Дејство ријечи и објава конкурса

10.09.2012. год.

Б 92, Утисак недеље, Теофил Панчић. И он рече:

„Председник Србије, Томислав Николић, и потпредседник Владе, Александар Вучић, су ратни злочинци.“

Прије неколико дана то гледам и слушам. Мисли ми пролазе. Чак ме од њега то не изненађује. Говорио је он и да је Република Српска, „Република Шумска“. Помишљао сам да одем код њега са шипком, и кад пожели да изговори тако нешто, умјесто тога да ме шипком удари по леђима. Толико ме је више бољела његова увреда. Република Српска је израз воље српског народа и представља његову слободу, за коју су 22.000 људи, у рату који нису хтјели, погинули. Размишљам о реакцијама на изјаву са почетка текста. Може ли кривично одговарати…

И тада се присјетих да је прије неколико мјесеци у Бањи Врујци човјек човјеку опсовао мртво дијете. Овај га је убио. У Републици Српској, у Бањој Луци, припит високи официр Оружаних снага БиХ (Бошњак) у кафићу опсовао је српску мајку. Официр је прекомандован.

У једном селу код Градишке, човјек 60-их година вријеђа двије сестре – дјевојчице од по 16 и 17 година и тражи од њих да сексуално опште за 20 КМ. Оне су му узвратиле шипком, ломећи му руку.

Размишљам о свему томе. О ријечима које могу бити почетак и крај, узнесење и ништавило, љубав и зло. О ријечима вреднијим од живота и јачим од смрти. И тада се присјетих осјећања због којег је вриједјело живјети, а изазвано је ријечима. У времену када су прогонили предсједника Караџића, када добро о њему ни шапатом Срби нису смјели причати, у времену када га се и његова политичка странка, СДС, одриче, у том времену Жељко Комшић саопштава да је Атиф Дудаковић (официр Армије БиХ који је оптужен за ратне злочине) за њега херој. Тада, у Бањалуци, на конференцији за новинаре изговарам ријечи:

„Када Жељко Комшић за Атифа Дудаковића може рећи да је за њега херој, онда ћу и ја, без икаквог упоређивања, рећи да имам свог хероја. То је први предсједник Републике Српске, др Радован Караџић.“

Те ријечи изазвале су у мени осјећање слободе, радости и смисла вреднијег од живота и јачег од смрти. И један када каже у најтежим временима… народ се није одрекао својих хероја. Размишљам колико су ријечи од општечовјечанског значаја, јер у почетку бијаше ријеч. Ријечима стварамо околности, материјализујемо. Ако су зле ријечи, имамо за посљедицу свађу, мржњу, сукоб, рат. Псујемо све редом, псујемо Бога, а да нам Он ништа није скривио. Није чудо што у свијету има толико страдања.

Узрок криза духа, савјести, морала, па и материјалне кризе, почиње од зле мисли и зле ријечи. А добре ријечи оплемењују душу човјекову, која наводи на добра дјела и добру вољу међу људима.

Овим текстом Покрет „Избор је наш“ објављује да ће три пута годишње организовати јавни конкурс за најбоље дјело из сфера књижевности, музике и ликовне умјетности. Први циклус конкурса ће бити из сфере књижевности (лирска пјесма, кратка прича и есеј), а прва тема је произашла из уводног текста Дејство ријечи (насиље ријечима, ријечи као мелем). Наслов дјела је по слободној вољи, а текстови се шаљу електронском поштом до 31. децембра 2012. г. на адресу info@plebiscitrs.org. Покрет ће на одређене начине објавити текстове и новчано наградити најквалитетнији рад са 500 КМ. Детаљи конкурса биће објављени на веб страници Покрета www.plebiscitrs.org.

СНП - Избор је наш

(СНП - Избор је наш)