Протестна шетња: Бањалука 24. марта у 12 ч, МИ НИСМО ЗА НАТО
1) Бомбардовање 1995. године : уласком у НАТО Република Српска би индиректно признала легитимитет војној интервенцији 1995. године и свим евентуалним одлукама о статусу Републике Српске које се косе са њеним интересима.
2) Босна и Херцеговина би могла да уђе у ЕУ, а остане ван НАТО као што су то учиниле земље попут Ирске, Аустрије, Финске, Шведске, Малте и Кипра.
3) Уласком БиХ у НАТО, Република Српска би се супроставила Русији и нанела штету стратешким српским и руским интересима. Спровођење политичких (одбрана Дејтонског споразума) и економских (снабдевање енергијом) интереса који зависе од подршке Руске Федерације било би доведено у питање.
4) Уласком у НАТО теоретски се повећава изложеност новим претњама као што је, на пример, међународни тероризам исламских фундаменталиста: уласком у НАТО ми постајемо једна од приоритетних мета Ал Каиде и исламског тероризма, који има своје јаке базе у региону.
5) Инвестиције у БиХ и РС не долазе само из НАТО: за многе инвеститоре чланство у НАТО је ирелевантно. Главни у РС нису чланице НАТО Савеза (Русија, Србија).
6) Чланство је скупље од неутралности : Економску корист од чланства у НАТО имали би само натовски агитатори у владином и невладином сектору Републике Српске и Босне и Херцеговине, као и војна индустрија водећих чланица НАТО Савеза.
7) БиХ не би била супростављена НАТО-у, већ би активно учествовала у програму Партнерство за мир. Иако нисмо чланица НАТО, можемо кроз ПзМ да остварујемо одређени вид сарадње, као што имају остале неутралне земље и Русија.
8) Србија је прокламовала војну неутралност. Зашто добровољно тежити ка цепању српског националног корпуса?
9) Зашто гинути за туђе интересе: Република Српска је уморна од ратова и ратови јој више нису потребни.
10) Као услов за даље инеграције у НАТО, од Републике Српске се тражи да прихвати уставне реформе и унитаризацију БиХ које су у потпуној супротности са интересима Српске.
СНП - Избор је наш