Срби су понајвише сами себе разрушили и сами морају наћи рјешење за свој лош положај у региону. Сами морамо наћи лијек и одговор – сами морамо наћи свој пут. А добар одговор јесте - човјек. И то онај човјек који говори српским језиком, пише ћириличним писмом и вјере је православне. Углавном то дефинише идентитет Србина. Такав човјек радује се животу, има смисао постојања, ради и ствара, брине се о свом народу, својим ближњима, а голи живот му није нешто највредније. Што оваквих људи има више, то је њихов положај у региону бољи.

Али, прави одговор може да дâ само онај ко је слободан. Ако човјекови поступци не долазе изнутра, него су му наметнути убјеђивањем, приморавањем, стицајем околности, он је већ роб и ради оно што му се нареди. Али, иако такав, мора имати одговорност, и зато је потребно да буде слободан човјек и да доноси одлуке у складу са његовим максималним могућностима, уважавајући историјски значајан моменат у којем се налази. Важно је да приђемо једни другима и да почнемо говорити  позитивно о нама, јер, иначе, ништа нећемо промијенити. А на тај начин ће нас уважавати и други и моћи ћемо да учествујемо у стварању свјетске  слободе и свеопштег бољитка човјечанства.

Одговор на ову тему јесте и позиција и стање Српске Православне Цркве. Охрабрује то што се обнављају манастири и граде цркве.

Трећи одговор јесте држава. Човјек – народ, црква и држава се међусобно прожимају љубављу и бригом, а у својој суштини представљају јединство, свако са својим дејствовањем. Најбоља је она држава која је у стању да заштити интерес свог народа и сваког појединца у њој. То подразумијева да ће такву државу народ вољети и развијати.

Нажалост, многи Срби су отуђени једни од других, па не чуди што нема правог јединства између народа, Цркве и државе. Тако разбијени, представљају лак плијен великим силама чији се интереси супротстављају на овим просторима.

Да бисмо одредили положај Срба у региону, треба навести неке глобалне процесе, појаве и догађаје на овим просторима. Свијет је захватило вријеме глобализације и ми нисмо тога поштеђени. То је вријеме у којем је много тога извраћено. Лаж је замијенила истину, неправда правду, неморал морал, па чак је и ноћ замијенила дан. Заједничка држава Југославија се разбила између осталог и сецесионистичким ратовима, а остао је највећи проблем унутрашњих комунистичких граница које су неправедне и штетне по српски народ, и не само по њега.

У свијет је отишла лажна слика о претходном рату на овим просторима, приказујући Србе искључиво као злочинце и оне који су вршили етничко чишћење. А Срби су и у овом рату страдали и скоро да их више нема у Лици, Далмацији, Кордуну, Славонији, Барањи, Федерацији БиХ и КиМ. Нико не потеже питање злочина против мира, који се састојао у разбијању суверене државе ратом, која је била чланица и оснивач УН. Бомбардовање српског народа 1995. и 1999. од стране НАТО-а. И ово мало досад речено указује на изузетно тежак положај Срба у региону. Међутим, то зло и тешку ситуацију, ако смо мудри, можемо преокренути на добро. Треба створити праву српску елиту која ће анализирати догађаје, предвидјети највјероватније процесе и у свему дати прави одговор и понудити најбољи пут српском народу.

Изнијећу само неколико запажања.
У свијету се сучељавају следећи принципи:
- Принцип неповредивости граница суверених држава и принцип права народа на самоопредјељење.
- Универзално право на неприкосновену имовину како појединца, тако и државе и народа, и право силе, односно јачег, да уђе у туђу државу и експлоатише (отима) њена природна богатства.

Балкан се дестабилизује у једном процесу у којем мањи народи од српског, стварају своје националне државе и на српској земљи, а српски државотворни народ у 21. вијеку нема ријешено своје национално питање. Ствара се потрошачки менталитет, узимају кредити и на тај начин многе увлаче у дужничко ропство. Са осјећањем миротворца, али без жеље да будемо слијепи код очију, уочавамо велике свјетске процесе који ће у већој или мањој мјери задесити Балкан, па и српски народ. Прва је, свакако, економска криза која ће се, по свему судећи, одвијати у таласима и бити све тежа… Економска криза је, највјероватније, свјесно произведена, с циљем да се учине велике промјене. Ту је и криза идентитета народа и држава. И, нека ми буде опроштено, што размишљам и о могућем великом свјетском сукобу.

Поред многих фактора и околности које ме наводе на такво размишљање, навешћу само двије ствари. Повећање броја становника на Земљи и у том случају размишљање одређених центара свјетске моћи да број становника може доћи до критичног броја када би, по њима, квантитет, као зараза, угрозио квалитет, то јест њих. И друго, научно – техничка достигнућа, а за очекивати је да буду таква да ће се моћи користити бесплатна, неисцрпна енергија. Без обзира што дјелују нелогично, управо су то разлози који могу довести до великих сукоба.

Као одговор на најгору могућност, Срби морају имати и један паралелни, стари начин живота, који не би био масован, у којем би се човјек потпуно вратио природи и живио у складу са природом. Циљ би био производња потпуно здраве хране и чување здравог сјемена. Можда дјелује чудно, али и поред најновије технологије у неком новом рату, многи могу да зажале што немају голуба писмоношу, брзог или вучног коња. Зато о томе морамо већ сада размишљати.

Наш положај у региону зависи и од тога какви смо као појединци, колико смо спремни да се жртвујемо за опште добро и колико смо спремни на саборно и сложно дјеловање у датим околностима.



БУДУЋНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ


Ако желимо да остваримо сјајну будућност Републике Српске и српског народа, онда не смијемо дозволити да нас догађаји затичу, изненаде, већ да им спремни идемо у сусрет. Ово није тешко, ако уважавамо чињеницу да се историјски процеси у својој суштини понављају и ако изградимо елиту која ће се бринути за српски народ, осјећајући и знајући да постоји нешто пуно вредније и од голог живота, колико год дуго трајао.

Будућност Републике Српске лежи између интереса Русије, САД и ЕУ на челу са Њемачком. Витални историјски интерес Њемачке је излазак на Јадранско море и преко своје интересне сфере покушаће да дође до Дрине. За остваривање овог циља, Нијемцима би поново био историјски савезник, хрватски народ.
Такво савезништво несумњиво би родило идеју о непостојању РС.

САД за циљ имају остварење своје интересне сфере, која би им омогућила јаче присуство на Балкану и спријечила ширење њемачког утицаја, као и потискивање руског интереса. Њихов фаворит у савезништву јесте албански народ. У том случају за очекивати је утискивање одређеног интереса Турске на Балкану. САД, ипак, не би имале великог интереса за укидањем РС. Напротив, када би РС била њихова интересна сфера, постојање РС би и те како за њих имало смисла. Ову могућност компликовао би бошњачки фактор и пресудан интерес Русије.

Русија је суштински заинтересована за Балкан и највећи утицај на њега може да оствари преко братског српског народа, јер интереси руског и српског народа су подударни, а њихов идентитет кроз религију је једнак. Она би подржала жељу српског народа у вези са будућношћу Републике Српске.

Када је у питању будућност Српске, требамо споменути и жељу народа у окружењу, и то бошњачког, односно муслиманског и хрватског народа за укидањем РС. За српски народ је небитно да ли они желе брзо укидање или у фазама и дугорочно. Нажалост, свједоци смо покушаја реализације укидања РС. У томе учествују и наши политичари, желимо вјеровати – несвјесно. Припрема за укидање је медијске и правне природе. Путем медија у свијет је отишла искривљена слика о рату, приказујући Србе искључиво као злочинце, а Бошњаке као жртве, намећући закључак да је РС геноцидна творевина, а онда, као такву да је треба и укинути. Такву тезу, у правном смислу, својим пресудама жели потврдити политички Хашки суд, који готово искључиво суди само Србима. У том смислу, од животне важности за РС је хашки процес против првог предсједника РС, Радована Караџића. Тужилаштво га терети за геноцид у десет општина, са намјером да РС прикаже као геноцидну творевину. Убијеђен сам да ће Радован Караџић имати снаге и мудрости да у Хашком суду докаже и покаже истину о Сребреници, догађајима у Сарајеву, али и о разбијању Југославије ратом и непредузимању мјера да се то спријечи, што је злочин против мира. Ако Бог да, Радован ће тактиком контранапада, аргументима и чињеницама да приволи Хашки суд да донесе једину правичну пресуду, а то је његово ослобађање од свих оптужби. Таква пресуда Хашког трибунала дала би и нови живот Републици Српској.

Будућност РС највише зависи од српског народа. Она је израз воље српског народа и гарант његовог опстанка на овим просторима.

Значи, истински интерес српског народа јесте да РС буде независна или да уђе у састав државе Србије. Покушај да Република Српска егзистира у БиХ је пропао, управо због сталне тежње бошњачких политичара и одређених страних чинилаца за њеним укидањем.

Да би будућност РС била онаква какву жели српски народ, истинска српска елита мора узети у обзир могуће процесе на Балкану. Навешћу неке.

Процес стварања националних територија – регија у актуелним државама. У тим регијама један народ чинио би преко деведесет посто становништва. Ове регије биле би створене, не само у Србији, већ и у Хрватској, Македонији, Црној Гори, Федерацији БиХ, али и у другим земљама. Могле би настати мирним, демократским путем, референдумом, али, на жалост, и, мањим или већим, сукобима. Власт над тим регијама имале би мултинационалне корпорације, међународне финансијске организације, односно, велике силе, док би матичне државе у својој суштини одумирале. Те регије касније би се међусобно повезивале у државне заједнице које би биле интересна сфера великих сила, прије свега Њемачке, САД и Русије. Територије са већинским српским становништвом ушле би у савез са православним земљама. такав савез располагао би огромним природним ресурсима и имао би респектабилан економски, политички и војни потенцијал, и богатством истородних култура. Дакле, могућ је процес даљег уситњавања и стварања националних територија, односно регија, преко којих би се, заправо, мијењале границе актуелних држава, јер би неке од тих регија пришле другим државним заједницама у односу на дотадашње. У том смислу добро би дошла међународна конференција о границама на Балкану. Та конференција имала би за циљ да одреди ко има право на самоопредјељење и на којој територијалној цјелини.

Друга могућност јесте договор великих сила о поновном стварању сложене заједничке државе коју би чиниле Хрватска, Федерација БиХ, Република Српска, Црна Гора, Србија, Албанија, Македонија, па, можда, чак и Грчка. Ова могућност не подразумијева да би ове државе ушле у заједничку државу са постојећим границама и регијама, односно са садашњим територијама.

Будућност РС и српског народа може да одреди и надолазећа велика економска криза. Са собом ће донијети социјалне протесте, немире, па и сукобе, као и суштинску, брзу промјену власти. Ову кризу могу искористити лијеве, атеистичке снаге, које су у својој дубини штетне за сваки народ.
Управо ово српски родољуби морају имати на уму, како би учествовали у догађајима од историјског значаја по српски народ.

Да би све било са што мање штетних посљедица, треба довести у питање размишљање да лијеве политичке странке имају ексклузивно право на социјалну заштиту, солидарност и разумијевање према другим народима и нацијама, а десне да имају ексклузивно право на традицију, родољубље, вјеру у Бога. Разлике би биле у програму и методу доласка до добрих и хуманих циљева за народ. Што се тиче моралне и духовне кризе надолазеће велике кризе у економском, монетарном, финансијском, банкарском смислу, све треба преокренути на добро. А то значи да се радујемо и радимо, да кризу побиједимо радом. Не треба да нам приоритет буде извоз роба по сваку цијену, а да увозимо храну која је, заправо, отров, и коју једемо ми и наша дјеца, већ да приоритет буде производња здраве хране коју ћемо ми и наша дјеца јести, па што преостане извозити. Постоји читав систем мјера за стимулацију производње здраве хране.

Како би се све добро за српски народ лакше остварило, потребно је створити политички и економски амбијент за повратак Срба из расијања, који би на најбољи начин учествовали у надолазећим тешким временима.

С обзиром да постоји велика опасност по Републику Српску и српски народ,  било би врло важно послије избора формирати владу националног јединства, која би адекватно одговорила на све изазове, па чак стварала околност и размотрила могућност за мирно раздруживање Републике Српске и Федерације БиХ.

Из досадашњег излагања увиђа се потреба и зато молим да овај скуп упути иницијативу међународним организацијама, Уједињеним нацијама и Европском парламенту да се организује међународна конференција о границама на Балкану, како бисмо и на тај начин показали колико нам је стало до мирног рјешења на Балкану.

Питање уласка у НАТО је једно од најважнијих питања по српски народ и предлажемо да овај скуп упути писмо највишим установама Републике Српске и Србије у којем се износе разлози због којих је потребно да се народ на референдуму изјасни о том питању.

С обзиром да смо убијеђени да др Радован Караџић није крив за било који злочин у претходном рату, позивам овај скуп да му честитамо рођендан и на тај начин га подржимо у његовој одбрани и изношењем истине о свим догађајима у вези са претходним сукобима.

 

Рад Данета Чанковића предсједника Покрета СНП - Избор је наш са конференције националних невладиних организација у Подгорици, одржане 17. и 18. јуна 2010. године на тему „Срби у региону – будућност и перспективе“.

---