Потпредсједник ФБиХ Мирсад Кебо је ових дана доставио Тужилаштву БиХ обимни доказни материјал.  У њему се терете високи дужносници БиХ да су чинили, нису спријечили, или прикривали злочине над Србима. Међу њима се оптужује и Предсједавајући Представничког дома Парламента БиХ.

У овом тексту нећу се бавити мотивима који су у вези морала, савјести, истине и правде, као и жеље да се казне злочини без обзира ком народу припадали и над ким је извршен злочин. Свакако да и то могу бити мотиви господина Кебе.  Међутим, у овом тексту, сада желимо да изнесемо оне могуће мотиве који имају политичке посљедице.

Може то бити обрачун унутар политичко-тајкунско-радикалног муслиманско-бошњачког корпуса. То би могло довести до оставке, или смјена високих функционера који се оптужују у доказном материјалу, што би било и логично. Недопустиво је да они који се оптужју за ратне злочине могу нормално да обављају тако високе функције, па таман то изазвало  одуговлачење формирања заједничких институција БиХ.

Посебно би било занимљиво довести у везу Кебино дјеловање са стварањем свијести да се  и Бошњаци оптужују за злочин над Србима. То би се могло искористити да се Срби покушају привољети на заједнички живот, односно на централизовање БиХ и укидање ентитета, тј. Републике Српске. Ако при томе примијетимо припреме за укидање Републике Српске од суптилних  до отворених и нападних, онда наведена могућност постаје реалнија.

Активне су неке амбасаде БиХ у Западној Европи које организују разне скупове и састанке у смислу промовисања БиХ као државе без ентитета.

Очигледно је да постоји више праваца дјеловања како би се кроз реформски процес  БиХ ојачала и то на штету ентитета.

У том смислу, укратко ћу анализирати њемачко-британску иницијативу о европској будућности БиХ, из које је произашла и иницијатива Предсједништва БиХ.

У закључцима Савјета за спољне послове ЕУ на састанку одржаном 15.12.2014. године уз подршку европској перспективи БиХ и новој њемачко-британској иницијативи за ревитализацију реформског процеса нашло се и да је „Савјет је сагласан у вези са обновљеним приступом ЕУ према БиХ на њеном путу ка ЕУ, током којег ће морати бити испуњени сви услови, укључујући и примјену одлуке Сејдић – Финци“. Тим закључцима Њемачко-британска иницијатива постала је иницијатива Европске уније за европски пут БиХ.

У дипломатији су важне и ситнице. Ништа не треба препустити случају. Ни до сада пренос овлаштења није ишао у „пакету“ (све одједном), него постепено, корак по крак. Зато, када се у закључцима Савјета за спољне послове ЕУ каже да БиХ на свом путу ка ЕУ мора испунити све услове,  то на крају може бити погубно за Републику Српску. Тим прије што и неки наши политичари говоре да ће сва тешка политичка питања доћи на ред тек након што се осјети побољшање у социјалним и економским реформама.  Тако можемо доћи у ситуацију да морамо продати „вјеру за вечеру“, односно Републику Српску за економски развој, који може бити упитан, али га можемо достићи и на други начин, без толике жртве.

Реторика западних политичара је блага, са пуно примамљивих циљева који нас могу одвести до опасних посљедица, промјене Устава  и укидањa енитета тј. Републике Српске.

Предсједништво БиХ није смјело да се самопрогласи надлежним да уобличи текст иницијативе који су предложили министри спољних послова Њемачке  и Велике Британије, Франк Валтер Штајнмајер и Филип Хамонд.  Оно је требало да затражи став на ту тему  од ентитета, па да промовише само „заједнички  именилац“ који се налази  у ставовима оба ентитета.

Предсједништво треба да спроводи политику коју дефинишу ентитети, а не да се  издиже изнад своје  уставне улоге, која му је дата Дејтонским мировним споразумом у Анексу IV.

Дејтонска БиХ је државна заједница а  суверенитет се налази у ентитетима. То се најбоље види на примјеру: када је у питању  нека спорна одлука коју треба донијети Предсједништво, сваки његов Члан има право и обавезу да спорну одлуку у року од 24 сата  прослиједни парламенту свог  ентитета. А онда, парламет је дужан да у року од 72 сата заузме став о спорној одлуци, да је прихвати или одбије и тек онда Предсједништво у зависности од става парламената спорну одлуку доноси или аутоматски бива одбачена.  Управо зато што Народна скупштина Републике Српске, односно Парламент Федерације БиХ, дају „посљедњу ријеч“ у вези спoрних одлука у Предсједништву БиХ потврђује да је суверенитет, то највише право, у ентитетима, Републици Српској и Федерацији БиХ.

Сама иницијатива Предсједништва БиХ без ентитетске сагласности, захтјева или препоруке, представља узурпирање суверенитета ентитета и због тога нелегално јачање предсједништва, а самим тим што је оно заједничка институција, јачање и саме БиХ.

Економске реформе и евроатлантске интеграције не могу се заснивати на нестабилним темељима. Нестабилност проистиче из различитог доживљаја Дејтонске БиХ од стране ентитета и три конститутивна народа. Зато би  било добро да прије било каквих реформи чланови Предсједништва БиХ од институција Федерације БиХ и Републике Српске затраже став  о свим суштинским политичким питањима. Ако су статови институција ентитета непомирљиви, онда колико се год ЕУ и Запад упињали да помогну у реализацији економских реформи и евроатлантских интеграција БиХ, то ће бити немогућ, Сизифов посао.

Прије више мјесеци, потписник ових редова, најавио је да ће на прољеће 2015. услиједити  почетак процеса суптилног притиска, а касније и отвореног, како би се  дошло до промјене Устава, централизације БиХ и укидања ентитета Републике Српске и Федерације БиХ.

Уколико српски политичари и народ буду јединствени и као такви одупру се свим притисцима, ЕУ и Запад ће схватити да је БиХ немогућа држава и прихватити најбоље рјешење за сва три народа. А то је мирно раздруживање Републике Српске и Федерације БиХ.

Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш



 

---