Ево прилике да установе Србије и Републике Српске потврде смисао доношења свесрпске резолуције у својим најважнијим установама, тако што ће уз неопходан договор са властима Црне Горе и Српском православном црквом учествовати у обнови капеле владике Рада на Ловћену.

Срби су историјски народ са својом историјском улогом све до свршетка свијета. Кроз све то вријеме пролазили су и пролазе кроз разне фазе које су одређене њиховим односом према Богу. Могу да падну, могу да кроз дугу историју и име промијену, али никад, као народ не могу да буду сломљени и да одустану од свог генетског кода– одбрана човјека по Божијој благодати.

У сваком времену, у свакој фази Срби су имали своје хероје, па и свеце. Владика Раде, Петар II Петровић Његош је био херој не само свог специфичног времена, већ је он својом ријечју и љубављу досегао и у вјечност, показујући и којем народу припада.

Највећи непријатељи историјске улоге срБства покушавју да наметну заборав на све оне људе и оно што прославља Бога, као Истину, Пут и Живот. Зато су срушили Његошеву капелу па изградили Мештровићев маузолеј без крста на Ловћену. Али ево велике наде да Његош буде везивни фактор цјелокупног србства и да установе Србије и Републике Српске се укључе у обнову капеле Његошеве. То би била потврда да је било смисла доносити резолуцију у српским установама у којој се каже да су Срби (на Балкану) један народ и да као такав мора јединствено дјеловати о свим важним питањима. Био би то и најбољи лијек против заборава.

Обнова капеле није само испуњавање посљедње жеље владике Рада, већ би то био и показатељ да се српски народ духовно обновио и да је свјестан владичиног искорака у вјечност.

У овом времену обновљена капела на Ловћену представљала би и својеврсни симбол идентитета српског народа и његовог јединства као и угаони камен будуће моћне српске државности. Од великог значаја је да се Срби, гдје год да се налазе, укључе и  скромним материјалним прилозима учествују у обнови капеле. Нека буде, Српски народ свом владики Раду, Петру II Петровићу Његошу.

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш