У Бања Луци је, 26. новембра, ове године у организацији СНП – Избор је наш и Источноевропске организације за заштиту Православља из Украјине, одржан међународни симпозијум на тему великих, актуелних изазова, који искушавају читав православни свијет и све помјесне Цркве. Под насловом „Православље – српски идентитет“. На скупу су говорили истакнути сручњаци и аналитичари, представљајући разне димензије међуодноса вјере, Цркве и политике. Свој прилог овој теми дали су: Олег Денисов (Предсједник Источноевропске организације за заштиту православља), Дане Чанковић (предсједник СНП – Избор је наш), Жељко Будимир (професор Факултета политичких наука),  Олег Солдат (Филозофски факултет БЛ), Драгослав Бокан („Институт за националну стратегију“ из Новог Сада), Владан Глишић (Народна Мрежа, Србија),  професор Милорад Стаменовић  (Србија) јереј Миладин Митровић (руководилац Императорског Палестинског Православног друштва у Р. Српској), Адвокат Небојша Пантић (Императорско Палестинско Православно друштво у Р. Српској),  Игуман Рафаило (Бољевић).

Чини се да је овај и овакав симпозијум, одржан у просторијама Академије Наука и Умјетности Републике Српске, у много чему појаснио дешавања у оном дијелу свијета у коме живе православни вјерници, а посебно  у вези неканонских поступака Цариградског патријарха Вартоломеја у случају Украјинске православне цркве и њеног односа са Московском Патријаршијом. У распону од правног и историјског прилаза кобном расколу између Цариградске и свих осталих православних Патријаршија, па до промишљања „односа вјере и националног идентитета“, дат је нов допринос стручном и објективном тумачењу актуелног стања у православном свијету.

Не бјежећи од тежине оваквог задатка, ми смо успјели да на једном мјесту, у срцу Републике Српске окупимо мислеће људе и значајне интелектуалце из разних научних и стратешких институција и организација, и покажемо да истина о Православљу данас и јединство међу помјесним православним Црквама побјеђују сва искушења и веома опасне покушаје политичке злоупотребе  Цариградске Патријаршије, која је прва међу једнакима.

Укратко ћемо изнијети ставове, мишљења и анализе које су дале печат међународној конференцији.

У Сједињеним Америчким Државама сматрају да је потребно уложити максималне напоре да се обезбиједи широко међународно признање одлука које је донијео Синод Константинопољке Цркве у мјесецу октобру, а које се односе на питање Цркве у Украјини. Представници Стејт Департмента, који се активно баве овом темом, траже од државних власти православних земаља које се налазе под утицајем Вашингтона да изврше притисак на поглаваре својих Цркава, и да их убиједе да у конфликту између Константинопоља и Москве, стану на страну Константинопоља.

Патријарх Вартоломеј наступајући са позиције „Православног Папе“, бави се искључиво лобирањем интереса Америке, која посредством остварења својих користољубивих интереса, активно утиче на процесе који се дешавају унутар цијеле Православне Цркве. Као видљив знак такве узајамно користољубиве сарадње између Васељенског Патријарха и Вашингтона, свједочи и постављање америчког држављанина Томаса Илиополиса за члана централног извршног комитета Међународног обједињења православних скаута DEMOS,  човјека који по својим квалитетима и ауторитету, не испуњава основне нормативе који су неопходни за ступање на ову дужност. Зато са друге стране Томас Илиополис представља изузетно утицајне кругове у Америчком руководству, који показују велико интересовање за сарадњу са DEMOS,-ом, видјећи на такав начин могућност да кроз ту сарадњу утичу на ситуацију у Православном свијету.

Православни народи данас више него икада осјећају потребу да заштите своје интересе. Сценарио између Константинопољског Патријарха и украјинских расколника, може бити погубан и за слабљење контроле над собственим канонским територијама других Помјесних Цркава.

Поглавари Помјесних Православних Цркава треба да схвате колико је важно да убједе политичка руководства својих држава да се уздрже од активне подршке црквене аутокефалије за Украјину, необазирући се на притиске који долазе из Америке и од стране кијевскога режима.

Изузетно позитивна и охрабрујућа је чињеница да се деструктивна активност Патријарха Вартоломеја у Украјини нема једнодушну подршку код Помјесних Православних Цркава. Упоредо са Патријархом Српске Православне Цркве, поглавари Антиохијске, Александријске, а такође и Бугарске, Румунске и Грузијске Православне Цркве позвали су Константинопољ, да повуче своје одлуке, коју су погубне за цијелу Православну Цркву.  Ни у ком случају не смије се пропустити прилика да се заустави овај надолазећи расколнички процес који су запустили Вашингтон и Кијев. Због свега тога, ова тешка ситуација може бити рјешена само на свеопштем Православном Сабору.  Призив да се он сазове такође је био инициран и од стране Српске Православне Цркве на засједању Архијерејскога Сабора ос 6-7 новембра ове године.

Руководство неканонске Македонске Цркве са великом надом прихвата одлуку Патријарха Вартоломеја да дарује аутокефалију Улрајинској Православној Цркви и да скине анатему са украјинских расколника Филарета и Макарија. У Скопљу сматрају да следећи корак после давања аутокефалије Кијеву, иде и процес давања независности Цркве у Македонији.

Руководство неканонске Македонске Цркве рачуна да ће се питање аутокефалије почети рјешавати одмах послије рјешења државног спора између Грчке и Македоније о називу последње. На такав би начин Македонци добили признање од стране Константинопоља под називом «Охридска Архиепископија». Расколницима је већ обећана широка подршка од стране Вашингтона, који на такав начин жели дестабилизацију у СПЦ и на Балкану.

Предсједник Покрета „Избор је наш“, Дане Чанковић, истакао је да постоји противрелигиозни и противправославни свјетски центар моћи који у значајној мјери управља САД-ом, Енглеском, НАТО-ом, па чак и дијелом Ватикана. Тај центар свјетске моћи покушава да уништи православне народе, прије свега српски и руски, не зато што су они највећи на Балкану, односно руски међу највећим на свијету, већ зато што се њихов систем вриједности и идентитет заснива на Православљу у којем се чува Истина Христова. Уколико би био суштински промијењен идентитет и та два народа се одрекла Православља, одмах би и спласнуо удар на њих, али би тада и изгубили најсветију и најзначајнију историјску улогу коју имају у људској историји.

Чанковић је додао да се кроз времена воде два процеса. Један у којем Православље даје свој печат националним идентитетима и ствара од човјека личност која спознаје Истину и најдубљи смисао. Човјека који је слободан и има храбрости и мотив да слободу одбрани. Други процес је разбијање Православља како би се дошло до човјека без личности, анестезиране душе, који се лако покорава и прихвата лажни систем вриједности. Такав, њихов човјек, девијантне личности, лако се опљачка, отимају му се природна богатства која му припадају и као појединцу и као колективитету.

Та два правца носе у себи два суштинска става која се суочавају, душа је бесмртна и она то није. Став о бесмртности душе даје човјеку вјечну наду и најдубљи смисао који га наводи на добро делање.  А ако душа није бесмртна онда је све бесмислено па и сам живот и у таквом бесмисленом животу човјек се наводи на накарадност, изопаченост, на свако зло. У таквом бесмислу лако се губи Истина и слобода, јер човјек нема живе енергије, наде и Божије благодати да се одупре злу.
Православље, као христоцентрични доживљај свијета, у српском народу се покушава, и преко медија, потиснути суптилним наметањем српске митологије и потенцирањем важности српске историје прије Христа, а све у циљу Његовог неспомињања. При томе се не сматра да се не треба познавати и таква историја, али у оној мјери која  по важности заслужује. Одговор на све покушаје разбијања Православља јесте у учвршћивању јединства у Православљу и стварању савеза православних држава.

Предсједник Источноевропске организације за заштиту православља, Олег Денисов je предложио да треба формирати организације које би се на правним начелима бавиле заштитом православних хришћана. Често организовати скупове на којима би прихватали одређене закључке и резолуције и такве закључке и резолуције слати помјесним православним црквама, да би оне на основу наших неких иницијатива можда већ прихватале неке одлуке и рјешења. „Ми смо спремни да све оно што се данас овдје договоримо и прихватимо било какве одлуке резолуције укључимо наш блок рада према Васељенском пратријарху Вартоломеју и решењу питања. Ми би  хтјели да покажемо помјесним православним црквама да суд са Васељенским патријархом Вартоломејом изван оквира канонскога права потпуно је бесмислен. Не желимо да се једни православни хрићшани суде са другим православним хришћанима. Ми видимо рјешење ове ситуације да овај сукоб који се дешава код нас буде ријешен кроз призму канонскога суда који би био сазван из свих помјесних православних цркава и ако тај суд не можемо да створимо у крајњем случају би било довољно кад би све помјесне православне цркве званично опредијелиле свој однос према овом проблему макар на нивоу одлуке свештеног синода своје цркве.“, истакао је господин Денисов.

Адв.Владан Глишић  (у име „Народне мреже“ из Србије) нагласио је да је светосавље основни стуб српског националног идентитета и светосавље као такво није никаква идеологија или етнофилетизам већ српским духом изречено православеље, православље као једино истинско хришћанство. Полазећи од тога, јасно је да је свако угрожавање православља удар и на српски идентитет. То је случај и са дешавањима поводом неканонског понашања цариградског патријарха Вартоломеја у погледу Цркве у Украјини. Међутим, најбољи начин супротстављања таквом понашању, иза кога стоји политика САД (као представника хиперкапиталистичке цивилизације која је овладала светом и води га у потпуну пропаст) јесте објављивање борбе за успостављање православне цивилизације  у свету, цивилизације коју ће водити Русија и која ће донети ослобођење целом човечансту.

СНП - Избор је наш