У вези различитог доживљаја БиХ предсједнице Владе Републике Српске и НДП-а
Покрет сматра да изјава предсједнице Владе Републике Српске Жељке Цвијановић да ће представници РС у заједничким институцијама БиХ морати да пазе да не погријеше у свом раду, те да имају обавезу да се консултују у вези доношења одлука са њом или са неким другим у властиасѕ и изјава НДП-а на челу са Драганом Чавићем у којој се каже: „Очекујемо да Влада РС буде логистика нашим представницима у заједничким институцијама БиХ, а да губитници на изборима за овај ниво власти забораве повријеђене сујете и да не траже одлучивање о стварима за које не постоје уставне и законске надлежности“, показују дубоку разлику у доживљају и тумачењу Дејтонске БиХ и Анекса IV Дејтонског мировног споразума који представља њен устав.
Уколико став НДП-а и њеног предсједника Драгана Чавића прихвате и оне политичке странке које сутра могу да формирају Савјет министара БиХ, па и сам Српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, а са друге стране политика власти у Републици Српској остане на ставу који се види у изјави предсједнице Владе РС, онда можемо говорити о схизофреној политици српских политичких странака која је погубна за српски народ и Републику Српску.
НДП својим ставом доживљава БиХ као државу и суверенитет са Републике Српске преноси у заједничке органе, чиме јача БиХ као државу.
Споменута изјава предсједнице владе Жељке Цвијановић може да се тумачи да она Дејтонску БиХ доживљава као државну заједницу у којој је према Уставу БиХ (Анекс IV Дејтонског споразума) суверенитет, то највише право коначне одлуке, остао у ентитетима па самим тим и у Републици Српској.
Начин формирања заједничких органа БиХ (принцип паритета) и одлучивања у њима (принцип консензуса), показује да је предсједница владе Жељка Цвијановић у праву у ономе што говори у наведеној изјави.
Потврдићемо то кроз само један примјер:
Чланови предсједништва БиХ доносе одлуке консензусом, међутим ако је нека одлука спорна и штетна по неки од ентитета, рецимо по Републику Српску, онда Српски члан предсједништва из РС прослеђује такву одлуку Народној скупштини РС која је одбацује или прихвата. И управо од става Народне скупштине РС у коначници зависи да ли ће одлука бити важећа или неважећа.
Можда би, само донекле био оснажен став НДП-а када би се споменуо Уставни суд БиХ, јер тамо се одлуке доносе простом већином. Међутим, у Уставном суду БиХ сједе поред, по двојица судија представника сва три народа (Бошњачког, Српског и Хрватског) и тројица судија који су странци. Управо они пресудно утичу на доношење одлука. У том смилсу БиХ би се могла тумачити и као својеврсни међународни протекторат.
Поред свега наведеног Покрет сматра да је неопходно јединство, поготово у суштинским приципима између српских власти у Републици Српској и заједничким органима БиХ, како би се на најбољи начин остваривали интереси Републике Српске и њених грађана.
СНП - Избор је наш