Ја сам Пут, Истина и Живот. (Јован, 14:6)

Суштинско својство човјека је у имању слободе. И управо избор воље човјекове одређује његову највећу побједу или највећи пораз и у томе показује да ли је његова личност достојна или недостојна.

Постоје само двије стране. Љубав, истина, живот, радост, смисао... и друга страна – мржња, лаж, тјескоба, обмана...

Човјек се нађе на једној, па на другој страни, све док коначно не изабере одлазак у „Вјечни град“, или нестанак у „подземље“. Није лако изабрати,  јер имамо лукавог, највећег обмањивача и имитатора. Захваљујући њему, све што је добро ми преокрећемо на зло. Али исто тако човјек, ако жели, а захваљујући Оном који је створио „небо и земљу“, свако зло преокреће на добро. Створитељ зна шта је човјек изабрао. Зато га је створио и вјерује у њега, јер Њему је и прошлост, и садашњост и будућност у сваком тренутку присутна.  Али и лукави има свој смисао. Захваљујући њему, оно што постаје набусито, а лажно велико ја, склоно је паду и нестанку, као, и опет захваљујући њему, наилазимо на искушења, која ако их савладамо, уз Божју помоћ, кроз дјелање ума, душе  и тијела, мало човјеково ја стапа у вјечно велико Ја.

И у политици има истине, лажи, обмана... И у њој често није тако као што изгледа.

Покушаћу то паказати кроз примјере.


Обмане и преваре

Југославију нису жељели српски народ и његове истинске вође. Били су наведени, обманути, а можда и приморани. У Југославији пуно више су се економски развијали други народи него српски, и то на његов рачун. Чак су јачани и други идентитети и стварани нови, и то поново на српски рачун.

Нека озбиљан и објективан човјек узме пресјек стања у  пољопривредном, индустријском, уопште економском смислу 1939.  и  1990. године по социјалистичким републикама (бановинама) Југославије  и нека успореди међусобни проценат раста. Успут речено, био сам изненађен, када ми је један Словенац (Ф.Г.) у Марибору 1989. године рекао да је „Творница аутомобила Марибор„ настала тако што су се машине из Србије пребациле тамо. Нека се успореде пописи становништва у Југославији прије и послије Другог свјетског рата, како би се видјело колико је било Срба, а колико других. Исто тако, у том периоду, колико је заступљено ћирилично писмо, уништавана српска православна црква.

Слично се дешавало и у односу СССР-а и руског народа, уважавајући разлику у величини једног и другог народа и једне и друге државе. Чак су својевремено режими СССР-а и Југославије све чинили да посвађају два братска народа, руски и српски.

Овом приликом треба споменути тешку економску, политичку, социјалну ситуацију на просторима СССР-а и Југославије. Власт се отуђила од народа, било је пуно неправде... Биле су сазреле околности да дође до суштинских промјена и да се направи велики искорак напријед. Сваки нови систем мора имати и нешто добро и привлачно, како би га  народ (друштво) лакше прихватио. Без обзира што је дошао споља,  тако је било са бољшевизмом и комунизмом у СССР-у и Југославији. У својој идеји и суштини он је био погубан по руски и српски народ, али су га они  прихватили због наведених разлога.

Кад се год нешто озбиљније, а поготово велико дешава, увијек се укључује, убацује и друга страна, у односу на ону која догађај режира. То ради опрезно, чекајући своје вријеме, при томе покушавајући направити што мању штету својој страну, или се што боље позиционирати за расплете. Тако је било и у СССР-у и Југославији.  У систем су улазили прикривени руски, односно српски родољуби. У том смислу, занимљив је однос Запада према Стаљину, Титу, Милошевићу...

Оно што је било замишљено (СССР и Југославија) као лоше за руски и српски народ није могло остварити свој циљ. Милошевић 90-их година успијева СР Србију из подређеног ставити  у равноправан положај са осталим социјалистичким републикама Југославије. Мислим да су и руски родољуби у својој стратегији имали садржане идеје рушења Берлинског зида и СССР-а.
Кажу, Ватикан и Енглеска су се сложили око стварања, али и рушења СССР-а и Југославије. Видјели су да им се планирани,  почетни циљ не остварује. Прије рушења имали су покушај реорганизовања СССР-а и Југославије, али на начин да се створе околности и правни оквир у којем би се руски и српски народ још више ослабио, те да њихова природна богатства други експлоатишу. У том процесу руски родољуби су преузели кормило и из распада СССР-а створили руску државу. Сматрам да Русија води најбољу могућу политику,  то није политика СССР-а која је често ишла „чизмом и тенковима“. С друге стране, она и те како брине за своје сународнике у сусједним земљама.

Од непроцјењиве важности јесте чињеница да Русија није ушла у рат са Украјином, што су САД и Енглеска прижељкивале. На такав начин, Русија им је избила могућност формирања велике коалиције и у оквиру ње огромног броја људи – војника за борбу против Русије. Исправна руска политика довешће Украјинце у ситуацију да схвате, шта уистину добијају прије свега од САД-а и Енглеске (и могућност нестанка као државе), а шта могу добити од обновљене Русије. Овдје бих споменуо и добру одлуку Владе Србије  да директно не утиче на процес стварања независне Црне Горе, као и на сам референдум о независности, јер Државна заједница Србија и Црна Гора није била на здравим темељима. Озбиљнији утицај Србије на процес стварања или нестварања независне Црне Горе могао је изазвати изразито неповољне посљедице по Србе и Црногорце. Начин како је поступила Србија створио је предуслов да у времену које доноси могућу дестабилизацију Црне Горе, Црногорци кажу „Браћо Срби, помозите“. И тек тада да браћа Срби помогну.

Највећа финансијска обмана јесте у постизању пренадуване вриједности долара. Средином прошлог вијека одређен центар моћи одустаје да долар има реално покриће у злату, и он се по нечијој жељи штампа у огромним количинама. Тако се финансирало све оно што је споменути центар моћи желио, па чак и разни хирови. У том процесу на крају ће најгоре проћи они који су за доларе, које имају, дали конкретну вриједност (производ, сировину, уложени рад...), јер долар ће по свој прилици бити уништен (а могуће и све валуте), и то не због тога што то противничка страна жели, већ због тога што је на то рачунао центар моћи који је и одлучио да се долар штампа (а послије су се само износи уписивали на вриједносним папирима) без покрића. Творци идеје долара без покриће су  одмах знали да ће рјешење послије неког времена и кад је то најбоље за њих, бити у обезврјеђивању и уништењу долара. И то није све, покушава се приказати ситуација у којој би „супротна страна“ ликовала због уништења долара, приказујући то као њихов пораз, а у ствари, тај центар моћи највише је профитирао и све то тако унапријед осмислио. Због тога је то обмана и највећа превара, навесети противника да жели оно што теби одговара.

Обмана је и у приказивању разлога и околности формирања Покрета несврстаних.

 

Поједностављено, послије Другог свјетског рата, СССР, који је у њему био побједник, подстицао је ширење комунизма и на земље које су биле под контролом, прије свега Енглеске.  А због њиховог  колонијалног односа, комунизам (слобода, једнакост, правда... бар у пропагандном смислу) је  наилазио на плодно тло у многим земљама. И СССР је почео ширити свој утицај преко његове идеологије, која постаје привлачна ширим народним масама у земљама под контолом, прије свега Енглеске. Зато је Енглеска преко Јосипа Броза, а донекле Нехруа и Насера, формирала Покрет несврстаних. Стварни циљ те организације био је  да се спријечи могућност, да те тзв. несврстане земље потпадну под утицај СССР-а, и да оне и даље остану под доминантним утицајем Енглеске.


Црни сценарио – Турска се наводи на рат

Још једном поједностављено. Турска се наводи да на Балкану дође до једне тачке (у економском смислу њене компаније инвестирају и купују много тога по Косову и Метохији, Рашкој, Федерацији БиХ, а у политичком смислу она узима за право да за Сарајево каже да је Турска а Турска Срајево – Давутоглу, као и да је Косово Турска и обрнуто – Ердоган, и да се брине за муслимане на Балкану) одакле нема назад, а кораци напријед воде  најмање у балкански рат. У прилог томе иде и све оно што се дешава са Грчком, у Рашкој области, Дејтонској БиХ, Македонији, Црној Гори... Такву могућу ситуацију Запад би искористио за рјешавања муслиманског питања на свом простору.


Увијек има смисла и наде

Тешко је бити спреман за такве велике и трагичне догађаје. Често је у  историји српски народ и његова елита неспремно дочекивали значајне догађаје. Примјер је Први свјетски рат, када су народ и војска напустили своју земљу.  Тада су неки на Западу говорили да више не постоји српски народ и да је отишао у историју. А онда, за свега неколико година, отписани српски народ враћа се као побједник.

Онај народ који изњедри стихове: „Сине Марко, једини у мајке / Боље ти је изгубити главу / Него своју огријешити душу”, не треба да брине за своју будућност.

Можда се опет нека велика сила спрема за немиле догађаје, и можда опет српски народ и његова елита неће бити спремни, али и поред тога могу бити побједници. Како?

Искрена и са љубављу упућена Богу молитва за народ и њеве вође јесте рјешење и побједа.

Када смо у безнадежној ситуацији, имамо најјаче оружје, молитву упућену Богу, јер Њему је све могуће. У нашој немоћи, када Га искрено призивамо, Он се јави.

Морамо, прије свега, вољети себе и род свој, а онда и друге. При томе, прије свега, мислим  на Муслимане, Бошњаке или како год хоће да се назову, јер управо они, са Србима понајвише дијеле ове просторе и упућени су једни на друге.

Наведени приступ требају имати и они, Бошњаци, и тада не треба да бринемо за црне сценарије ко год да их планира.

Дане Чанковић, предсједник Покрета,  Бања Лука, 25.02.2015.

Извор: snaganaroda.rs

---