Центар за геостратешке студије организoвао je 26. марта у Београду Међународну конференцију под називом: Константинопољски патријархат као инструмент политике: рушилачка делатност патријарха Вартоломеја.

На конференцији су говорили: Митрополит запорошки и мелитопољски Лука, Украјинска православна црква, Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије, Свештеник Јулиан Раце, председник Синодалног сектора мисионарске делатности Молдавске православне цркве, Свештеник Никола Симић, Српска православна црква, Диогенис Валаванидис, председник Центра за заштиту хришћанског идентитета, Руслан Калинчук, украјински православни мисионар, Руска православна црква, Свештеник Миладин Митровић, Српска православна црква и Дане Чанковић, председник удружења Избор је наш.

Његово Преосвештенство митрополит запорошки и мелитопољски Лука (Украјинска православна црква), говорио је на тему „Раскол или јединство: куда води политика Цариградске патријаршије? Он је подсетио на чињеницу да је „2016. године у фази припрема за Критски сабор, усвојена темељна одлука између православних цркава да се аутокефални статус може дати само уз сагласност свих помесних православних цркава“. „Међутим, на захтев константинопољског патријарха, тема аутокефалности је скинута са разматрања Сабора, а раније постигнути договори су поништени. Након тога, патријарх Вартоломеј је прогласио своје право да једнострано додели аутокефалност, упркос одсуству таквих овлашћења у канонима Цркве“ истакао је митрополит Лука. Он је у свом говору изнео запажање да су „претензије за посебна права и привилегије од стране Константинопоља постојале су и раније, али су данас изражене у радикалнијем облику. Дошло је до тога да неки упорно траже да се патријарх Вартоломеј не зове „први међу једнакима“, већ „први без једнаких“, што нема основа ни у светим канонима ни у црквеном предању“, навео је митрополит. У завршном делу излагања митрополит Лука је изнео закључак да је неопходно предузети свеобухватне мере у циљу заштите канонског поретка, јачања саборног принципа управљања Црквом и супротстављања једностраним одлукама констатинопољског престола које угрожавају јединство православља. Поред осталог, митрополит Лука сматра да је потребно појачати информативно противљење политизацији црквеног живота, која је последњих година постала инструмент притиска на канонске Цркве.

Фото: Митрополит запорошки и мелитопољски Лука

Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије говорила је на тему: „Крсташки поход Запада на Москву“. Она је у свом излагању анализирала утицај америчке обавештајне службе CIA на Константинопољску патријаршију. „Декласификован документ ЦИА од 11. августа 1948. године документује детаље о операцији „Атинагора“ чији циљ је био да се патријарх Максим V принуди на оставку и да се на његово место доведе Атинагора по благослову америчког предедника Трумана. Тиме су примирени анимозитети и нормализовани односи две веома супротстављене државе Грчке и Турске, усмеравањем непријатељства према Москви под видом борбе против комунизма“, навела је Трифковић.

Анализирајући континуитет деловања Константинопољске патријаршије од Другог светског рата, Трифковић је навела: „Сви наведени правци деловања карактеристични су и за наследнике патријарха Атинагоре у Фанару, патријарха Димитрија I, а посебно за патријарха Вартоломеја који је покренуо специјалну операцију „Раскол“. То потврђује чињеницу да је антикомунистичко деловање било само изговор у геополитичкој борби САД са Москвом и да се она наставља директним нападом на православље“.  У закључном делу говора, Драгана Трифковић је апелова на све оне који се баве заштитом људских права да посебни пажњу обрате на угроженост верских права људи.

Фото: Драгана Трифковић

Свештеник Јулиан Раце, председник Синодалног сектора мисионарске делатности Молдавске православне цркве и професор Православне духовне академије Молдавије говорио је на тему: „Канонске и историјске прекретнице деловања „Бесарабске митрополије“ и прихватљивост заједничке службе са њеним свештенством“. Он је у свом говору истакао да „На позадини незаконите праксе Цариградске патријаршије да ствара паралелне црквене структуре на територији друге православне цркве (на пример, Естоније и Украјине), појавила се још једна озбиљна линија поделе у светском православљу. Ово је повезано са интензивирањем ширења Румунске патријаршије у молдавском правцу уз помоћ пројекта „Бесарабска митрополија”. Овај процес може довести не само до раскида евхаристијског заједништва између Руске Православне Цркве и Румунске Православне Цркве, већ и да изазове Букурештанску цркву да прошири размере свог мешања у послове других Помесних Цркава“, напоменуо је отац Јулијан.

Свештеник Молдавске православне цркве сматра да „Обнављање деловања „Бесарабске митрополије“ ствара бројне канонске и теолошке проблеме и противречи основним нормама Васељенске Православне Цркве. Њене активности крше традиционалну јурисдикцију Руске православне цркве и показују склоност ка националистичком приступу на штету географских принципа православља“, закључио је отац Јулијан.

Диогенис Валаванидис, председник Центра за заштиту хришћанског идентитета нагласио је у свом говору “цариградски патријарх Вартоломеј I је извршио упад у поље јурисдикције канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије, и уједно, прогласио аутокефалном расколничку, тзв. Православну цркву Украјине. Такав поступак цариградског канонопрекршитеља био је један од разлога, који је упалио искру сукоба у Украјини, и покренуо талас државног терора Украјинских безбедносних снага над припадницима канонске Украјинске православне цркве (УПЦ)“.

У вези са утицајем страних обавештајних служби на Константинопољску патријаршију, Валаванидис је истакао „Америчкој администрацији и ЦИА која је искористила Цариградску патријаршију и њен утицај у православном свету, ради остваривања својих геополитичких и геостратешких циљева. Међутим, у последње време уочава се амбиција преузимања иницијативе од британске обавештајне службе МИ6. Овакве британске тенденције су постале видљивије нарочито после доласка Доналда Трампа на чело Америчке администрације, који је непосредно по ступању на дужност издао извршну наредбу о отварању  специјалне Канцеларије Беле Куће за вере, са циљем да својим активностима заштити угрожене хришћанске заједнице“. У закључном делу свог излагања господин Валаванидис је навео „Да би сви неканонски и кривоклетнички поступци били много јаснији и разумљивији јавности, уколико би се отвориле архиве тајних служби“.

Фото: Диогенис Валаванидис

Свештеник Никола Симић из Српске православне цркве истакао је да је потребно направити пресек понашања патријарха Вартоломеја, али и његових претходника Мелетија, Атинагоре и Димитрија. „Седиште васељенских патријараха и њихово функционисање је крајње исполитизовано“, истакао је отац Никола. Он је напоменуо да је 2019. године разговарао са митрополитиом Амфилохијем о патријарху Вартоломеју са којим је он студирао у Риму и да га је упитао како коментарише то што патријарх Вартоломеј подржава раскол уместо да сабира. На то му је митрополит Амфилохије одговорио „он је човек Пентагона“. Такође, отац Никола је истакао да је јавна тајна да је Сабор на Криту финасиран новцем из САД. „Нажалост дејства патријарха Вартоломеја рефлектују се и на поједине епископе других помесних цркава и њихових дијeцеза унутар помесних цркава“, истакао је отац Никола. Он је дејства патријарха Вартоломеја оценио као рушилачка: „Патријарх Вартоломеј је исполитизован али и милитаризован, што се види по његовим наступањима на Украјину и Свету Гору. Заједно са CIA и грчком полицијом патријарх Вартоломеј је насрнуо на Свету Гору и манастир Есфигмен који је и дан данас у изолацији кућног притвора“, напоменуо је отац Никола. У закључном делу свог говора он је истакао да уколико патријарх Вартоломеј настави своје активности, то ће то још више разорити  живот православне цркве.

Руслан Калинчук, украјински православни мисионар који је говорио испред Руске православне цркве истакао је да деловање патријарха Вартоломеја у балтичким земљама доводи до стварања низа проблема.

„Министар унутрашњих послова Естоније Лаури Лаенеметс представио је парламенту земље нацрт закона којим би се забранила Естонска православна црква због њене канонске везе са Московском патријаршијом. Али то није све – забрану ЕПЦ МП подржала је Константинопољска патријаршија, преко својих представника такозване Естонске апостолске православне цркве“. Калинчук је напоменуо да су летонске власти следиле пример из Естоније: „Инспирисане примером својих суседа, летонске власти су одлучиле да крену сличним путем, региструјући Летонску православну аутономну цркву у јурисдикцији Константинопољске патријаршије у октобру 2019. године. Али државне власти су одлучиле да не стану на пола пута: у септембру 2022. законодавни орган земље усвојио је по својим стандардима нечувену одлуку да прогласи „аутокефалност“ Летонске православне цркве, која је самоуправна православна црква у оквиру Московске патријаршије“. Слична ситуација је и у Литванији где је „Синод Константинопољске патријаршије је основао свој егзархат у Литванији. Забрањени свештеници постали су први „свештеници“ егзархата, а у јануару 2024. амерички државни секретар Ентони Блинкен уручио им је Међународну награду за верску слободу“, истакао је Калинчук.

Свештеник Миладин Митровић из Српске православне цркве истакао је да „Данас постаје и сувише очигледно да је отворени раскол унутар православља, који је био директно изазван давањем томоса о аутокефалности украјинским расколницима од стране константиниопољског патријарха Вартоломеја, само кулминација вишедеценијског смишљеног угњетавања православне вере од стране западних империјалстичких кругова“. Отац Миладин сматра да је „Фанар у лицу патријарха Вартоломеја добровољно примио на себе улогу једне у низу политичких полуга која има стратешки циљ да разбије јединство не само руско-украјинскога односа, него и саму природу једниства православне цркве“.  „Главни разлог слијепог провођења америчких интереса од стране Цариграда и конкретно патријарха Вартоломеја, искључиво финансијске природе – у духу „америчке демократије“ Вашингтон може да остави и на финансијском и политичком «цедилу» Вартоломеја не тражећи ничију сагласност, онога тренутка када им он откаже послушност“, сматра отац Миладин. У закључном делу свог говора он је истакао да је „Неопходно бранити чистоту канонског предања које чува православна црква и одбацити све покушаје његовог папистичког изобличења, било да оно долази са Запада или са Истока. Неопходно је темељно и свеобухватно идентификовати догматску, канонску и морално-етичку недоследност тврдњи и деловања Цариградске патријаршије, а посебно њеног патријарха Вартоломеја“.

Фото: Дане Чанковић

Дане Чанковић, председник удружења Избор је наш из Бања Луке истакао је да организација коју он води већ десет година обрађује тему разбијања православља. „До сада смо организовали бројне активности, укључујући и лепљење плаката са ликом патријарха Вартоломеја и поруком цариградски патријарх до 6. јануара 2019. године а од тада поганин и цариник. Организовали смо и научне скупове који су се бавили деловањем патријарха Вартоломеја и његовим организовањем неканонских структура које планира да преда папи“, истакао је Чанковић.

Читав снимак конференције можете погледати у прилогу.

 
Извор: Центар за геостратешке студије

---