У прилог новом уставу Републике Српске

 

Веће народа Републике Српске (конституисано 29. априла 2003.године),  не само да је непотребно,  већ може да изазове препреке и кочнице у законодавној  власти Р. Српске, а није ни на који начин дефинисано Дејтоснским уговором и његовим Анексом четри ( што је својеврсни устав Дејтоснске БиХ).    Зато га, као таквог, треба укинути, не убацујући га у нови устав Српске. 

Власти Р. Српске су непрекидно ( одма од 1996. год. па на даље) биле изложене притиску високих представника и западних сила да пристану на процес централизације Дејтонске БиХ, оправдавајући то потребом за њеном функционалношћу, а у исто време радило се на развлашћивању Р. Српске,  са жељом да се она укине. У ту сврху, најбољи правни механизам им је био Уставни суд БиХ, који је изашао из својих надлежности и уместо тумачења...да ли је нешто по уставу, узурпирао је и преузео снагу доношења закона и на тај начин суштински мењао Дејтонски мировни уговор и његов Анекс четри. Чак, за ту узурпаторску радњу добио је подршку само тројице страних судија и двојице судија представника бошњачког народа, док су по двојица судија, представника српског и хрватског народа били против. Најочигледнији пример за такво деловање и доношење одлука Уставног суда БиХ (УС БиХ) јесте његова одлука О конститутивности сва три народа (бошњачког,  српског и  хрватског) у оба ентитета,  Републици Српској и Муслиманско - Хрватској федерацији (2000.год.)

Таква правно проблематична и нелегитимна одлука суштински мења политичко-правно уређење Дејтонске БиХ у којој је , Анексом четри Дејтонског мировног споразума, равноправност сва три конститутивна народа обезбеђена искључиво у заједничким институцијама: Председништву, Парламентарној скупштини, Савету министара БиХ , док су, Муслиманско-Хрватска федерација политичко правни ентитет бошњачког и хрватског народа, а Република Српска полтичко-правни ентитет српског народа.  Подразумева се да све националне мањине у оба ентитета имају сва права по највишим европским и светским стандардима за мањине. Дакле, извор из којег се црпи право на формирање Већа народа Републике Српске (РС) јесте одлука Уставног суда БиХ О конститутивности сва три народа у оба ентитета из 2000. године.

Зато најбољи, најлегалнији и најлегитимнији начин да се укине Веће народа РС , али и све остало штетно и непотребно што произилази из наведеног "извора", јесте, да се прво стави ван снаге правно проблематична одлука УС БиХ од стране Народне скупштине Републике Српске, тим пре што је та одлука у НС (2002.год.) усвојена кршењем Пословника, док парламент другог ентитета исту одлуку УС БиХ О конститутивности, није никад ни усвојио.

Потписник ових редова, већ 15- ак година пише текстове на ту тему. Овом приликом показујемо сам један дио из текста који је написан 2018. године и три линка на којима су текстови неселективно одређени.

Сваки политичкоправни субјект, па и Република Српска, има легитимно право да све што је наметнуто, стави ван снаге, и врати све оно што је притиском и силом одузето. Један од легитимних начина успостављања претходног стања (враћање на Дејтонски споразум) јесте и кроз процес усвајања новог Устава Републике Српске. Уколико се не наиђе на разумијевање за такав процес у политичком Сарајеву, то ће значити да су они који воде политичко Сарајево за мирно раздруживање Српске и Бошњачко-Хрватске Федерације, јер Срби ни на који начин неће да живе у неслободи наметнутој од високих представника, а понајвише Педија Ешдауна.

https://plebiscitrs.org/sajt/index.php?option=com_novosti&id=753&catnovosti=

https://plebiscitrs.org/sajt/index.php?option=com_novosti&id=728&catnovosti=

Други дио текст говори о актуелној теми.

https://plebiscitrs.org/sajt/index.php?option=com_novosti&id=944&catnovosti=

 

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП-Избор је наш

---