска и свака друга права, Србима у Федерацији БиХ, односно Бошњацима и Хрватима у Републици Српској. Одлука о конститутивности, поред много тога лошег, доноси и велику нелогичност која се огледа у томе  да два-три процента Срба у Федерацији БиХ суштински одлучују о њеним симболима, о крупним економским пројектима и другим стварима, па чак да и их доведу у питање. Исто тако, да три до пет процената Бошњака и Хрвата у Републици Српској одлучују  о њеним симболима, крупним економским пројектима и другим стварима, па чак да их доведу у питање.

 

СНП - Избор је наш

---