Чедомиру Јовановићу и Бошку Јакшићу из Републике Српске
Читајући оно што су рекли господин Јовановић и господин Јакшић, а поводом говора амбасадора Конузина на београдском Форуму о безбедности, не могу се отети утиску да им је било веома тешко да тако наступе. Зашто? Знају они да је амбасадор у праву. Да је на београдском Форуму безбедности већина учесника причала лицемјерно. Није се спомињало међународно право, Резолуција 1244, албански цариници. Није се бранило универзално право – слобода народа и територијални суверенитет државе. То управо нису радили представници српског народа, који је један од најугроженијих у свијету. Амбасадор Конузин, бранећи универзалне вриједности, брани и легитимне интересе Србије. Зашто не рећи и да се српском и руском народу интереси поклапају, а да су им идентитети слични, или једнаки, узимајући у обзир нашу вјеру православну. У том смислу, не треба да се плашимо да ће Русија, као велика сила, да нам мијења идентитет. Напротив, она је несумњиво доказала своју приврженост Србији и у оба светска рата. Надам се да ће тако бити и у будућности. Због те истине, због говора амбасадора Конузина, многи су се збунили и уплашили, а господа из наслова текста питају се гдје је самопоштовање Србији, зашто се не протјера такав амбасадор, такве Русије. Узроци критике говора господина амбасадора јесу карактери личности Јовановића и Јакшића.
Вјерујем да би та двојица господе и те како добро знали да заштите своју кућу, своју имовину, своју породицу. И то су вриједности. Знам да постоје и друге вриједности и обичаји. Рецимо, Ескими даривају своје жене гостима да се наслађују.
Постоје општи интереси и вриједности. Већина Срба служе свом народу и спремни су да се жртвују за њега и за своју отаџбину, показујући да има и нешто вредније од самог (голог) живота. Убијеђен сам да би и Јовановић и Јакшић и животима бранили Косово и Метохију када би је осјећали својом кућом. И бранили би и на том простору Србе, када би помислили да силована жена, може бити нечија мајка, кћерка, сестра, а убијени старац нечији отац, брат, син… А Срби, не дај Боже, могу страдати, поготово ако се не буду бранили.
Чуди ме да господа из наслова нису одлучно критиковала НАТО када је бомбардовао Србију и Републику Српску и на тај начин пресудно утицао на исход рата. Тим прије што је повод био лажан – да Срби чине огромне и бруталне злочине над Бошњацима – муслиманима, Маркале, Сребреница. Истина о тим догађајима полако, али сигурно, излази на видјело.
И сада САД и неке земље запада покушавају приморати српске политичаре да путем промјене устава, у фазама, укину Републику Српску и тиме доведу у велику опасност српски народ који ту живи. РС има управо подршку Русије, како би лакше издржала све недаће и одбранила се од оних који желе њен нестанак. Русија је у Српску уложила велики новац, захваљујући њеним инвестицијама отворена су нова радна мјеста, захваљујући којима се издржавају многе српске породице.
Зато ми разумијемо говор амбасадора Конузина и зато можемо рећи спасиба Русији. А господи из наслова да допусте да и други дио њихове личности дође до изражаја.
Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш