Дозволите ми да прво направим краћи и неуобичајен увод. 

Човјек до спознаје долази искључиво на дава начина, надахнут сатанском енергијом или Духом Светим. И у сваком тренутку, од постања до свршетка света, он је под утицајем та два извора, са могућношћу његовог слободног избора - којем царству ће се приволети.

Можда би могли рећи да до спознаје долазимо умом, кроз анализе узрок-посљедица, плус минус,  калкулацијом. Искључиво на такав начин спознаје долазе невјерујући интелектуалци.  Она је ограничена оквиром у чијем простору су конкретне чињенице и видљиви узроци. И духовном спознајом, гдје рјешење не долази никаквом калкулацијом, већ од једном, потпуно и тачно, Духом Светим захваљујући. 

Зато интелектуалци у преломним временима, која не дају унапред чињенице, па ни најаве, буду изненађени великим догађајима и не могу их предвидјети. Они их тек са појавом првих чињеница и кад се суштински догађају почну одвијати, са гордошћу тумаче и анализирају. 

Само духовном спознајом (Духом Светим вођени) могу се предвидјети суштински процеси и велики догађаји који нису ни почели да се одвијају. 

У том смислу добар је примјер, везан за ЕУ. Невјерујући интелектуалци дуго времена причали су хвалоспјеве о ЕУ, уопште не размишљајући о њеном краткорочном животу (у данашње вријеме то постаје видљиво). А они, са другом врстом спознаје, на славама, пијацама, говорили су док Србе пусте  да уђу у ЕУ, она ће се распасти. 

Зашто сматрам важним мишљење које говори о две врсте спознаје? Зато што духовна спознаја, Духом Светим вођена, даје нам снагу вјере... да издржимо и највећа страдања, да у срце примимо Оног који је Истина, Пут и Живот. И зато се  на њу окомио свијет, и атакује она страна надахнута духом нечастивог,  омаловажавјући је и покушавајући је уништити анестезирањем душе.

Зашто је важно да разобличимо дјеловање Ватикана и ону страну која жели да разбије религије, да одвоји људе о Цркве Христове?

Зато што се човјек спасава кроз Цркву  и она је гаранција да постоји Царство Небеско и Ад вјечни. Овакав увод сам направио, како би још више уочили оно вредно шта бранимо, кад нам је нападнута Црква. Ми бранимо могућност нашег спасења, слободном вољом бирамо Пут, Истину и Живот. А од кога је све то нападнуто? Па од веома моћне и лукаве стране која готово да влада свијетом, а надхнута је и подстрекивана духовима нечестивог. У служби те стране су владе многих држава, многе међународне организације. Та страна образује генерације људи. Образује и нашу дјецу која онда прихватају лаж за истину. Прихватају илузију место стварну љубав и живот.  На тој страни је и Ватикан. Не знам кад је прешао на ту страну, или можда никад није ни прелазио, већ га је створила та страна, како би се лажно представљајући, човјека који жели задовољити душу љубављу и надом у вјечни живот, повео у смрт, анестезирајући му душу. Да је то тако може се видјети кроз стање у које је упао западни човјек и то на простору гдје је активно дјловала Римокатоличка црква, односно Ватикан. Поред човјека који је уведен у безнађе и објектима Римокатиличке цркве су промијенили намјену, и то у пивнице, такозвана позоришта, дискотеке. 

Скоро да је Ватикан одрадио свој задатак на Западу – анестезирао је душу човјека, који сада живи у привиду, илузији или потпуном безнађу. 

Сада Ватикан прелази на тежи задатак, да изазове расколе у Православљу, и зато приступа лукавије. 

Екуменизмом уништава суштину Цркве Христове и све цркве жели да поведе ка свом циљу – крајњи циљ је да уништи човјека по Божијој Благодати и створи свог налик човјека.

Стога, знајући да имамамо моћног и најлукавијег непријатеља који напада суштину нашег живота и највиши смисао - могућност да се спасемо, од огромне је важности да Православље збије редове. Да и ако је било „испада“ у неким Патријаршијама, од њих да не чинимо непријатеље и да не подстичемо да пређу на другу страну. Најбољи примјер за то је давање Томоса украјинским расколницима од стране Патријарха Вартоломеја. Али Богу је све могуће, и ако му се искрено молимо, све се може исправити. И као да је тај процес сагледавање поласка погрешним путем отпочео. 

Све већи број грчких медија у последње вријеме пише да је патријарх Вартоломеј направио велику грешку давајући Томос украјинским расколницима и да сада те чињенице постаје свејстан и званични Фанар. Вартоломеј тражи начин да исправи своју грешку која је веома нарушила његов ауторитет на међународној арени.

Вартоломеј почиње да признаје чињеницу да  пројекат стварања некаконске структуре у Украјини није успио, јер Украјинци нису оправдали његове жеље и планове.

И остале Грчке помјесне цркве које су под директним притиском патријарха Вартоломеја признале украјинске расколнике такође увиђају своју грешку која је била лакомислено донесена уз грубо нарушавање канонског поретка православне цркве.

Садашња ситуација јавно показује апсолутну  исправност одлуке српске патријаршије и патријарха Порфирија који су од самога почетка указивали на погрешност одлуке патријарха Вартоломеја да украјинским расколницима поклони Томос о самосталности.

Украјински расколници нису нигдје добро дошли. Од њих се ограђују такорећи сви архијереји помјесних православни цркава (избјегавају да служе заједно са њима Свету Литургију) - па чак и оне грчке цркве које су их признале.

Негативна пракса давања Томоса украјинским расколницима покушана је да буде пренесена на балтичке земље, гдје су неки расколници видјели могућу шансу за формирање нових расколничких структура у овим земљама по украјинском сценарију.

Вартоломеј видјевши погрешност својих одлука, које су разбиле јединство православних цркава покушава да преко других помјесних православних цркава исправи катастрофалну ситуацију и због тога озбиљно размишља да повуче Томос од украјинских расколника. 

Било би веома добро када би нека од помјесних православних цркава, на пример Јерусалимска патријаршија покренула иницијативу помирења међу православним црквама што би у крајњем случају поново довело до саборног јединства Православља у цијелом свијету.

Крајње је вријеме да се у духу хришћанске љубави и саборности учине конкретни напори да канонски поредак буде основа враћању дијалога и помирења међу православним црквама.

 

Tекст говора Данета Чанковића, предсjедника СНП-Избор је наш, једног од учесника  Међународне конференције „Црква и расколи – злоупотреба религије у геополитичке сврхе“, која је одржана у Београду 30. јуна 2025. године

---