Нико не може сам функционисати а поготово онај кога народ жели да види као вођу, као државника. Њему разне службе и савјетници требају да изнесу све суштинске проблеме и изазове на које држава и народ могу наићи и понудити му рјешења и одговоре а онда он, савјетовањем и уз Божију помоћ, да одлучи.

У задњих неколико дана  предсједник Додик имао је изјаву у вези подјеле Косова и Метохије и покренуо иницијативу за стављање ван снаге извјештај Комисије о догађајима у Сребреници од 10. до 19. јула 1995. године.

Да ли су Додикови савјетници имали у виду и сљедеће размишљање.

Неправедни глобалистички и антирелигиозни центар моћи, који је показао да ни најмање не уважава српске интересе, није одустао, а има и снагу да покуша даљњу дезинтеграцију Србије (Косово и Метохија, Војводина, тзв. Санџак, Прешево, Бујановац, Медвеђа), али и централизацију БиХ, односно укидање Републике Српске. По оној народној „Ничија није до зоре горила“, тако је и у међународним односима. Уочљив је пролазак оног времена у којем је један доминантан и неправедан центар моћи радио по свијету шта је год хтио. Зато, у једном процесу, кад се увиђа промјена међународних односа, у којој се све више уважавају достојанство и интереси српског народа, и народ и политичари требају бити трпељиви, мудри и одлучни у ставу да још не доносе рјешења за велике проблеме, какво је и насилно отимање Косова и Метохије. За то вријеме треба покренути све снаге за економски и сваки други напредак, као и развијати морална, национална и духовна осјећања.

Срби и њихови политичари из региона (изван Србије) никако не би требали  излазити са приједлогом који би подразумијевао разграничење, подјелу Косова и Метохије или како год већ називали поклањање српске земље, која није само непроцјењива вриједност у материјалном смислу, тим прије што је готово јединствена Српска православна црква и народ у Србији да се не иде у том правцу, подјеле Косова. Предсједник Додик, чије изјаве имају велику политичку тежину, а српски народ у њега полаже наду да у тешким временима може бити велики вођа, начинио је грешку, када је изјавио да треба подијелити Косово и Метохију. Један дио Срба одмах се разочарао због такве изјаве, а други дио може ући у замку тако што ће им се „потхрањивати“ мишљење да су интереси Срба у Србији и Републици Српској супротстављени. Ту ситуацију непријатељи српства вјешто могу да развију у осјећање мржње између Срба са једне и друге стране Дрине.

Косово и Метохија и Република Српска нису исто и не треба их доводити у везу. БиХ никада није била самостална држава, а садашња дејстонска БиХ јесте државна заједница. Срби су на тој територији историјски и државотворан народ, који је дао свој печат и времену и том простору. Косово и Метохија је српска земља од непроцјењиве важности, на којој су Албанци национална мањина, а демографску већину остварили су на незаконит начин. У вријеме Броза, на тај простор, на незаконит начин из Албаније дошло је преко 300 хиљада Албанаца који су и направили највеће проблеме. Власт Србије има на располагању Резолуцију 1244 СБУН која није стављена ван снаге, само је треба актуелизовати. Покрет Избор је наш је 2007. године на Тргу Крајине у Бања Луци организовао велики митинг „Косово је Србија и нека буде независна Српска“. Треба само истрајати и издржати.

Митинг Народ говори: Јесте Косово је Србија и нека буде независна Српска; Фото: СНП - Избор је наш

Споменути центар моћи жели да надмудри српске политичаре, а можда и да „наговори“ предсједника Вучића да ослаби Додика, како би овај изгубио на октобарским изборима. То би отворило врата за процес укидања Српске, а онда би се вратили на дезинтеграцију Србије.

Зато предсједник Додик треба добро да уочи од кога и какве савјете добија.

Од огромне је важности што су српске политичке странке на ванредној сједници Народне скупштине РС једногласно ставиле ван снаге извјештај Комисије о догађајима у Сребреници од 10. до 19. јула 1995. и донијела закључак о формирању независне међународне комисије које ће, у року од годину, објективно и без манипулација утврдити страдања у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године, те страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године, и што је предједник Додик у свом уводном обраћању на тој сједници Народне скупштине РС  рекао: „Кључна намјера је да се дође до истине. Не желимо да умањимо злочине над Бошњацима, али у извјештај морају бити укључена и страдања Срба. То је трајна обавеза свих институција Српске јер је на сцени стереотип о српским злочинима и страдањима других.“

Потписник ових редова, када је усвојен извјештај Комисије о Сребреници 2004. године, новинару је рекао: „Коме треба само девет дана истине о Сребреници и зашто? Шта је са једном другом Сребреницом, Србреницом која се десила прије те свјетски познате, а у којој је убијено преко три хиљаде српских жена, дјеце, људи, и то у својим кућама и на својим имањима?“

Истина, каква год да је, ће нас растеретити и створити услове за помирење. Међутим, све добро или лоше може се усмјеравати у једном или другом правцу. Не би било добро да иза тог процеса помирења стоји негативни страни фактор са лошом намјером, да „помирењем“ централизује БиХ и укине Републику Српску.  У том смислу, врло је симптоматично, што нико од српских политичара не отвори питање одлуке Уставног суда БиХ о конститутивности Бошњака, Срба и Хрвата и у Републици Српској и у Бошњачко-Хрватској Федерацији. Та одлука руши темеље Дејтонског споразума и у „правном“ смислу кроз један процес укида Републику Српску.

Уколико, не дај Боже, дође до укидања Српске, онда сви српски политичари овог времена ући ће у историју као највећи обмањивачи свог народа и велеиздајници.

Истина и помирење наших народа може одвести и у истинско разумијевање потребе да се Република Српска и Бошњачко-Хрватска Федерација мирно раздруже, што је можда и најбоље рјешење за оба ентитета, па нека се онда развијајау и сарађују, како мисле да је најбоље за њих.

И на крају сваки текст завршавам:
Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.



Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш