Обама, Јужни Судан и референдум - кратак осврт

19.01.2011. год.

Послије вишегодишњег рата у Судану, који је однио око 2 милиона живота, и послије мировног споразума 2005. године на који је Јужни Судан пристао зато што је у њему прихваћено право на референдум, ових дана је тај референдум и одржан, на којем се преко 96 % грађана изјаснило за независни Јужни Судан. Сјеверни Судан је већински муслимански, а Јужни хришћански, и у њему се углавном налазе изворишта нафте, велик је као Француска, има свега 50 километара асвалтираног пута и 9 милиона становника, од чега је 15 % писмених.

Изјава Барака Обаме, у којој каже да је мирни и добро организовани референдум у Јужном Судану инспирација цијелом свијету, најава је великих глобалних догађаја. Ти догађаји произаћи ће из процеса сучељавања два принципа: принципа права народа на самоопредјељење и принципа неповредивости граница суверених држава. Да ли је та изјава жеља да се да подршка правди, једнакости међу народима, па и слободи у његовом избору да се на референдуму изјасне у којој и каквој држави желе да живе, или је то најбољи начин да се, у садејству са другим чињеницама, дестабилизује свјетски, какав-такав, мир, сруши међународни поредак и успостави нови, на другачијим темељима.

Шта је у питању, видјећемо и по томе да ли се желе успоставити универзална правила по којима би се рјешавао сукоб та два принципа, или ће у једној држави промјена граница бити табу тема и оне се ни на који начин неће моћи довести у питање, а у другој ће се таква промјена подстицати, помагати, и на крају признавати, што се, у суштини, већ дешава. Албанцима, као националној мањини, даје се право народа на самоопредјељење и обезбјеђује независност тзв. државе Косово, а историјском, државотворном српском народу у Републици Српској оспорава се такво право.

Ако се жели мир у свијету, та универзална правила морају донијети Уједињене нације на конференцији која би дефинисала и ко има право на самоопредјељење и на којој територијалној цјелини, уважавајући све потребне чињенице (економске, географске, политичке, религиозне, језичке, националне, историјске чињенице, садашње стање…). Такав приступ, подржан од свих држава, а посебно великих сила, обезбиједио би дужи мир човјечанству. У противном, умјесто правде и равноправности, „гола сила“ и интереси ће одређивати ко има право на своју државу, а ко не, и успостављати право и односе међу народима и државама. Ништа не би било лоше у томе, јер сила може најдуже одржати мир, али под условом да онај који има силу, има и мјеру, осјећај за правду, да не угњетава и не понижава друге. Нажалост, они који имају силу, склони су моралном и сваком другом паду, а угњетавани и понижавани увијек, прије или касније, устану.

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

(СНП - Избор је наш)