Сматрам да су поруке попут: „политичари су лопови“, „политика је курва“ и „мој глас ништа неће промијенити“, веома лоше за здраво друштво.

Оне не само да обесхрабрују људе да слободно гласају за што боље, способније и поштеније људе који се налазе на изборним листама, него могу обесхрабрити и поштене и способне људе да уопште пожеле да се нађу на изборним листама — јер, забога, „политичари су лопови“.

На тај начин простор се управо препушта вјештим људима склоним злоупотребама, који власт могу искористити да на незаконит начин остваре огромне личне интересе, не размишљајући о народу, а затим политичку моћ користе као заштиту од одговорности.

Зато је важно да јавност тражи одговоре и онда када су у питању велике одлуке и велике штете.

Послије катастрофалних поплава 2014. године остало је важно питање управљања водама и акумулацијама, па и питање да ли је и у којој мјери начин управљања акумулацијом ХЕ „Бочац“ ( динамика пуштања воде ) утицао на посљедице поплавног таласа. Јавност заслужује јасне, стручне и документоване одговоре о свакој одлуци која је могла утицати на размјере штете.

Слично је и са случајем „Виадукт“, који је Републику Српску коштао огроман новац. У арбитражном поступку проблематизовано је, између осталог, поступање концедента у вези са изградњом ХЕ „Бочац 2“, уз оцјену да су тим поступањем нарушена легитимна очекивања инвеститора.

Зато није довољно само рећи колика је штета настала. Јавност има право да зна: ко је доносио одлуке, на основу чијих стручних процјена, да ли су посљедице могле бити предвиђене и ко сноси одговорност за одлуке које су довеле до огромне штете у оба случаја?

Ово нису питања која треба постављати само када штета већ настане. Треба их постављати и прије него што некоме дамо власт.

Нема тако доброг система који људи без савјести не могу злоупотријебити, нити систем сам по себи може надомјестити недостатак личне одговорности оних којима је повјерена власт.

Зато треба да поставимо озбиљна питања:

Зашто бисмо гласали за овога, а не за онога?

Какав је био тај човјек прије власти?

Како се понашао када је добио моћ?

Како је стекао оно што има?

Да ли је спреман нешто своје да жртвује за друге?

Да ли говори истину и када му она не користи?

Да ли је остао исти када је добио положај?

И, коначно — коме је његова способност до сада највише служила: њему или заједници?

На многа од тих питања одговор се може наћи ако погледамо живот, рад и дјела човјека прије него што прочитамо његов изборни програм.

Нису сви исти.

Политичари не смију бити лопови.

Треба потражити човјека чији живот говори више од његових предизборних ријечи.

Али не треба тражити савршеног човјека. Таквих скоро да нема. Треба тражити доказ да је човјек способан да своје знање, рад и успјех подијели са заједницом. Да је спреман да личном жртвом учини нешто смислено и добро за отаџбину и друштво.

ИМА СМИСЛА ИЗАЋИ НА ИЗБОРЕ.

ЗА КОГА ГЛАСАТИ?

„ПО ДЈЕЛИМА ЋЕМО ИХ ПРЕПОЗНАТИ.“

Не по плакату.

Не по слогану.

Не само по дипломи.

Не по томе колико гласно говори да је способан.

По дјелима.

Можемо и треба да тражимо знање и способност, али гледајмо и човјечност, одговорност, личну жртву и однос према општем добру.

Избор је наш.

Дане Чанковић

---