Студенти блокадери су заморчићи а грађани су жртве. Ако изађу на изборе  њима ће „пресудити“ они грађани  који су их на разним путовањима и протестима испраћали  хлебом, гибаницом  и колачима ,а студенти  их сада  својим бесмисленим блокадама  спречавају да се лече, рађају децу, раде,…и у већини случајева и њих   школују.

„Мислим да ни најдубљи центри моћи више немају контролу над свим могућим правцима унутрашње логике „развоја“ посмодерног нихилизма…“

„Покрет је постао анти-демократски у начину свог рада и потпуно нетранспарентан. Управо обрнуто од онога што тражи од других.“

„…Када се више није знало шта даље, појавили су се и екстремни само-деструктивни националисти, јер је вероватно део Покрета у национализму видео већ традиционалну најјачу политичку полугу којом власт може бити смењена.“

(Дешавања и теме које смо сместили у формат  „став до става=један“који подразумева  да  два става  могу функционисати као један  буди пажњу самим тим што у њему има места и за трећи,…па и више ставова .)

Пише:Милорад Антонић

Бранко Милановић, професор на Сити универзитету у Њујорку (CUNY)) један од највећих светских ауторитета за глобалну неједнакост, изнео је своје ставове о новонасталој политичкој и друштвеној ситуацји у Србији изазваној појавом студентског протеста и покрета.(види:https://brankomilanovic.substack.com/p/kako-pokret-vodi-ka-diktaturi-ili ).

Инсајдер седме силе, („инсајдер СС“)вама препознатљив из текста „Став до става =један:Постојећи појмовни свет неће бити поштеђен неминовног ужаса пропасти“ кога сте богато „наградили“ вашом подршком његовим ставовима је истим поводом  реаговао и поручуо:

„Какво лудило! Невероватно. Климакс постмодерног метода. Мислим да ни Фуко, Бодријар, Лакан и Дерида заједно нису могли да замисле далекосежност метода који су осмислили ради разградње (читај: деконструкције) односа“појмова и појава“, „света и текста“. Ова епоха је крунски пример отуђења до превазилажења смисла и постојања! Мислим да ни најдубљи центри моћи више немају контролу над свим могућим правцима унутрашње логике „развоја“ посмодерног нихилизма који је по својој деструктивности и танатичности превазишао све до сада познате идеологије и религије којима су разградња света и оданост злу били средство до циља са којег би самостало управљали светом, дочим је постмодернистички блуд у себи ујединио средство и циљ у савршени механизам атомске дематеријализације и коначног духовног уништења живота. Мислим да је и Бог мало збуњен.“

                                         Академски прст у око

На терену,(територија Србије)који је веома близу претварања у гладијаторску арену, где се одигравају студентски протести за који  професор Милановић каже да:  „Спонтани покрет је, у једном тренутку, вероватно и мимо очекивања оних који су га започели, прерастао у много шири покрет против режима и на тај начин ушао у своју другу, политичку, фазу. Улазак у политичку фазу значи да покрет почиње да сноси политичку одговорност за догадјаје.Имплицитна подршка насиљу и сталне блокаде саобаћајница као основни начини политичке борбе не само да противрече оригиналним циљевима Покрета, већ су само-деструктивни: доводе до хаоса, а ниједно друштво у хаосу не може да живи. То отуда захтева диктатуру“ и подсећа:“То је ишло заједно са неспособношћу да се дефинишу полтички циљеви. Од корупције (где, како сам написао, Покрет уопште није успео да дефинише институционалне начине да покуша да је смањи), Покрет је прешао на захтеве о превременим изборима, затим на де факто захтев за Вучићеву оставку, и коначно када више ништа није функционисало, на отворено насиље.

У том насиљу Покрет тврди да је ситуација слична оној из 5. октобра 2000. То је потпуно нетачно. Пети октобар је био народни одговор на Милошевићев излазак из оквира легалности. Септембарске изборе је Милошевић изгубио већ у првом кругу, што је одбио да призна.“

И отуда професор  све то види као пут „ка диктатури или грађанском рату“, а „инсајдер СС“у свему препознаје „крунски пример отуђења до превазилажења смисла и постојања“што све заједно и истовремено у стварним жовотима личи да је већина становника будуће гладијаторске арене већ у улози  заморчића  јер ако  су студентски протести увод у  грађански рат  онда то искуључује  могућност да је све почело спонтано и да није „мотивисано једним превасходним циљем“.

Биће ипак  да су студенти, на које народ, а то је позната ствар, у Србији гледа благонаклоно, у почетку били заморчићи, да би нешто касније вештом манипулацијом моћи и новца у већ тако емоционално припремљену подлогу над новосадском трагедијом убацили прво главног кривца и тражили оставке. То у маси понетој емоцијама „пали“,па је полако, вешто и плански емоционално уздигнутим  и уваженим осећањима масе као уље на ватру доливан политички  кредибилитет а протестанти су, по систему „млади се боре кад држава неће“ проглашени жртвама. Тиме су постигнуте две ствари. Студентима је пријала улога жртве(на том узрасту  тај коров веома добро успева, па је убрзо проширен и на средњошколце),а на другој страни  постигнута је  планирана али не сасвим довољна тензија! Тако је и по том рецепту политичког менија претходна и постојећа бланко благонаклоност народа према студентима постигла  свој циљ. Са таквим рејтингом створени су услови за следећи корак- радикализацију тактике  са стратешким циљем да се та благонаклоност претвори у незадовољство. Како? Па тако што код  благонаклоњеног народа према студентима треба изазвати осећај да су преварени. И то по оном систему да највећу љутњу и бес, не само код нас Срба изазива свест да си неког хлебом хранио а он тебе…Народ се управо тако осећа онда када му исти они које је подржавао и обожавао сада ремете и отежавају  свакодневни живот што је наравно изазвно блокадама. Такво и толико да од најмање ситнице до оне по систему прст у око буде разлог за недзадовољство љутњу и бес.

Из свега  видно је коришћење, заправо злоупотреба  метода праксе и навика из народа. Свима нама је познато да нпр. родитељи када су  незадовољни учењем свога детета, они га санкционишу, падале су и батине, давно то беше, касније  прекори, казне и сл. Тако  је и у овом случају. Сећате се, не тако давних сцена ту негде када су  студнети блокадери пешачили које -куда да су  дуж тих њихових „путовања“од стране обичног родитељског народа дочекивани са хлебом, гибаницама, млеком, колачима…!Данас су ти исти нечији  родитељи, или  бар  део њих бесни, љути и непријатно расположени према тим истим студентима јер им својим блокадама онемогућавају да колико толико воде нормалан живот, извршавају своје свакодневне потребе, лече се ,сахрањују,… А ко им то ради? Па они које су „хлебом хранили“!

И шта се десило? Улога  заморчића од студената  пренета је на незадовољан  народ. Тај народ је поприлично бесан. И сад, док студенти уживају народ управо њих види као кривце .(Да се неко бавио праћењем и бележењем појединачних тегоба, почев од оних када је био блокиран улаз у Ургентни цернтар Београда, до породичних проблема који су производ немогућности  извршавања обавеза била би то поприлично обимна књига употребе терора у мирнодопском периоду.)

Пошто блокаде постају безобзиран,безобразан и нецивилизацијски   начин комуникације без и мало потребе да неко макар био и на издисају  буде поштеђен уз поприлчилчно дуго трајање између оних који су убеђени да заслужују пажњу јер  забога чине добро дело и оних који су жртве ,али изневерени, па још криви што не смењују власт  све указује на то да недостаје само једна варница. Како се бруталност и небулозе повећавају тако је извесност  да ће то прерасти у грађански бртатоубилачки рат све већа.

А почеле су и претње.Наравно и са једне и са друге стране што је још веће зло јер нису сви родитељи љути,поготово не на своју децу  али ту су и замене теза. Ових дана у прилог томе је текст са  фб налога (адреса позната редакцији) на коме је исписано :

Ивице Дачићу Студенти из Шумадије ти поручују:Одговараћеш за сваки ударац пендреком по леђима деце.За апсолутнмо сваки ударац“.

Или ситуација у Земуну.Тамо је улица Глава у блокади већ неколико дана, али нико блокаде не уклања, па је господин Шешељ дао ултиматум Влади Србије, да уколико се за 72 сата те блокаде не  уклоне он ће „са својим четницима“ да их уклања. Шта  тим поводом може да се деси боље да и не претпостављамо. Јер већ се кроје вести да ту где су блокаде постављене ту је граница Војводине.

                    О трагичној прошлости  и крвавој будућности

Како објаснити,чиме и да ли се уопше правдати да није тако већ обрнуто?А посебно је питање  коме то доказивати?! Производња дезинформација, без обзира на присуство бруталности у овако скројеном тесном оделу је опасно оружје!

Подсећања ради у медијима пише и ово!

„Један студент блокадер срамно је извређао мајку троје деце, па је тако на свом примеру показао каква је култура блокадера фотељаша. Срамно и нацистичко понашање студента блокадера према мајци троје деце показало је сву „културу“ њему сличних.“

Бруталностима нема краја.Напротив! Студентима који су у  овом случају најамним радници   на „послу“за који су ангажовани постао  им је инспитрација за доказивање. Сећате се линчовања  декана Факултета спорта и физичког васпитања (ДИФ) у Новом Саду, Патрика Дрида,па дављења   припадника обезбеђења Скупштине општине Краљево,па напада на градоначелника Ниша Драгослава Поповића и директора Дома здравља Милорада Јеркана.Ни студенте који желе да уче нису оставили на миру.

Али нису само они брутални. Један споран снимак је то и доказао. Емитован је на телевизији Н1 и траје свега неколико секунди ,па им је вероватно у брисању промакао,на коме се приказује како  блокадер нечим,највероватније флашом ,гађа полицију која стоји и брже-боље бежи”. (види.https://www.republika.rs/vesti/politika/672832/blokader-gadja-policajca-pa-bezi ).Или видео снимак забележен на истом линку где блокадери не пуштају човека са дететом да прође.

И опет да подсетим да су своју мисију  почели као академски грађани смерни и посвећени истини, поштоваоци бола и туђе трагедије жалећи прво за побијеном децом у ОШ Рибникар, па у местима Дубона и Ораховац, па за погибијом шеснаесторио људи у Новом Саду. Зато из дана у дан, јасно је да  протеси нису  почели спонтано ,али јесте како професор  Милановић написа  „ прерастао у много шири покрет против режима и на тај начин ушао у своју другу, политичку, фазу…“! Али не зато што су то студенти  хтели,већ што је то део домаћег задатка,па сада у тој другој фази имамо несхватљиву контрадикторност лицемерје, кршење закона, угрожавање слобода, јавног реда и мира и изазивање разних несрећа  где они који  траже осуду корупције и кривце за несреће и сами несреће изазивају а  због корупције бивају ослобођени. Посебна прича је убеђеност ових  интелектуалаца (ја тако студенте доживавах до пре неког времена)да се све то постиже насиљем. Какав је то морал или дволичност?! Какав је то спонтани покрет?У шта то израстају ови млади људи?Њихове генерације  знају како се зову они са два лица?!Зашто после седам месеци из глава студената на површину испливаше гадости? Бруталности и понашање које ни у ком случају не доликује  бдућим академцима! Да ли су свесни да ће и ови овде  само напоменути случајеви непримереног насиља сутра за њих бити превазиђени и недовољни?! Имаће потребу за још већом бруталношћу. Можда то они неће желети . Али има ко хоће ,а они ће бити у обавези!

Једна ствар је нелогична. Да ли неко стварно верује да студенти нису свесни чињенице да радикализација, бруталности ширења националне мржње и призивање братоубилачког рата не може да реши ,не само њихове студентске захтеве, који се више и не помињу, него не може ни  да на власт доведе некога по  њиховој вољи и укусу.О томе одлучује неко други,а не они! А ако иду на изборе резултат ће зависити од оних који су их хлебом, гибаницом млеком и колачима испраћали на пут ,а они их сада спречавамју да се лече, рађају, раде,…и у већини случајева и њих   школују.

Истина је и  стара је пракса да кад неко не заврши школе може да  заврши као најамни радник или, зашто да не, нпр.као чистач улице . Ова генерација наших несуђених академаца ,а још увек студенат добро је обучена за оба занимања. Контејнери су им заменили компјутере и оловке. Али изгледа да су  они, за сада, задовољни својим радним местом?! Верујем и да су надокнадом задовољни. У прилог томе колико су себе као личности  унизили говори и јутрошњи пример из Загреба. Отуда им је на „пусу“  коју им је поводом концерта у Загребу послала студентикља из чопора блокладера а која је хтела да им се додвори као интелектуалка, стигла порука.“Никада ви неће бити ми јер сте смеће.Фурајте контејнере и даље по Београду доље горе“.

Дакле,не верујем да су студенти спремни за план проливања крви нити су са њим упознати. Они  не размишљају о трагичној прошлости  и крвавој будућности. Истина је да немају времена ни за читање књига а о томе свему тамо понешто и пише, њима је сада важно што су у логама које имају важни сами себи. Без обзира што су за сада само потрошни материјал, долар има ту моћ уливаља самопуздања. Макар били и фалсификати,а по кулоарима се шушка да их управо плаћају фалсификатима.

                      Сврха живота у свету без објективне основе

Искрено,обзиром  да су ови протеси крштени као студентски а они као наши академиски грађани најмање је за очекивати да је израз њихове интелектуалне моћи то што показују- физичко насиље,лаж подршка лицемереју и превари. Тешко је поверовати у то,па стога „инсајдер СС“  с разлогом упозорава да „отуђење превазилази смисао и постојање“, па не може да се не види, ево нпр. сличност њиховог понашања  са Трамповим где појаву и потребу да добије Нобелову награду за мир прати апсурдна ситуација у којој свакодневно бива убијено на десетине Палестинаца, до сада неки извештаји говоре о десетинама хиљада убијених  цивила, жена и  деце, а цео свет зна да рат може зауставити баш кандидат за Нобелову наградуи за мир. Међутим рат ипак траје као што траје и његова потреба и настојање да добије награду! Наш народ каже, па „мајсторе снени јаје“!Реално гледајући могуће је да ће ту награду добити,односно да ће мир наступтии какда сви Палестинци буду убијени, јер осовина Израел- Америка тврди да су  сви  Палестици у душу терористи а господин  Трамп  ће бити исто што и пре само са више непријатног мириса. И око себе. Тако и ови студенти блокадери. Ако заврше факултете преврћући контејнере па постану академиски грађани а не очисте ни себе ни контејнере биће исто што и пре само ће више смрдети.

Волео би да не морам правити оваква поређења, али исто толико искрено желим да студентима неко помогне у сагледавању њихове судбине.

Није ми јасно.Зашто неко од тих учених професора, академика не изађе пред студенте и једним искреним професорским,људским и родитељским језиком отвори им очи!

Имајући у виду шта све није како треба у овом покрету , изгледа да ће то бити  окуженаали и стру чно осакаћена генерација. Упутно је посаветовати оне који у будућности потраже неку помоћ,а нарочито правну,финанси јску и лекарску , да се првов распитају да ли су ти правници,лекари,па и екиономисти из генерације која специјализирала контејнер револуцију.

Још искреније жалим што тим младим људима у ситуацији у којој су тешко ко може да објасни да све што раде је крајње брутално понижавање њихове младости и личности и лоше обележавање њихове будућности. Све то вређа њихову  интелигенцију, али очигледно бити подмазан  новчаним седативима  то пролази безболно и неприметно.  Нисам сигуран да док преврћу контејнере размишљају о томе. Нажалост приметно је да су веома вешти у том послу превртања контејнера и просипању смећа по улицама тако да има основа помислити да су пронашли смисао свог живота, па ето и објашњења зашто у њиховим активностима нема садржаја заслужнијих поштовања и пажње из којих проистиче промишљенсот, одушак интелигенције … Здрав разум налаже да ако би им, на основу тога, а не на основу контејнера и непријатног мириса који се шири око њихове спонатне потребе за променама …више веровали и брже их прихватили.

Мада претерујем,тешко је разумети потребу тегобе на путу  да постанеш нешто и неко. Али судбина је чудо. Ето наведе их на пут да на релативно лак начин буду уместо академски грађани контејнер мајстори.Ту ће очигледно бити више потребе за запослењем!

Знам да оваква стратегија не обећава успех јер им из дупета вири издаја  а у душама лажни патриотизм и љубав према земљи у којој су рођени. А то кад тад дође на наплату.Макар и кајањем.Зашто тако мислим? Зато што се патриотизам и држава не носе у џепу .Они се чувају и носе у срцу и свести.

Проблем који  тражи одговор је зашто су вандализам  и зло постали начин да се искажу како обичне потребе тако и изузетно вредна и најискренија осећања можда има објашњење у поруци  „инсајдера СС“  да је :“Ова епоха  крунски пример отуђења до превазилажења смисла и постојања! Мислим да ни најдубљи центри моћи више немају контролу над свим могућим правцима унутрашње логике „развоја“ посмодерног нихилизма…“

А  у тумачењу  постмодерног нихилизнма стручњаци наводе да се он бави питањима смисла и сврхе живота у свету без објективне основе, често доводећи до осећаја безнађа или скептицизма. Нихилизам, у свом основном смислу, је одбацивање вере у било какве објективне вредности или значења. Постмодерни нихилизам комбинује ове две перспективе, тврдећи да не постоји објективна истина, смисао нити сврха, а да је свако значење конструисано и релативно“. 

Извор: Седма Сила

 

---