Наставља се активност прикупљања потписа подршке инцијативи за расписивање плебисцита

25.10.2004. год.

ДАНЕ ЧАНКОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК УДРУЖЕЊА „ЗАЈЕДНО ДО ИСТИНЕ"

БАЊА ЛУКА, 25. 10. 2004.
Преносимо дио интервјуа предсједника удружења „Заједно до истине", Данета Чанковића датог за Глас Српске.
....

Мислите ли да ће иницијатива Удружења за прикупљање потписа за расписивање референдума за отцјепљење Српске од БиХ уродити плодом?
- Ако има демократије и ако се слуша воља народа, онда ће иницијатива успјети. Ни то што је неки домаћи и страни политичари не подржавају не значи да неће успјети. Разлог за покретање иницијативе је тај што је, по нашем мишљењу, Српска постала својеврсна казнионица за Србе, у којој вас, чим се пробудите, дочека још једно одузето право. Не дају нам да бирамо и да будемо бирани, укидају префикс „српски", присиљавају да признамо да смо геноцидни. Истражује се само девет дана истине о Сребреници. Шта је са „другом" Сребреницом, када је убијено 1.700 Срба, међу којима је било жена и дјеце. Смијемо ли да поменемо мучилишта у Сарајеву и судбину десет хиљада тамошњих Срба. Политичари Српске не смију да одговоре на лажи Сулејмана Тихића, који је рекао да је бивши предсједник Српске Радован Караџић одговоран за смрт 20 хиљада људи. Политика коју спроводе бошњачки политичари и Педи Ешдаун, газећи све елементе државности које је Српска добила Дејтонским споразумом, тјера нас да још снажније кренемо са иницијативом. Српски народ у Српској није сам у жељи да се издвоји, јер га подржавају добронамјерни људи. Примјер је савјетник у америчкој администрацији Дејвид Вуић, ко је рекао да је одушевљен петицијом.

Није ли Удружење покретањем иницијативе изашло из оквира своје надлежности?
- Не, никако. Управо њом се боримо за основна људска права на имовину и избор мјеста живљења, јер смо свједоци да нас избацују из законом стечених имања. Боримо се за ону Српску која има снаге да штити своје законе и прописе чији је гарант. У случајевима замјене имовине гази се Закон о облигационим односима. Свако најбоље брине о свом имању, а наше је Република Српска. Да ли Педи Ешдаун, који је странац, сматра Српску свој имањем.