Нема тако доброг правно-политичко-економског система, а да га лош и лукав човек не може злоупотребити за лични и групни интерес и тако искварити друштво.

И нема тако лошег политичко-правно-еконлмског система, а да добар човек у њему се не може понашати часно и својим радом допринети општем добру. Дакле, није примарни проблем и примарно решење систем  у којем човек живи, већ је примарни проблем лош човек спреман на свако зло како би задовољио своје страсти. А примарно решење јесте - одњеговати доброг човека.

Да ли Свет његује доброг човека ? Долазак до тачног одговора може помоћи и размишљање - Добар човек за народ , за ближње, а посебно за самог себе, је онај који има снагу одупрети се сили греха. А одупрети се тој сили не може сам човек, већ само благодаћу Исуса Христа. И гле чуда - овај Свет и његова наука свом својом лукавошћу покушава наметнути човеку заборав , ко је и како је постао. Наука таквог Света, и када открије законе физике, хемијске, па и друштвене, не казује узрок стварања свега видљивог и невидљивог, или чак намеће неко "решење" и узрок који вређа достојанство човека, оно које је одраз његовог духовног стања, а не његовог "умовања". Духовна спознаја је неупоредиво шира и важнија од интелектуалне. Достојанство код искључиво материјалистичког интелектуалца је заправо гордост која не дозвољава могућност постојања било кога или чега, ако то његов ум не може да разуме. А и тај умни процес није искључиво његов, што му није допуштено да у таквом стању схвати. Најчешће је под утицајем лукавих сила поднебесја.

Достојанство духовног човека, зашто не рећи, истинског, јесте скрушеност и кротост. Скрушеност према Богу. Такву скрушеност никад неће моћи разумети неверујући човек. 

Дакле човек у Свету живи на неки начин шизофрено . "Наука" , "образовање" нажалост и многе породице уче децу да нема Бога...чак се води и борба против Њега. Псовање Бога и свега светог је узело толико маха да се тај грех могао и може  "сапрати" само великим страдањем. А са друге стране дете понекад осети дубоко у себи "златну жилу" (душу) која је у директној вези са Богом ( колико год човек то жели или не ). Та "златна жила" у нама је затрпана страшном јаловином (нашим грехом и грехом наших генетских предака, као и прародитељским), коју ваља "ископавати" нашим покајањем. Истинско покајање не долази из ума, веће из стања душе која је у то стање доведена кроз велику љубав, пре свега према Исусу Христу Сину Божијем, а онда и према ближњима...из истог стања душе долази и истинско праштање. Али тај процес започиње оним промишљањем ума који га отвара и прихвата спознају и веру о Исусу Христу као Сину Божијем.

Покајање и праштање, када се ради о нечем конкретном, може доћи и из ума , рационално, али такво покајање и праштање, најчешће је привременог трајања, за разлику од оног покајања и праштања које долази из посебног стања душе, које је трајно и Богом благословено.

Дакле, човек је у својој суштини добар, али је грехом своју природу учинио палом. Зло у њега је ушло споља, преваром, на начин да је лукави срушио човеков бедем и темељ, веру и љубав прем Богу. Човек је посумњао...Зато је од велике важности за здраво друштво то што је враћена веронаука у школе. То је један од најбољих начина да се одњегује добар човек.

Нажалост свет је пун искушења и изазова кроз које пролази човечанство. И у зависности од тога колико је човечанство окренуло "леђа" Богу и од односа добра и зла, човечанство пролази кроз мирна или ратна времена. Чини се зло не само у међусобним сукобима између народа и држава, већ се зло чини и ближњима, па чак и самом себи, кроз удовољавање страстима, које опет могу довести до лудила или до самоубиства.

Има информација које кажу да данас осам људи контролише богатство у вредности богатства којег има доња половина човечанства. Колико и данас људи умире од глади ?! Деца се убијају у рату, а не само ратници....

Мајке убијају своју још не рођену децу.

 Зашто је то све тако ? 

Човек је преварен и обманут од лукавог кренуо у грех, а  опседнут њиме кренуо је и у борбу против Створитеља свега видљивог и невидљивог. Таква борба му заслепљује виђење свога греха...

ПО ДЕЛИМА ЋЕМО ИХ ПРЕПОЗНАТИ

Дође тренутак у животу сваког народа када већина почиње да прихвата оно што је до јуче сматрала неприхватљивим.

То се не дешава одједном.

Нико не дође и не каже: „Од данас ћете се одрећи себе, свог идентитета.“ То се чини постепено и вековима ако треба. Данас се човек одрекне једне речи. Сутра једног града , свога права. Прекосутра једног сећања. После извесног времена више и не примети да је постао неко други.

Управо зато највеће битке никада не почињу на бојном пољу.

Оне почињу у савести и у срцу.

"Српски комунисти" у Брозовој Југославији створили су антисрпске установе и ударили темеље  разградње српског народа и од делова историјског народа створили су народе са вештачким идентитетом. То није било довољно. Требали су ставити крвав печат на своје дело и за све окривити српски народ. Осуда српског руководства само прикрива стварни циљ.

ДОБРЕ ИДЕЈЕ , КАД ИМ ВРЕМЕ НИЈЕ

Глобални процеси (разбијање свих врста суверенитета и идентитета, држава, основних народа и религија) изгледа да су планирани  да одпочну са распадом СССР-а ( а неправедни глобалисти планирали су и тада 1989 -90 раат свих против Русије. Мудрост руске политике то је спречила) и разбијањем Југославије, те стварањем ситуације због које ће свет оптужити српски народ да је за све крив. Ситуација је створена на начин да су споља ( највероватније из Хрватске) лукаво убацили идеју о потреби писања "Меморандума" САНУ-а 1986., у којем нема говора о истинском српском национализму, а поготово не о решавању српског националног питања. Циљ оних који су лукаво подстакли, можда наивне српске академике и није било оно што је горе наведено, већ да се уз помоћ "Меморандума" причи о "Великој Србији", клању ножевима, или "кашикама", пробуди несрпско становништво, које је живело у комунистичкој Југославији, и које је свој шовинизам, па и нацизам потискивало. Многи задојени усташвом кренули су по територији Југославије, ширећи страх од Срба и српске чизме "Ево хоће Велику Србију, хоће да нас покољу", како би тако створили амбијент за рат и у њему прилуку за остваривање својих циљева. Што су и успели.

А истински Срби, верујући, никад нису клали, већ је велики покољ извршен над њима.

Доброту српског народа не  може разумети неверујући човек. Али, та доброта може да разобличи сву лукавост непријатеља. И опет одговор српског народ на ту лукавост тешко да могу разумети други.

КРАТАК ОПУС ЛУКАВШТИНЕ

- Успостављање равноправности Републике Србије са другим републикама бивше Југославије, названо је "Јогурт револуцијом" , а покушај да се одбрани идентитет српског народа у Лици, Кордуну, Банији, Далмацији, Славонији, названо је "Балван револуција".

- Како би се сва кривица свалила на Србе, чак и неки Срби причају да је требало прихватити План З4, како би се заштитили Срби у делу Републике Српске Крајине. Наивно или НЕ , неће да признају да "Запад" никад није испоштовао споразуме ( Минске, па чак и Дејтонски споразум почели су га насилно мењати већ првих година од потписивања.)

- Дешавања у Вуковару, Дубровнику и Србреници, била су лукави планови да се пред светом окриви српски народ ("србо-четници"), а напад на Вуковар и Дубровник водила је ЈНА. Са таквом војном снагом је напала и рушила Вуковар, већински српски град, да је могла без већих проблема ући у 

Загреб...па онда преговарати.

У Сребреници, јуна месеца 1995. ратни злочин над, до тада, Муслиманима, починио је такозвани "Десети диверзантски одред" који није био званично у саставу Војске Републике Српске, а у његовом саставу били су "војници" различитог националног састава, Хрвати, Словенци, Срби.. Пред Хашким судом, за тај злочин, осуђен је Хрват, Дражен Ердемовић, пред судом БиХ, осуђен је Словенац, Франц Кос...

Овако све , од "Меморандума, Дубровника, Сребренице, све је искоришћено и злоупотребљено против Срба, како на унутрашњем плану, тако и на међународном, кроз Хашки трибунал...Што представља историјску заверу против српског народа.

Занимљиво је и анализирати и следеће размишљање:

Они који су деведестих година причали и позивали на "Велику Србију" морали су знати да за то није време. Међународне околности никако нису ишле "на руку" српским интересима. Напротив. Тадашња доминантна светска сила била је најдиректније посвећена активностима које су биле усмерене против српских интереса (подстакла је разбијање Југославије и обезбедила све исходе који су били штетни за српски народ. Чак и Дејтонски споразум ,1995. који је признао постојање Републике Српске, настала 9. јануара 1992., био је замишљен као привремено решење од 10 година, а да после уследи укидање Српске и централизација ВиХ, затим је  Шиптарима обезбедила проглашење и признање лажне државе Косово), а Југословенска народна армија је била и других; хрватска, словеначка, муслиманска..Неки Срби који су у њој били осећали  су се као југословени, неки чак и анти Срби. Било је свакако и оних који су се осећали као Срби.

- Са каквом лукавошћу се служе противници Срба, види се и у следећем очигледном примеру. Пре уласка Хрватске у ЕУ, када је била озбиљнија борба искључиво организованих Срба кроз удружења грађана ( који су имали своја уставом загарантована права у Хрватској) , а без помоћи установа Сбије и Српске, да им се заштите њихова права у вези личне имовине, 40.000 станарских права, пензија, њихово учешће у разним фондовима...да не говорим о конститутивности Срба...- једни су те активности за остваривање наведених права "сахрањивали" причајући да не треба организовати протесте у Бриселу против Хрватске . Неће она испунити та права док не уђе у ЕУ. Она ће је натерти да то уради. Када је Хрватска ушла у ЕУ , опет ништа, али зато су други долазили међу намучене и опљачкане Србе и говорили им - што се снажније нисте борили и у Бриселу, док Хрватска није ушла у ЕУ, сад је касно. И ГЛЕ ЧУДА , ових дана слушам неке новинар аналитичаре, па и високе државне функционере, како је решење да регион уђе у ЕУ. Тако би ЕУ заштитила Србе на Косову и Метохији. Или , још лукавија прича "ТЕРОР НАД СРБИМА НЕЋЕ ПРЕСТАТИ ДОК СРБИЈА НЕ ПРИЗНА НЕЗАВИСНО КОСОВО".

Српски народ напаћен свим поразима ( изузев велике победе - Републике Српске за то су заслужни борци и народ ) и излуђиван преко свих медија и расположивих других начина, на то може да одговори - Ако само тако може престати терор над Србима, онда је боље и да га признамо као независну државу.

Јер, данас нема озбиљне приче о конкретној одбрани Косова и Метохије, које је и по уставу још у саставу Србије, а поготово нема приче о Великој Србији и ако више нема непријатељске силе која је толико доминантна у свету. А управо сада је време, када се међународне околности мењају, да крене прича у јавности о реалном враћању Космета под суверенитет Србије. И не само то, већ - отворити српско национално питаање на Балкану. То за почетак могу урадити националне организације на научним конференцијама, округлим столовима, трговима...

Право питање сада није колико ће људи одмах прихватити те идеје.

Право питање је да ли ће у народу остати живо уверење да има право на избор у којој и каквој држави жели да живи.

Прича се о смена епоха. А шта би могао бити садржај нове епохе ?

Већ се одвија покушај уништења човека по Божијој благодати и стварање налик човека. Неправедни глобалисти покренули су процес рушења свих врста суверенитета и идентитета, разбијање држава и основних религија. И то све кроз хаос, лаж, обману и страх. Кроз ратове, ако треба свак са сваким, па и својим најближим. Вештачки ће изазвати болести (биолошко оружије), несташицу харане....Све ће да ураде како би обезбожено човечанство и због тога безнадежно, пало на кољена оном који га је стварно и довео у ту ситуацију. То поклоњење таквом непријатељу, било би и најдубљи пораз човечанства.

Да би се све то спречило, одложило или ублажило потребно је да - ДОСЛЕДНИ ДОВЕДУ ДОСТОЈНЕ НА ВЛАСТ. 

Политичке странке завршавају своју историјску улогу. Постали су саме себи сврха, или још горе, постале су средство за остваривање личних и групних интереса. А кад дођу на власт председници политичких странака и интересне групације које им припадају, онда нема граница њиховој похлепи нити ограничењу задовољења њиховим страстима. А, неморал, неправда и лицемјерје су толики, да обманом и илизијом народу све представљају да је то за њихово добро. Да је њима боље него икад....

НЕПРАВДА и ПОНИЖЕЊЕ ПОКРЕЋЕ СРПСКИ НАРОД, А ВЕРА У БОГА И ЉУБАВ ПРЕМА СВОМ НАРОДУ ДАЈЕ ГАРАНЦИЈУ ДА ЋЕ СЕ СТВОРИТИ ДРЖАВА КОЈУ ЋЕ СРПСКИ НАРОД ВОЉЕТИ, А ТА ДРЖАВА ЋЕ ИМАТИ СНАГУ И ЖЕЉУ ДА ОБРАНИ ИНТЕРЕС СРПСКОГ НАРОДА И СВАКОГ ПОЈЕДИНЦА У ЊОЈ.

Народ ће још више вољети државу која има кантар правде на којем ћемо се сви измерити. На једном краку ставимо све што смо урадили за народ и државу, а на другом вредност нашег личног материјалног богатства.

Немам ништа против богатих пословних и успешних људи , ако су то материјално богатсво стекли поштено, радом, а не крађом народа и државе и пљачкањем државног буџета.

ИДЕЈА НОВОГ МЕХАНИЗМА ПОЛИТИЧКОГ ПРЕДСТАВЉАЊА НАРОДУ

У српском народу има доследних, верујућих људи који  нису остварили никакву метеријалну корист од политике, а свесни су великих догађаја који долазе. На њима је највећи изазов, обавеза и одговорност , да осмисле начин како ће достојне да доведу на власт. А има и достојних и начина. Народ препознаје доследне, тим пре што су се као такви доказали у животу. Они ће на изборима народу предложити достојне...неће им бити потребне интересне политичке странке, већ велика жеља и свест да , уз Божију помоћ, створе праведнију државу и друштво. Већ у другом изборном циклусу, интересне политичке странке неће бити у власти, а касније ће и нестати са политичке сцене.

Треба веровати и радити.

Тако ће се створити амбијент у којем ће се , ако Бог да, јавити нови Растко у српском народу. 

 

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

---