Када су потписника ових редова 2010-те године у емисији "Лицем у лице" упитали "Шта за тебе значи Република Српска?" Одговор је био - СЛОБОДА.  

После толико година, сматрам да она мора бити и слободна и праведна. Шта вриједи слобода ако човјек унутар друштва не може доћи до правде?

Без обзира што у свету нема велики број слободних и праведних држава, то није утопистичко размишљање. И у екстремној крајности, ако не може бити слободна ни једна установа, ако, чак не може то бити ни Српска православна црква (што би значило претешку ситуацију за народ), може бити један појединац и ЈЕДАН МОЖЕ МНОГО, а онда наставити заједнички, са онима који желе..

А зар српски народ и у новије време није направио чудо ? 

У времену кад је доминирала једна, за човечанство, непријатељска сила, када се распадао СССР , а Русија и руски народ били у живом блату (још тада су јој припремали рат кроз замку - рушења Берлинског зида у коју није упала), а Кина сањала о свом златном добу - СРПСКИ НАРОД пружио је отпор тој и таквој глобалистичкој сили. Створена је 9. јануара 1992. РЕПУБЛИКА СРПСКА. Дејтонско-Париским споразумом, међународно је призната. Чак и неправедни глобалисти нису желели ризиковати да насилно 1995.г. укину Српску, јер их је то могло одвести у неизвесност (укључивање у рат Србије, па и нуклеарне силе, Русије). Зато су пристали на Дејетонски споразум и Републику Српску, уз лукави план да ће је кроз десетогодишњи процес укинути... Српска је постала пример за слободарске народе, а српски народ је имао чиме да се поноси.

Сада, после извојеване величанствене одбране Републике Српске у рату, обични људи и народ примећују да је за њу највећа опасност, болест друштва изазвана неограниченом похлепом појединаца и покушајем наметања искључивог материјализма.

Похлепа неке појединце наводи на неморалне, па и криминалне радње, само да би задовољили, оно што се не може трајно задовљити, "аждају"  у себи. Та похлепа изражена је кроз различите облике страсти, присвајање материјалног богатства у обиму који човеку никад није потребан, стомакоугађањем, коцки...

Да таква болест друштва не пређе у акутну, са могућношћу угрожавања Р. Српске и смисла њеног постојања, а њени грађани да не изгубе осећај за истинске вредности -потребно је јавности показати двије врсте поступања.

 Износити конкретне примере људи, које ће народ доживети као добре или лоше.

Добре примере јавност треба да чује како би народ добио наду и жељу да се бори за здраво и праведније друштво. Лоше примере потребно је снажно износити суду народа, како се појединци не би осилили до те мере, да помисле да им нико, па и закон, не може ништа и ако у својим активностима неограниченог присвајања материјалног богатства служе се често нечасним и криминалним радњама, отимајући од незаштићених појединаца, крадући новац из буџета, од народа.

Каквог смисла има слобода једног друштва ако у њему човјек не осјећа да може доћи до правде? 

Случај потписника ових редова је само један од многих у којима су појединци оштећени, преварени или им је отета имовина, чак и сумњивим судским пресудама, а то све од стране моћних појединаца, који не бирају средства да би остварили своје циљеве.

Износим почетак проблема моје породице и питам народ, обичног човека - да ли је нормално и праведно да суд (тадашњи судија Окружног суда у Бањој Луци, Милан Благојевић) у истој пресуди (2017.г.) наводи да се земљиште добијено на коришћење ( добили га Рагиб Ибрахимбеговић и остали) пре 1986.г. од тадашње Општине Бања Лука, не може прометовати и да је та радња кршење закона. Да би у истој пресуди, били награђени они који су прекршили закон и 1986.г. продали за велики новац наведено земљиште, на начин да истом том пресудом из 2017.г. се даје право власништва, иако су право коришћења изгубили по два основа. 

- продали су 1986.г. оно што се не може прометовати и 

- од 1986.г. ни на који начин нису користили наведено земљиште, чак од те године ни један дан нису физички били на том земљишту до дана данашњег.

Дакле, оним људима, који су 1986.г. продали земљу добијену на коришћење од Општине Бања Лука и од те године никад је више нису користили, нити били и један дан физички присутни на њој, суд својом пресудом из 2017. г.  даје право власништва и могућност да је поново продају, што су и учинили 2024. године.

Моја породица 1992.г. је са породицом Џемала Кауковића ( који је 1986.г. купио од Ибрахимбеговића и осталих легалну кућу са земљиштем, а које се физички наслања са земљиштем које су добили на коришћење) уговором заменила имовину и уведена у посед . На "спорном"земљишту је изградила аутоперионицу, која и данас ради. 

У најкраћем - износим различито поступање људи у истој ситуацији - да се зна.

Неколико година Рагиб Ибрахимбеговић и остали нуде за продају спорно земљиште, између осталих и :

Вељку Јарићу, власник велике грађевинске фирме Арагоста Инвест;

Сави Кнежевићу, власнику фирме „Red Brick Gradnja“;

Гордану Савићу, власнику фирме  „Sinema tauer“ , као и двојици београђана.

Сви они, у разговору са потписником ових редова, у којем сам објаснио ситуацију са земљиштем, уз захвалност за дате информације, одустали су од куповине. Узвратио сам захвалност због разумевања ситуације.

Када су Ибрахимбеговић и остали спознали да нико неће да купи земљиште на доброј локацији (из наведесних разлога, моја породица га користи од 1992. а ушла у посед на законит начин - уговором о замени некретнина), они су га "упола цене" понудили Недељку Кесићу, бившем високом службенику државне безбедности (чија укупна имовина вреди неколико милиона евра),   који је, не улазећи у проблем и чињеницу, да то земљиште други користе, одма прихватио понуду и у децембру 2024. несавесно купио спорно земљиште. Тако су Ибрахимбеговићи и остали по други пут продали земљиште. Први пут 1986.г. и 2024.г. и за то земљиште никад нису дали ни динара, нити добили у наслеђе, јер је то земљиште било друштвена својина, односно власништво Општине Бања Лука.

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

---