Ако је морално...

Стево Баштинац: Новаково Срце

14.07.2020. год.

Има људи великог чистог срца, а душе широке, „ко лебац“ меке и мирисне, непоколебљивих и неустрашивих на свом путу. Величине у сваком погледу.

Они, ти људи, су све оно што би многи вољели бити, а нарочито они од којих су невољени. Тако драгоцјени а поред свих доброчинстава и врлина несхваћени.

Међу њима, тим дивним, великим, непроцјењиво вриједним људима, на велику срећу свих честитих је и он Новак Ђоковић, врхунски спортиста, свјетски тениски БРОЈ 1.

Поносан а без гордости са срцем које грли цијели свијет и све људе, а гле чуда још и Словен, православац, па још и Србин. Све оно што,по теорији, не би требао бити. Баш као у своје вријеме ни Џеси Овенс легендарни олимпијац.

Такав, баш такав, организовао је хуманитарни тениски турнир, а све уз подршку њему сличних спортиста, струке и надлежних.

Турнир је организован најмање због тениса, а све у намјери да зближи људе, да покаже да се може и другачије, са пуно љубави и повјерења а да је игра понекад и више од игре.

Управо то је и сметало и смета бившим људима.

Неки, а срећом мањина, једва су дочекали да се деси корона.

Лавина погрда, увреда и лажи и то баш од оних, људи озвереног ума и очију, а које добро памтимо као самозване миротворце што завађају, поборнике људских права који обесправљују народе и планету, крадљивце истине и промотере кривде и неправде, а који уз то не одговарају за своје гријехе и злочине јер им закон лежи у бомбама.

Новак је као митски јунак Данко, јер је и његово срце као и Данково срце.

Данко је легендарни јунак који је једно племе извео из мочваре и мрака, баш онаквог какав данас влада на планети земљи, а захваљујући бившим људима, среброљупцима, правдомрсцима, људима озвереног ума и затворених очију, а сијачима осиромашеног уранијума.

Како је пут био дуг и када је нада почела умирати Данко је извадио срце из груди, подигао га као бакљу и људима освијетлио пут. У лудом трку према сунцу људи су одгурнули Данка и прегазили му срце. Од једног, постало је хиљаде срца.

Баш као Данково, и Новаково срце газе а оно искри милионима искрица и освјетљава пут свим људима. Људима кажемо јер нељуди су ћутали када су нам вадили срца и када је њихов „милосрдни анђео“ бацао бомбе на нашег бијелог анђела.

Вадили су нам срца надајући се да ће када их пресаде у своје груди и они можда постати људи, само што је људско срце чудо над чудима и не прима се у свачијим грудима.

Новаче, човјекољупче, миротворче, добротвору, шампиону и људино буди као и до сада, лучоноша мира, радости и пријатељства међу свим људима.

И баш као што је Никола Тесла, наш велики предак, освијетлио сваки дом, Ти настави освјетљавати сваку душу и срце у нади да ће и бивши људи поново постати људи.

Аутор текстa je Стево Баштинац, члан Императорског православног палестинског друштва Бањалука /ИППД/