Да ли су Немци  именовањем канцелара изван уставне процедуре прекршили  сопствени  Устав и  „договореном контрареволуцијом“ отпочели нови рт у Европи?

Пише:Милорад Антонић

Извештавајући о последњем    догађају  у Немачкој   када   Фридрих Мерц (69)  није добио довољну подршку, па је овај конзервативни лидер изабран  у другом кругу гласања светски медији су  често  користили  израз „хаос у Немачкјој“.  ББЦ (види: https:// www.bbc. com/serbian/ articles/cwy7 55 ykr9lo/lat  га је  означио као  „историјски неуспех“ и  подсетио  да је „Само неколико  сати раније 6. маја, неочекивано  остао без потребне већине у Бундестагу, који броји 630 места, због чега је гласање поновљено-неуспех без преседана у послератној немачкој историји и значајан ударац његовом угледу.

Ниједан кандидат за канцелара није остао без подршке још од 1949.  године.

Пошто се радило о тајном гласању, није било назнака ко је одбио да га подржи – посланици коалиционог партнера Социјалдемократске партије (СДП) или његови конзервативци.

После вишечасовне неизвесности, представник странке и председник Бундестага договорили су се да одрже друго гласање, које је Мерц потом добио тесном већином од девет гласова – укупно 325.

Његова коалиција са Социјалдемократском партијом има довољно мандата у парламенту-укупно 328, али 18 посланика за које се очекивало да га подрже нису у првом кругу гласања били сагласни да он буде нови немачки канцелар.

Немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер званично је именовао Фридриха Мерца за новог канцелара, а његов тим од 17 министара преузео је дужност.“

Чињеница  је –јесте  то„историјски неуспех“али колико год је то „чудо“ за немачку јавност, још више је за свет ван намачких граница чудно да због оваквог маневра нема забринутости. У Србији, нпр. само неколицина угледних познаваоца права  догађај у Немачкој види као „почетак рата на европском тлу“, али колико год су у праву толико  у јавном простору нема места за њихова мишљења. Утисак је да што су више у праву више су за избегавање!

Наиме, како наводе,  реч је о томе да су „Немци прекршили сопствени Устав и да су договореном контрареволуцијом отпочели нови рат у Европи. Опијени моћима, нису ни свесни шта су урадили и какве ће страшне последице уследити. То је само још један доказ да је право слушкиња силе а не никакав друштвени однос уређен нормом.“

У јавности су ретко присутна  њихова  упозорења о томе  какве и колике последице може да има чињеница да су Немци  именовањем канцелара изван уставне процедуре прекршили  сопствени  Устав? Да ли су  Немци   ,„договореном контрареволуцијом“ отпочели нови рат у Европи?  Јер  немачки Устав предвиђа да до именовања  канцелара Скупштина не може разматрати  ни једно друго питање. У случају да канцелар не буде именован на основу поредлога скупштинске већине, оставља се накнадни рок након којег се поново гласа о именовању или се расписују нови избори.

Стручњаци упозоравају: “Као корективна норма обезбеђивања редовне функције, постоји одредба да се у том року именовања, двотрећнском већином посланика може одлучивати по “питањима од значаја за живот нације“, што подразумева да то  никако не може бити питање именовања канцелара о којем је већ предвиђена прецизна и детаљна уставна процедура.“

А шта се, заправо  десило у Немачкој? Немци не именују канцелара а онда се поподне састану, позову се на изузетну норму и кажу да је „питање именовања  канцелара то изузетно питање“ и именују га изван уставне процедуре.

То се у уређеним правним системима  зове имплозија, пуч, државни удар, контрареволуција , рушење уставног поретка од стране посланика.

Закључак и порука  је да  Устав поштујемо  док нам одговара, када нам не одговара, тумачимо га онако како не пише у њему али нама тако одговара!“

„Европи  потребна јака Немачка, зато не можемо чекати данима“.

Истина,  из изјава представника политичких  странака у Немачкој  није она ситуација на коју смо  као дресирани навикнути, “свако чудо за три дана“, али није ни охрабрујућа имајући у виду „тежину“ кршења устава.

Нпр.  лидерка АфД –а Алис Вајдел, је нагласила  да је  гласање такво какво је било „показало слабу основу за изградњу коалиције конзервативаца и СДП-а, коју су бирачи одбацили“.

Огласила се и председница Бундестага Јулија Клекнер која  је првобитно планирала накнадно гласање али је генерални секретар демохришћана Карстен Линеман за немачку телевизију рекао да је „Европи  потребна јака Немачка, зато не можемо чекати данима“.

И поред апеловања  вође посланичке групе Јенс Шпана на осећај одговорности његових колега јер „Цела Европа, можда и цео свет, прати ово гласање,“ како  постојећа  већина тако и  њена снага су веома чудни. Многи то поткрепљују чињеницом да  се све што се  догодилио, догодило се   први пут у историји савезне републике Немачке.

Без обзира што је, како се чини тај  неуспех “произведен” од стране  „шачице незадовољних чланова Социјалдемократске партије Немачке, која је у понедељак потписала коалициони споразум са демохришћанима“ Мерцов пораз политички коментатори су видели као понижење.

Наравно из тога произилази и  питање његовог кредибилитета у свету?! А посебно  је чудно зашто је пристао да у  предстојећем мандату носи тај терет-обезвређеног канцелара. И наравно у питању је питање намере?! Јер  све упућује на то да неке снаге у Немачкој  имају и разлог и намеру, да „Немачка поново јаше“ .

Уосталом  није без  разлога Књига „Трансформација моћи“ угледног немачког професора Херфрида Минклера изазвала  бурне реакције широм Европе и постала академски бестселер који заговара милитаризацију ЕУ, укидање вета и припрему за рат без Америке – уз Немачку као вођу. „Ова  студија (а тек се појавила у априлу ове гдоине ) у форми аналитичког манифеста тражи корениту реформу Европске уније: укидање консензуса, војну хијерархију, одлучнији наступ према Русији и преузимање лидерске позиције од стране Немачке. Уместо досадашње ЕУ као простора вредности и слобода, Минклер предлаже ЕУ као геостратешког актера, са језгром „моћних држава“ спремних да делују без оклевања – чак и без САД“(види: https://rts.rs/vesti/merila-vremena /5703843/ transformacija-moci—akademski-bestseler-koji-zagovara-militarizaciju-eu-ukidanje-veta-i-pripremu-za-rat-bez-amerike–uz-nemacku-kao-vodju.html

И ,оно што посебно забрињава то је што  Европа  углавном или ћути или се понегде стидљиво, пита “Шта нова влада у Немачкој  доноси Балкану?”Одговор на овакво питање тешко је дати јер главна препрека у сваком могућем очекивању и планирању  је чињеница о  слабашној и лако урушавајућој  коалицији    амбициозне Немачке?

У суштини, веома редак   глас  разума   наводи на размишљање?

Коме, не само у Немачкој, већ и у Србији, заправо одговара  пуч, државни удар, контрареволуција, рушење уставног поретка од стране посланика? Да ли је тако Хитлер Радио? Да ли то  значи рат у Европи?!

Какве  се последице могу очекивати? Да ли је ово само још један доказ, како се у круговима познаваоца права напомиње да је: „ право слушкиња силе а не никакав друштвени однос уређен нормом“ питања су која се намећу али нема одговора. Проблем јер се само о њему ћути а још већи је што је мало оних који се залажу да га треба обелоданити.

 

Извор: Седма Сила

---