Иницијатива предсједника Републике Српске, г. Додика, о стварању заједнице општина (аутономије) Дрвара, Петровца, Гламоча и потпуније остваривање права Срба у Федерацији БиХ као конститутивног народа, захтијева дубоку и вишезначајну анализу. Покрет ће укратко изнијети опасности које може изродити таква идеја. Прво, РС и ФБиХ функционишу као спојене посуде. И ако се за један народ нешто тражи у једном ентитету, други народи имају право тако нешто добити у другом ентитету. На примјер, онда ће Хрвати тражити аутономију Посавине у РС, што води ка обесмишљавању ентитетске границе која је међународно потврђена у Дејтонском споразуму. Друго, јачање приче о конститутивности сва три народа на простору оба ентитета јача БиХ, а ентитете слаби. Такав приступ оснажује аргумент коалиције Први март да лакше спроведе изборни инжењеринг, али и приликом промјене Устава БиХ да се снажно актуелизира изборни принцип један човјек – један глас.

Узимајући у обзир чињеницу да је свега неколико процената Срба у Федерацији БиХ, а у наведеним општинама се вратио мањи број Срба, и то углавном старији, а не млађи, иницијатива временом губи сваки смисао. Или се нешто друго њоме жели постићи.

Што се тиче конститутивности сва три народа у оба ентитета, Покрет истиче да то није материја произашла из изворног Дејтонског споразума. Ту одлуку је изгласао Уставни суд БиХ. Она је правно проблематична и нелегитимна, јер су против те одлуке биле судије представници хрватског и српског народа, а за њу су гласали представници само бошњачког народа и тројица судија који су странци. Због те чињенице, ту одлуку сматрамо страном – наметнутом, а тај суд - судом странаца, зато што они пресудно утичу на доношење одлука. Сматрамо да се права Срба у Федерацији БиХ могу заштитити кроз статус националне мањине, али на исти начин и права Бошњака и Хрвата у РС. Иначе није нормално и против је демократије да неколико процената једног народа (мањина) има механизме којима блокира вољу већинског народа (већине) у политичком, економском, или другом смислу. Навешћемо примјер када је око пет посто Бошњака у РС спријечило да 95 посто Срба званично задржи свој грб Немањића и химну „Боже правде“.

Дакле, иницијатива може да нанесе огромну штету Републици Српској и да покрене процес њеног самоукидања. 

У том смислу може се анализирати и политичка блокада у Федерацији БиХ. Могуће је да неке снаге политичким блокадама и апсурдима желе међународној заједници показати несврсисходност ФБиХ и РС, како би она подржала промјену Устава БиХ. Та промјена би довела до централизације БиХ и нестанка ентитета. Легитимно је право сваког политичара да се залаже за своје циљеве, па таман они подразумијевали и нестанак ентитета, али је ружно обмањивати народ, причати једно, а тежити другоме.

Покрет поново наглашава да би се из тешке ситуације најбоље изашло мирним раздруживањем Републике Српске и Федерације БиХ. Тако би се дошло до политичке стабилности, економског и сваког другог напретка.

 

СНП - Избор је наш

 

---